0
"Koje se hormonske promene dešavaju kod žena u menopauzi - pojačano lučenje testosterona, smanjeno lučenje estrogena, pojačano lučenje insulina ili smanjeno lučenje hormona rasta. Izaberi tačan odgovor", ovo je samo jedan od zadataka iz Zbirke zadataka iz dela biologije za malu maturu, a koji će budući srednjoškolci rešavati na prijemnom ispitu 23. juna. Nastavnica biologije Bisa Senić za Nova.rs izdvaja nekoliko zadataka koji su za đake zbunjujući, a osim ovakvih "ženskih" pitanja, njima su teški i zadaci u vezi nervnog sistema, raspoznavanja osobina kod životinja, ali i neki opšti primeri koji počinju sa "Šta biste uradili da se nađete u određenoj situaciji?".
Učenici osmog razreda osnovne škole iz cele Srbije polagali su 25. marta probni završni ispit iz izbornog predmeta.
Biologija je definitivno najomiljeni i najpopularniji predmet, s obzirom da se za polaganje testa baš iz tog predmeta prijavio i najveći broj učenika. Odmah iza nje je geografija, zatim istorija, a najmanji broj osmaka opredelio se za hemiju i fiziku.
Iako je test bio mahom na zaokruživanje, sa dvadeset konkretnih pitanja, učenicima je, kako nam je ispričala Jana Ilić učenica jedne beogradske škole, najteže bilo sa trik pitanjima.
Pročitajte još:
0
1
0
„Ja sam se prevarila kod dva-tri takvih pitanja samo zato što sam bila brzopleta. Bilo je jedno pitanje o životinjama. Navedeni su jelen, papagaj i lisica, a trebalo je da povežemo strelicama ko od njih ima očnjake, ko burag, a ko voljku. Problem je bio što nismo znali šta je voljka, a šta burag. Ne znam ni sada“, kaže nam iskreno Jana.
Nastavnica biologije Bisa Senić koja predaje u beeogradskoj školi na Paliluli, izdvojila je pet zadataka koja, prema njenom mišljenju, najviše zbunjuju učenike.
„Recimo, pitanje o menopauzi. Čitava ta oblast je neinteresantna dečacima, te se i ne trude da je nauče. Zato su se zbunjivali i mešali hormone i to je bio glavni problem, pa nisu dali tačan odgovor o menopauzi. Takođe, ne samo to, nego i slična pitanja, recimo o menstruaciji kod žena, o oplođenju, procesu razmnožavanja…neverovatno, ali u skoro svakom pitanju izmešali su babe i žabe“.
Kako dalje objašnjava, đake zbunjuju i životinje odnosno njihovi organi i osobine, pa se tako dešavalo da ih pomešaju.
„Koje osobine su zajedničke za žabe i punoglavce? Tu je bila velika dilema samo zbog toga što đaci ne razmišljaju. Žabama stavljaju osobine punoglavaca, a punoglavcima osobine žaba, a kada se u glavi zamisle te dve životinje, već na prvu loptu mgu lako da razdvoje i opiše po čemu se razlikuju“.
Među „problematičnim“ zadacima su i opšta pitanja poput „Šta biste uradili u određenoj situaciji“, pa su đaci na takvim zadacima iznosili ono što svakodnevno rade, a ne ono što bi trebalo.
„Pitanje o kupovini hrane me jebaš iznenadilo. Učenici odgovaraju tačno onako kako rade, odnosno kako rade njihovi roditelji kada su u nabavci namirnica. Umesto da pokažu zaštitnički stav prema okolini, što se od njih i traži u tekstu, oni su odgovarali potpuno drugačije, pa tako su pisali da kada kupuju namirnice, traže od prodavačice da im sve spakuje u njihovu veliku kesu. Potpuni nonsens“, kaže nam nastavnica.
Bilo je i pitanja koja, prema mišljenju nastavnice biologije, moraju da se znaju. Međutim, i na njima đaci „padaju“.
„Pitanja o ekosistemu, pa o četinarima, kakvog su oblika, ma raznovrsno. To je nešto što se radi u petom, šestom razredu, pa je pomalo neoprostivo da se ne zna. Deca se pravdaju da su zaboravila, međutim to ne želim da prihvatim. Ako su sada, u osmom razredu zaboravili oblasti iz šestog, šta će biti kada budu upisivali fakultete? Zaboraviće sve što su naučili“, kaže naša sagovornica.
Generaciju malih maturanata čini nešto više od 64.500 dece koja će u junu polagati obavezan završni ispit za kraj osnovnog obrazovanja i upis u srednje škole po novim pravilima koja podrazumevaju da od tri testa u tri dana, poslednji neće biti kombinovani sa zadacima iz pet predmeta, nego kombinacija 20 pitanja iz jednog predmeta koji je svaki osmak izabrao od pet ponuđenih. A ponuđeni su biologija, istorija, geografija, fizika i hemija.
Do kraja prvog polugodišta gotovo svi osmaci – 64.363 učenika opredelili su se i izjasnili o tome iz kog će predmeta rešavati zadatke na trećem maturskom testu, a svega 197 đaka to nije učinilo.
Od pet ponuđenih predmeta ubedljivo najviše učenika odlučilo se za biologiju, njih 38 odsto (24.307 đaka), zatim za geografiju, 28 odsto (18.243 učenika), i istoriju, 16 odsto (10.544 osmaka).
Najmanje je malih maturanata koji su iskazali interesovanje da na trećem testu rešavaju kombinaciju zadataka iz fizike, svega osam procenata (5.270 učenika), i iz hemije, devet odsto (5.999 đaka).
BONUS VIDEO: I te kako se pitaju đaci: Odlaže li se državna matura?