0
Rak pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u Srbiji, ali i u svetu. U našoj zemlji bitku sa ovom surovom bolešću svakoga dana izgubi u proseku 13 ljudi, a kod 19 osoba dnevno bude dijagnostikovana. Lekari upozoravaju da je uzrok obolevanja od karcinoma pluća u Srbiji pušenje i aerozagađenje, dok je delimični uzrok smrtnosti dugo čekanje na dijagnoze, ali i na početak lečenja.
U Srbiji godišnje više od 7.000 ljudi oboli od raka pluća, a umre blizu 5.000 osoba. Po broju obolelih naša zemlja je na neslavnom drugom mestu u Evropi.
Pročitajte još:
“Pušenje i aerozagađenje su najčešći uzroci raka pluća kod nas. Takođe veliku ulogu igraju i genetske predispozicije, jer ako je neko u porodici imao osobu sa rakom pluća, veća je verovatnoća da oboli, posebno ako je i taj neko pušač. Rak pluća može dobiti i onaj ko ne puši, ali je svakodnevno izložen duvanskom dimu. Zavisnost od nikotina možemo da izbegnemo, kao i duvanski dim, ali nažalost aerozagađenje koje je sve opasnije u našoj sredini, ne možemo. Moramo da dišemo, a disanje ovakvog vazduha može da ubije“ objašnjava za Nova.rs dr Dragoljub Paunović, specijalista pulmologije.
Naime, istraživanje o kvalitetu života pacijenata sa rakom pluća, koji se leče savremenim terapijama, a koje je radilo Udruženje pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ zajedno sa lekarima Klinike za pulmologiju UKC Srbije, pokazalo je da je velika smrtnost od ove bolesti prouzrokovana delimično zbog dugog čekanja na početak lečenja, ali i na dijagnozu.
„Zabrinjavajući podatak je da je polovina pacijenata koji se bore sa rakom pluća, ranije bili pušači, a da četvrtina njih i dalje puši. Skoro 60 odsto njih su kao prvi simptom imali jak i uporan kašalj, 30 odsto je osećalo umor, a oko 40 odsto je imalo bol u ramenu ili ruci, odnosno grudnom košu. Takođe zabrinjava što je 40 odsto ispitanih, prilikom prvog javljanja lekaru u domu zdravlja, upućeno na pregled kod lekara druge specijalnosti, najčešće reumatologu, fizijatru, neurologu i kardiologu“ kaže dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za plućne bolesti UKC Srbije.
Oboleli kažu da od prvih simptoma, pa do početka lečenja, odnosno dobijanja savremene terapije, prođe dva do šest meseci, pa i više. Najveći broj pacijenata sada prima imunoterapiju, dok nešto manje njih prima ciljane (molekularne) terapije.
„Kada sam dobila dijagnozu, sa životom sam se pozdravila. Jedva sam hodala, disala, trpela jake bolove i imala 17 kilograma manje. Bila sam u odmaklom stadijumu bolesti, u četvrtom, kada operacija nije mogla da se obavi, sa metastazama na jetri i plućnoj maramici. U tom periodu imunoterapija je stavljena na pozitivnu listu i bila sam među prvim pacijentima, koji su počeli da je primaju. Danas, dve godine kasnije, metastaze su nestale, a ja sam druga žena. Živim, radim i osećam se dobro. Uskoro idem na X nož i ako intervencija uspe, moći ću da kažem da sam pobedila rak pluća“ priča Đurđina Jovanović (55), učiteljica iz Mladenovca.
Lekar u penziji Vladan Komadina iz Beograda, sasvim slučajno saznao je da ima rak.
„Kada sam u aprilu 2018. imao manji epi napad, izgubio sam moć govora i završio na VMA. Skener je pokazao metastaze na mozgu. Posle odlaska na neurohirurgiju, brohoskopija je pokazala karcinom pluća. Bio sam na gama nožu i promena na mozgu je uklonjena. Nakon što je određen podtip, propisana mi je imunoterapija, na kojoj sam i danas. Tumor se smanjio i sada se osećam dobro i živim normalno“ priča Komadina, jedan od pacijenata koji se najduže leče imunoterapijom u Srbiji.
Oboleli od raka pluća, ali i lekari specijalisti slažu se da je u borbi protiv ove surove bolesti, najvažnije da država, osim što je obezbedila savremene terapije, organizuje što pre skrining na rano otkrivanje raka pluća. Takođe, prioritet treba da bude i brža dijagnostika, ali i edukacija lekara u domovima zdravlja, kako bi na vreme prepoznali simptome smrtonosne bolesti.
Uz imunoterapiju rak može postati hronična bolesti
Pre dve godine više stotina obolelih od raka pluća u Srbiji dobili su mogućnost da prime savremene terapije o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
„Zahvaljujući inovativnim lekovima koji značajno menjaju tok i ishod lečenja, neke od najtežih bolesti postaju hronične bolesti. Takođe, jedna od ključnih stvari od značaja za primenu inovativne terapije su iskustva pacijenata, njihovih porodica i lekara, a na osnovu čega se potvrđuje efikasnost ovih lekova, što nam daje podstrek u planiranju stavljanja što većeg broja inovativnih terapija na listu“ kaže prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka Fonda.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
