Roditelji dece koja su stradala 3. maja, kao i mame i tate učenika koji su pod traumom, treba da puste struku da reši pitanja i probleme vezane za dalji rad Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, u šta ne bi trebalo da se meša politika, ni političari. Nama će pomoći kolege, tim psihoterapeuta iz Norveške, koji su se bavili traumama njihovih građana nakon masakra Andresa Brejvika, a u Srbiju stižu danas, potvrdila je u razgovoru za Nova.rs profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, članica Radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, koja je formirana nakon ubistva devetoro učenika i čuvara osnovne škole na Vračaru.
U poslednjih nekoliko dana, u javnosti su se naizmenično oglašavali roditelji učenika OŠ “Vladislav Ribnikar”, po pitanju održavanja nastave i odlaska dece na časove u zgradu ove škole. Nisu, nažalost, jednoglasni, već podeljeni u suprotstavljene grupe, pa se s pravom postavlja pitanje šta se dešava sa psiholozima i terapeutima, koje je okupila predsednica Vlade Ana Brnabić, a kojima je posao da pruže podršku i reše probleme roditelja, dece i nastavnika?
“Normalno je i očekivano da roditelji imaju različite zahteve po pitanju nastave i odlaska dece u školu posle svega kroz šta su prošli. Oni su svi pogođeni na različite načine, ali njihovi zahtevi ne moraju da se rešavaju tako da jedna strana ostane nezadovoljna, već je neophodno doći do rešenja bez konflikta”, kaže prof. Džamonja.
Naime, jedna grupa roditelja smatra da učenici treba da završe sa nastavom za ovu godinu 2. juna i da se isele u drugu zgradu, a da u postojećoj nikne memorijalni centar. Druga grupa roditelja se međutim ne slaže i zahteva da deca do kraja školske godine normalno idu na nastavu, a da je preseljenje nepotrebno.
Epilog konflikta bio je nedavni odlazak nekolicine roditelja, povodom zahteva za preseljenje i skraćenje radne školske godine, na sastanak sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem, koji ih je, po svim tačkama, podržao.
“Ovde je problem u tome što je malo ko spreman da razmišlja o potrebama druge strane. Jedni imaju potrebu da se deca okupljaju, idu u školu, drugi ne mogu ni da zamisle da ta škola nastavi da radi i često tu bol koju ne mogu dovoljno da podele sa drugima, transformišu u ljutnju. Zato mora da se pita struka, a da se politika i političari ne mešaju, ni slučajno! Pustite struku da radi i nemojte donositi odluke preko noći jer to može da dovede do haosa. Roditelji će učestvovati u svim rešenjima i dati konačni sud, a kako će ta škola raditi i u kom pravcu će sve ići, odlučiće eksperti, ali ništa neće biti urađeno bez prethodnog mišljenja roditelja. Njihovi zahtevi su suprotstavljeni, ali su potrebe da svako obeleži i izrazi svoju patnju – iste”, naglašava Džamonja.
U Beograd, ističe profesorka, danas stiže tim eksperata iz Norveške, koji su se 2011. godine bavili traumama građana nakon masakra Andresa Brejvika, koji je u jednom danu ubio 77 mladih ljudi.
Pročitajte još:
“Kolege stižu da nam pomognu jer imaju slično iskustvo. U tom timu su psiholozi, psihoterapeuti, čak i arhitekte, koje su projektovale memorijalni centar nakon ubistva u Norveškoj. Oni će učestvovati u planiranju memorijalnog centra u ‘Ribnikaru’, a tim psihologa i terapeuta će, zajedno sa nama, pažljivo saslušati svakog roditelja i videti šta ko od njih želi, na koji način se bore sa traumom, strahovima, bolom i kako to prevazići”.
Ovi eksperti su, dodaje ona, nakon Brejvikovog masakra, napravili prvo Trauma centar, u kojem su se bavili pružanjem pomoći svim ljudima koji su direktno pogođeni ubistvima, ali i onima koji su proživljavali traumu.
“Iz njihovih razgovora sa ljudima je zapravo proizašao Trauma centar u Oslu, a potom i Memorijalni centar na ostrvu Utoja. Isto kao što su radili sa ljudima u Norveškoj, postupiće i sa ljudima u Beogradu. Sve će ih saslušati, to je prvo i najvažnije, a onda ćemo zajedno napraviti pažljiv plan kako da dođemo do zajedničkog rešenja, pre svega po pitanju škole, i kako da sprečimo dalje konflikte među roditeljima”, kaže profesorka Džamonja.
Pomoć tima stručnjaka iz Norveške kolegama u Srbiji, kao i građanima, biće pružena potpuno besplatno.
“Kolege je pozvala Ambasada Norveške, a oni su se inače, odmah uključili i ponudili pomoć, čim se desio masakr. Takođe, imaju dugu saradnju sa Institutom za mentalno zdravlje, a kolege iz Norveške dolaze ovde da rade potpuno besplatno. Nadam se da će problemi biti rešeni tako da svi roditelji i nastavnici budu zadovoljni. Predlog je da se renovira škola i da se u delu zgrade, gde su se desila ubistva, više ne održava nastava, dok drugi deo zgrade može da se renovira i koristi za nastavu. Ipak, saslušaćemo kolege Norvežane. Da čujemo kako su sličan problem rešili oni, koji su već prošli kroz ovakvu traumu”, zaključuje Džamonja.
Podsetimo, u pucnjavi koja se 3. maja, oko osam sati ujutru, dogodila u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru, ubijeno je 10 osoba. Među žrtvama su deca i čuvar škole. Zbog pucnjave je uhapšen Kosta K. (13), učenik sedmog razreda, koji je tog dana celu naciju zavio u crno.
Daleko masovnije ubistvo, koje je takođe promenilo živote ljudi jedne zemlje, desilo se 22. jula 2011. godine, kada je Norvežanin Andres Brejvik, ekstremista i “ideološki terorista”, u Norveškoj, na ostrvu Utoja blizu Osla, ubio 77 studenata u roku od 85 minuta.
***
BONUS VIDEO: „Moj sin neće ići u ovu prokletu školu“: Roditelji protiv toga da se deca vrate na nastavu u OŠ „Vladislav Ribnikar“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare