Poznato je, nažalost, da Beograđani svakodnevno, već dugo, udišu štetne materije, a prema najnovijem izveštaju IQAira, naša prestonica našla se među gradovima sa najzagađenijim vazduhom u Evropi. Kvalitet vazduha u Srbiji, a naročito u glavnom gradu je u “narandžastoj” zoni, blizu granice sa "crvenom", što znači da ne ispunjava međunarodne standarde kvaliteta.
Smrtonosno zagađenje vazduha pogoršava se, prema izveštaju IQAira, zbog brojnih ekonomskih aktivnosti i toksičnog uticaja dima od šumskih požara.
Srednja i istočna Evropa su u zabrinjavajućem stanju po pitanju vazduha, jer se gradovi crvene, za razliku od zapadnih zemalja, koje su u sigurnoj, zelenoj zoni, što znači da ispunjavaju sve standarde kvaliteta vazduha, koje je postavila Svetska zdravstvena organizacija.
Na interaktivnoj mapi IQAira vidi se jasno da nivo zagađenja vazduha u Beogradu prelazi dozvoljene granice. Godišnja koncentracija čestica PM2.5 u više gradova Srbije je preko 15 mikrograma po kubnom metru, dok je u Beogradu više od 18, što je 3 do 5 puta preko dozvoljenih odrednica SZO, što znači da nam je gotovo cela država u “narandžastoj“ zoni, sa izuzetkom Vojvodine, koja delom ulazi u „žutu“. Ove opasne materije izazivaju brojne teške bolesti i samim tim skraćuju prosečan životni vek stanovnika glavnog grada.
Naime, prema izveštaju IQAira, ipak nismo najgori, najzagađeniji gradovi u celom svetu nalaze se u Aziji, čak 99 od 100.
Većina ovih gradova (83) je u Indiji i svi su, za čak 10 puta, premašili odrednice Svetske zdravstvene organizacije o kvalitetu vazduha. Istraživanje IQAira, koji prati kvalitet vazduha širom sveta, posebno je skoncentrisano na fine čestice PM2.5 koje najmanje zagađuju, ali su istovremeno najopasnije po zdravlje.
Samo devet odsto, od više od 7.800 gradova imalo je kvalitet vazduha koji zadovoljava standard SZO, prema kojem prosečni godišnji nivo PM2.5 ne bi smeo da pređe pet mikrograma po kubnom metru, a u Beogradu prelazi 18.
„Zagađenje vazduha utiče na svaki aspekt našeg života. U zemljama sa najvišim zagađenjem, ljudi će verovatno u proseku živeti tri do šest godina manje“, rekao je izvršni direktor IQAira Frank Hames.
Čestice PM2.5 su fine čestice manje od 2.5 mikrometra. Opasne su jer su vrlo male i lagane, što im omogućava da duže lebde u vazduhu, da dublje prodiru u pluća i ulaze u krv. Za ove čestice mogu se vezati različite opasne materije poput olova, arsena, nikla i kadmijuma.
One nastaju prilikom izgaranja fosilnih goriva i šumskih požara, a povezuju se sa astmom, srčanim i plućnim bolestima, rakom i drugim bolestima disajnih puteva, kao i sa kognitivnim poteškoćama kod dece, piše CNN.
Naime, samo je u 10 zemalja, prema ovom izveštaju, „zdrav“ kvalitet vazduha, u Finskoj, Estoniji, Portoriku, Australiji, Novom Zelandu, Bermudama, Grenadi, Islandu, Mauricijusu i Francuskoj Polineziji.
U izveštaju IQAira navodi se da glavnu ulogu u zagađenju vazduha imaju klimatske promene – uzrokovane ljudskim faktorom.
***
BONUS VIDEO: Vrtićima i školama stigao važan dopis: „Zbog zagađenosti decu ne izvodite napolje“