1
Danas, kada ceo svet obeležava Međunarodni dan mentalnih bolesti, građani Srbije s knedlom u grlu pokušavaju da izađu iz mraka u koji ih je zavio niz stravičnih događaja, koji su obeležili proteklih nekoliko meseci, a čiji su akteri oduzeli živote članovima svojih porodica, presudivši na kraju i sebi. Uzimajući u obzir i tešku situaciju u kojoj se nalaze zaposleni najveće psihijatrijske bolnice “Dr Laza Lazarević”, koji već nedeljama štrajkuju protiv uprave, jasno je da je lečenje duševnih oboljenja u našoj zemlji na nezavidnom nivou, a da su posledice sve teže.
Pročitajte još:
Naime, istraživanje „Mentalno zdravlje u Srbiji“ koje je ove godine sproveo GIZ (nemačko Udruženje za međunarodnu saradnju), pokazalo je da je trećina stanovništva u Srbiji psihički ugrožena. Nervozni smo, besni, uplašeni, ne bavimo se sobom, zatrovani smo rečima raznih „huškača“ sa pojedinih televizija, nemamo kapaciteta da prepoznamo ni svoje, ni tuđe probleme, a na loš kvalitet života se navikavamo i prihvatamo stanje anksioznosti kao „novo normalno“, smatraju srpski psihijatri i psiholozi, koji govore za Nova.rs.
Anksioznost i depresija postale su sastavni deo života građana Srbije, koji simptome ne primećuju jer ne slušaju svoje telo, a sve veći broj ljudi su „tempirane bombe“, napeti i u strahu, nesvesni svog psihičkog stanja koje zahteva hitno lečenje, pre nego što dođe do eksplozije. Ova dva psihička poremećaja definišu život u Srbiji.
„Živimo brzo. Takav tempo života, u jurnjavi za poslom, novcem, decom, svakodnevnim obavezama, ne dozvoljava nam da se bavimo sobom i da osluškujemo znake upozorenja koje nam naš organizam šalje. To je ujedno i jedini način da osoba prepozna simptome mentalnog poremećaja ili prosto stanja, koje zahteva pomoć i podršku stručnog lica. Kod mojih pacijenata insistiram da osluškuju signale svog tela, jer oni će im reći u kakvom se stanju nalazi psiha“, objašnjava za Nova.rs dr Aleksandar Misojčić, psihijatar i psihoterapeut.
Bolesti anksiozno – depresivnog spektra najčešće su kod građana Srbije.
„Zastupljena je anksioznost bez simptoma depresije, ali i depresija praćena anksioznošću. Najveći broj pacijenata žali se na anksioznost i depresiju istovremeno“, kaže dr Misojčić.
Svakodnevna nervoza, nesanica, učestale glavobolje, znaci su da nešto sa psihom nije u redu.
„Ritam života odveo nas je u večiti nedostatak vremena, a simptomi koje organizam ažurno šalje su dragoceni, jer nam govore šta sa nama nije u redu i na čemu treba da radimo, kako bismo se vratili u normalno, zdravo stanje. Ako je pojačana nervoza prisutna svaki dan, veći deo dana, ako ne spavamo nedeljama, imamo glavobolje, iracionalne strepnje, to znači da postoji sumnja na anksioznost. Međutim, ljudi u Srbiji se navikavaju na to da im je kvalitet života siromašan, a žalosno je što osećaj anksioznosti, stalni strah od straha, postaje normalan. Prihvatamo činjenicu da je u redu da smo svi ponekad nervozni, imamo impulsivne reakcije, ne spavamo, ali ako taj nivo psihičke tenzije vodi osiromašenju kvaliteta života, onda je situacija ozbiljna“, kaže dr Misojčić.
Ako jedan član porodice ima smetnje – cela porodica pati.
„Teskobu presipamo na sebi bliske ljude. Međutim, promenom i poboljšanjem stanja kod jednog člana, menja se cela porodica, a tako i čitavo društvo“, naglašava doktor.
Nijedna bolest nije odvojena od psihe, jer sve polazi od stresa.
„Svakodnevni život je satkan od velikog broja izazova, ali stres postaje problematičan kada savlada odbrane koje imamo. Moramo da čuvamo i održavamo te odbrane organizma, a prvi korak u odbrambenom mehanizmu je balans, između perioda punih tenzije i stresa i perioda odmora“, kaže dr Misojčić, koji napominje da kod njega u ordinaciji „ima mnogo posla“.
„Stigme prema psihijatrijskom lečanju i dalje ima u našem društvu, ali postoji težnja da se prevaziđu i da ljudi počnu da se leče na vreme, pre nego što bude kasno“.
Razlozi za teško mentalno stanje ljudi u Srbiji su brojni.
„Delimično je za loše psihičko stanje i mentalne poremećaje kriva pandemija, ali samo jednim delom. Najviše uticaja ima opšti kontekst u kojem se nalaze i svet i Srbija. U uslovima u kakvim živimo, očekivano je da reagujemo povećanom zabrinutošću i stresom, neraspoloženjem i nervozom. Kovid je probudio u ljudima strahove, ali naše društvo je dodatno poljuljano izrazito konfliktnim situacijama i osobama iz javnog života. Izjave pojedinih javnih ličnosti u medijima su sve bolesnije i huškaju ljude jedne na druge, cilj im je da zavade različite grupe ljudi i da se igraju sa našom psihom. Imamo sve manji doživaljaj kontrole sopstvenog života. Mi smo kao kuvana žaba, adaptiramo se na sve situacije i bespomoćni smo da reagujemo i da nešto promenimo“, objašnjava za Nova.rs psiholog Tamara Džamonja, profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predsednica Društva psihologa Srbije.
Pored svih faktora koji ugrožavaju naše mentalno zdravlje, jedan od najvažnijih je doživljaj bezbednosti.
„Čovek ima bazičnu potrebu za bezbednošću, a danas se u Srbiji osećamo nebezbedno. Kao pripadnici bilo koje marginalizovane grupe, osećate se kao meta, a ovde je svakome dozvoljeno da kaže šta misli, bez obzira na posledice. Problem je što ne postoji nikakva selekcija među ljudima koji javno govore, a ugrožavaju naše psihičko stanje“, kaže prof. Džamonja.
Naime, istraživanje koje je sproveo GIZ obuhvatilo je procenu mentalnog zdravlja, odnosno simptomatologije devet mentalnih poremećaja – depresija, anksioznost, suicidnost, opsesivno – kompulsivno simptomatologiju, somatizaciju, poremećaj ishrane, postraumatski stresni poremećaj (PTSP), simptomatologije iz psihotičnog spektra i disocijativne simptomatologije.
Građani koji su učestvovali u istraživanju GIZ-a, su kao najveće probleme i teškoće sa kojima se suočavaju naveli emotivne probleme, nezaposlenost, traume, stres, otuđenost, probleme na poslu, gubitak posla, bolesti zavisnosti, svađe, tugu, smrt bliske osobe, razvod, strah, besparicu, alkoholizam, nasilje, probleme sa decom, loše porodične odnose, mobing, agresivnost, izolaciju, koronavirus, bolest, nemoć, diskriminaciju. Istraživanje GIZ-a pokazuje i da je četvrtina građana imala potrebu za stručnom podrškom zbog psihičkih tegoba, ali da je i veliki procenat onih koji se nisu obratili za pomoć, iako im je bila neophodna.
BONUS VIDEO
