0
Nedavna vest da će se u krugu kompanije “Zorka Eliksir” u Šapcu skladištiti opasan i neopasan industrijski otpad iz cele Srbije otvorila je novo ekološko žarište u Srbiji.
Danima zastrašivani pričama da će im kroz grad svakodnevno navodno prolaziti “konvoji kamiona sa otrovom”, građani Šapca su se juče u velikom broju odazvali na poziv Eliksira da učestvuju u javnoj raspravi, kako bi dobili odgovore i precizne infomacije o vesti koja ih je uznemirila. Međutim, umesto konstruktivnog dijaloga, javna rasprava se pretvorila u poprilično burno i glasno iskazivanje građanskog nezadovoljstva i vazduhom, i vodom, i zemljištem i ministrima, i Zorkom i zakonima … i, reklo bi se, Srbijom generalno. Sa druge strane, predstavnici Zorka Eliksira su ustrajali u tome da je njihovo poslovanje po svim zakonima i ekološkim standardima države i ponudili okupljenima i obilazak spornog odlagališta, kako bi se na licu mesta uverili da je otpad bezbedno odložen.
Suprotno nekim drugim investitorima, šabačka kompanija je otišla i korak dalje, pristajući na predlog lokalnih ekologa na nezavisni monitoring potencijalnog zagađenja, koji bi udruženja vršila nenajavljeno, posebno opremljenim dronovima. Nakon iskustva sa načinom poslovanja stranih zagađivača poput kineskog Linglonga u Zrenjaninu, Zi Đina u Boru, Rio Tinta … postupak Zorka Eliksira da transparento otvori kapije svoje fabrike i pozove sve zainteresovane na javnu debatu čini se kao redak primer dobre prakse.
Međutim, Evropska zelena partija iz Šapca je na isti dan kada je zakazana javna debata, organizovala svoj performans ispred fabrike, prozivajući Eliksir za “pranje već prljavog obraza”.
“Njihov cilj nije ekološka istina, već da u javnost ode utisak da nevini dobroćudni korporativni džin mari za mišljenje običnog građanina. Bilo šta se juče čulo na tom perfrmansu je školski primer greenwashing kampanje …”, navode iz ove političke stranke, odakle su već imputirali i tek nadolazećoj ministarki poljoprivrede Jeleni Tanasković da je “na platnom spisku Eliksira”. Građane Šapca, pak, ne zabrinjava ministarka, već strahuju od konkretnijih problema.
“Zamislite sad situaciju pored tog aerozagađenja sad ćemo imati i od industrijskog otpada koji će se lagerovati mogućnost nekog akcidenta i zagađenje možda voda. Tu se nalazi na stotinak metara od reke Save”, kaže Šapčanin Milan Perić, tvrdeći da je jedino rešenje da se Eliksir Zorka, koja je u Šapcu od 1939. godine, u potpunosti izmesti iz grada.
Njegova starija sugrađanka je na javnoj raspravi izrazila nepoverenje i u merne stanice zagađenja, tvrdeći da su noj “njena pluća najbolja merna stanica”. Pojedini aktivisti su se zabrinuli i zbog “potencijalnih transportnih incidenata”, odnosno saobraćajnih nesreći u kojima bi učestvovali kamioni sa otpadom, “curenja kiselina” i dodatnog zagađenja zemljišta. Od svega nabrojanog što su zabrinuti Šapčani izneli, predstavnici Zorke Šabac su demantovali većinu stvari, izuzev informacije da će se otpad zaista skladištiti u njihovom postrojenju, ali to neće biti medicinski, radioaktivni, infektivni i otpadkoji ima nisku tačku paljenja, niti će se, kako su ihoptužili pojedini aktivisti, uvoziti otpad iz EU, jer je to zakonom zabranjeno.
“Opasan i neopasan industrijski otpad u Šabac dolazi već upakovan u IBC kontejnerima, big begovima, rešetkama, buradima … kao što se radi svuda i svetu. On se skladišti u propisnoj ambalaži, obeležen i razvrstan prema sastavu i poreklu i odložen u fizički odvojene boksove paletnog regalnog skladišta. Objekti u koje se skladišti su sanirani, rekonstruisani i opremljeni za namenu skladištenja industrijskog otpada, uključujući i armirano betonsku nepropusnu tankvanu, u skladu sa domaćim propisima i evropskim standardima. Tečni materijali se primaju i skladište u zatvorenoj ambalaži kao što su metalna i plastična burad i kontejneri, a čvrsti u plastičnim džampo vrećama. Sve je dodatno zaštićeno streč folijama. Skladište je opremljeno pokretnim tankvanama za kontejnere i burad, kao i rezervnom ambalažom i adsorbensima sa velikim upijajućim kapacitetom za slučaj oštećenja ambalaže i procurivanja”, kažu u Zorki, napominjući da je ceo komplekst pokriven video nadzorom, hidrantskom mrežom i sistemima protivpožarne zaštine uključujući i sopstvenu vatrogasnu jedinicu sa 20 zaposlenih.
PROČITAJTE JOŠ
Ono što ističu u ovoj kompaniji, a sa čime su se na kraju usaglasni i ekološki aktivisti, je da su divlje deponije i nestručno upravljanje otpadom ipak pogubnija mogućnost i po okruženje i po zdravlje. A tretman opasnog i neopasnog otpada deo je cirkularne ekonomije, u kojoj se reciklira sve što se može, a baca samo no što mora, a i to se spaljuje i od toga proizvodi energija.
U Srbiji se godišnje generiše 60.000 tona opasnog otpada.
“Ovo je jedini odgovoran način upravljanja otpadom i urađen je uz propise i po praksi svih evropskih zemlja. Rizik za bezbednost i zdravlje ljudi i životnu sredinu je neuporedivo i višestruko veći u slučaju nepropisnog odlaganja otpada, i industrijskog i komunalnog”, kažu u Eliksiru. Sve u svemu, žestoka javna rasprava koja je delovala da neće nigde odvesti, na kraju je ipak dovela prisutne do nekih zaključaka. Među njima je i onaj da veliki broj građana Srbije nema ekološku svest o reciklaži i da, po statističkim podacima, po svakom stanovniku Srbije godišnje nastane 1, 7 tona otpada koje, na kraju krajeva, moraju negde završiti, a da to ne budu divlje deponije, potoci i šume.
BONUS VIDEO: U Šapcu se skladišti opasni i neopasni industrijski otpad – aktivisti negoduju
