Foto:privatna arhiva

Institut za nuklearne nauke Vinča koji je poslednjih godina grcao u korupcinaškim aferama, sudeći prema podacima do kojih je došla Nova.rs, nastavio je u tom smeru. Naime, rukovodstvo Instituta Vinča nabavilo je autobus za prevoz zaposlenih po ceni od čak 24.000 evra od firme koja je autobus iste marke i istog godišta prodavala za svega 4.000 evra. Imajući to u vidu, postavlja se pitanje ko je uzeo razliku od 20.000 evra?

Dokumentacija do koje je došla Nova pokazuje da je Institut Vinča autobus za prevoz zaposlenih platila 2.500.000 dinara, odnosno 24.000 evra. Autobus star punu deceniju, kupljen e od firme „Bamiron BG DOO“, a kako se navodi u papirima, tenderska komisija je utvrdila da je ponuda firme blagovremena i prihvatljiva, kao i da ne sadrži bitne nedostake.

Foto:privatna arhiva

Kako se može videti na osnovu dostupnih podataka, firma od koje je kupljeno vozilo za prevoz zaposlenih, registrovana je u Beogradu i „obavalja delatnost prevoza puthika gradskim i prigradskim linijama“.

U ovom poslu su evidentna bar dva potencijalna problema. Naime, firma „Bamiron BG DOO“ je bila jedini ponuđač što znači da na tenderu nisu obezbeđeni konkurentni uslovi u kojima bi se došlo do najpovoljnije cene.

Drugi, istovremeno i najveći problem je što je ta ista firma, gotovo identičan autobus prodavala za svega 4.000 evra. To se može videti na oglasu koji je „Bamiron BG DOO“ ubrzo nakon što je Institutu Vinča prodao autobus za 24.000 evra.

Da je to previsoka cena može se utvrditi i na osnovu brze pretrage oglasa na internetu. Naime, slični ali malo bolji autobusi prodaju se po ceni od oko 8.000 do 15.000 evra.

Foto:privatna arhiva

Imajući u vidu sve ovo, postavlja se pitanje šta se desilo sa razlikom od 20.000 evra i zašto je na tenderu prihvaćena tako skupa ponuda.

I ovde nije kraj ovom upitnom poslu.

Iako je kupljeni autobus bio u garantno roku od šest meseci, rukovodilac Centra Tehnička operativa, u čijoj je nadležnosti nabavka i održavanje autobusa, Ivan Lazović, raspisao je i javnu nabavaku za rezervne delove. Njih je Institut platio dodatnih 300.000 dinara.

PROČITAJTE JOŠ

Na pitanje Nove zbog čega je kupljen autobus po ceni od 24.000 evra iako je tržišna vrednost značajno niža, iz Instituta su odgovorili pisanim saopštenjem koje je potpisao Goran Živković, pomoćnik direktora Instituta Vinča.

U njemu su naveli da je prvi poziv za kupovinu autobusa propao, a da je drugi ponovo raspisan 13.05. 2022.

„Kriterijum je bio najniža ponuđena cena. Na poziv se javila samo jedna firma, Bamiron BG D.O.O Beograd, sa ponudom od 2.400.000 RSD bez PDV‐a za autobus marke Volvo LOKALO B7R, star 10 godina i sa pređenih 630.000 km“, stoji u saopštenju.

Navode i da se takav autobus može kupiti za 120.000 do 150.000 dinara, a da je oglas u kome se navodi cena od 4.000 evra koji je objavljen na internetu za njih zbunjujuća.

„Želeći da proverimo o čemu se radi obratili smo se telefonom pravnom licu koja je oglasila prodaju. U telefonskom razgovoru sa predstavnikom firme rečeno nam je da autobus nema sedišta. Prema tome, neko ko bi kupio autobus u takvom stanju morao bi da uloži znatna sredstva za dovođenje u stanje da posluži za prevoz putnika (ukoliko bi to uopšte bilo izvodivo), ili da ga koristi za nešto drugo. Tako se u potpunosti razjasnio uzrok ovako niske cene. Više je nego jasno da je cena od 4.000 evra za autobus koji kao nov košta 35 puta više (a koji je u voznom stanju i bez ulaganja spreman za prevoz putnika) nerealno niska (pa ni putnički automobil tog godišta koji kao nov košta tridesetak hiljada Eura ne može se dobiti po toj ceni a ne autobus marke Volvo).“, navodi pomoćnik direktora instituta Vinča u svom odgovoru.

Ono što se međutim ne uklapa u ovo objašnjenje je činjenica da u oglasu piše da autobus ipak ima 35 sedišta. Dakle, nije navedeno da se prodaje bez njih.

Vinča u centru afera i skandala

Policija je 2019. godine uhapsila dve osobe iz Instituta za nuklearne nauke Vinča zbog sumnje da su od oštećenog, koji je takođe zaposlen u toj instituciji, zahtevali i primili 4.000 evra kako bi posredovali da ne bude premešten na drugo radno mesto. U centru afere je bila i bivša direktorka Milica Marčeta Kaninski. Otkako je postavljena na to mesto, kako su pisali mediji, Marčeta Kaninski je podigla plate svom mužu, njegovom bratu i sestri, ali i potrošila milione na luksuzne automobile, stilski nameštaj i „reklamni materijal“. Zahvaljujući uzbunjivačima, otkriveno je da je direktorka svom suprugu podigla platu za 100.000 dinara i namestila mu mesečno primanje od 270.000, što je izazvalo nezadovoljstvo zaposlenih.

Ona je na funkciju direktora Instituta Vinča podnela ostavku, a zamenila ju  je Snežana Pajović.

BONUS VIDEO: Nova.rs na deponiji u Vinči

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar