Od sledeće godine nova doza vakcine protiv velikog kašlja za osmake

Potvrđujući ovu informaciju za Danas, Slavica Maris, epidemiolog i načelnica jedinice za zarazne bolesti beogradskog Gradskog zavoda za javno zdravlje, kaže da je u trogodišnjem Programu nacionalne imunizacije u planu da se 2025. godine u program imunizacije uvrsti vakcinacija dece u osmom razredu komponetom pertusis vakcine.

„To bi zaista bilo značajno jer su najugroženije bebe. Ako smo mi zaštićeni i oni koji čuvaju bebe, one neće imati problem. Najznačajnije nam je da sačuvamo novorođenčad. Deca uzrasta do dva meseca su najosetljivija na veliki kašalj i mogu da razviju najtežu kliničku sliku. Dobra stvar je, kada se bude registrovala ova vakcina, da će moći da se vakcinišu i odrasle osobe“, navela je Maris.

Ali, zašto smo stigli dovde kada je veliki kašalj u pitanju?

Istovremeno, pulmploškinja Slavica Plavšić pozdravila je najavu Gradskog zavoda za javno zdravlje da se uvede još jedna doza vakcine protiv velikog kašlja za populaciju dece u osmom razredu osnovnih škola, ali se i osvrnula na aktuelnu realnost, odnosno smrt četiri bebe od velikog kašlja.

Ona za Danas kaže da u 21. veku, u Srbiji koja se nalazi u centru Evrope, ne sme nijedna beba da umre od te infekcije.

„To bi samo moglo da se desi kao incident, kao nepredviđena situacija u posebnim okolnostima. Bolest, koja gotovo nikada nije iskorenjena, pojavljuje se sporadično, ne samo u Srbiji nego i Evropi, ne sme da pređe u epidemiju. Zasita je nedopustivo da umre ijedna beba“, navodi sagovornica tog portala.

Plavšić dodaje da je način na koji smo saznali za smrti četiri bebe bio potpuno slučajan i šokantan za javnost.

„Doktor iz Instituta za majku i dete, koji je na televiziju pozvan nekim drugim povodom, je maltene uzgred rekao tu informaciju i još mnogo drugih koje su me kao pulmologa ostavile bez teksta. Tako je rekao da u viziti viđa decu sa penumonijama, sa gnojnim izlivima ili empijemima. Ovo poslednje je nešto što ne bi trebalo da se dešava kod dece. Kao da živimo u najzabačenijoj zemlji na svetu. Gde su živela ta deca? Kako su dobila empijem" pita Plavšić koja se bavila lečenjem tog teškog stanja koje neretko završava smrću.

Vraćajući se na veliki kašalj, Plavšić nastavlja da smo isto veče, pošto smo saznali za smrt beba, mogli da čitamo u medijima da su dve bebe umrle, jedna u subotu, druga u nedelju, da je na respiratoru brat blizanac jedne od preminulih beba, kao i da je nastupila smrt bebe u Novom Sadu.

Zašto odmah nije javljeno kada je prva beba umrla?

„To je sve objavljeno u medijima. Moje pitanje je zašto se nije odmah objavilo kada je prva beba preminula? To je trebalo da bude udarna vest. Jer bi to bio alarm za roditelje da vakcinišu svoju decu. Verovatno bi nekoliko života bilo spaseno. I ko zna koliko bi doza vakcina dosad bilo dato deci“, naglašava ona.

Komentarišući sadašnje upiranje prstom u antivaksere Plavšić kaže da je problem kompleksan.

„I počinje sa vrha. Stoverana je posebna atmosfera u društvu, antivakcinaški pokret je problem i jak je svuda u svetu, ali kod nas, a glavni u tom lancu je pofesor Nestorović, kao ugledni pedijatar. On se ne skida sa režimskih medija promovišući svoje ideje i ljudi mu veruju“, ističe ona i dodaje:

„Potom imamo pedijatre koji su blagi i ne kažu eksplicitno roditeljima da moraju da vakcinišu decu. Sledeća karika tog lanca je inspektor kome se prijavljuje roditelj nevakcinisanog deteta. Pedijatar koji prijavi roditelja ima problema. Prolazi kroz jednu torturu i zaista je disfunkcionalan dan, dva dok ne završi proceduru prijave. Onda inspektor prijavi tog roditelja ili ne, potom slučaj stigne kod sudije, sudija kazni roditelja, roditelj zapreti ili jednostavno plati kaznu i ide dalje“.

Postoji i to, nastavlja sagovornica Danasa, da se izdaju lažne potvrde da je dete vakcinisano, a nije, ili da postoje privremene kontraindikacije za vakcinaciju u smislu da je dete prehlađeno i da sada ne može da primi vakcinu i da će je dobiti kasnije.

Rešenje problema

„Dete bude primljeno u vrtić ili školu, a to kasnije se nikada ne desi. Dolazimo tako do obuhvata vakcinacijom do 80 odsto, kada se taj broj prenese na drugu i treću dozu pred školu, tada kompletan obuhvat bude 70 odsto, što apsolutno ne obezbeđuje kolektivni imunitet za koji je neophodan obuhvat od 95 odsto i koji je glavna zaštita od pertusisa. Sa druge strane, postoji razlog za loš kolektivni imunitet i u samoj (petovalnetnoj ) vakcini. Najblaža je protiv velikog kašlja i daje najkraći imunitet, koji suštinski traje četiri, pet godina, potom se smanjuje i posle deset godina nestaje. Potreba je za još jednom buster dozom i najave iz Gradskog zavoda za javno zdravlje su da će ta doza biti 2025. godine. To bi umnogome rešilo ove probleme“, objasnila je Plavšić.

BONUS VIDEO