Globalna Nedelja medijske i informacione pismenosti obeležava se i u Srbiji od 27. do 31. oktobra onlajn konferencijom pod nazivom "Ovako stoje stvari: Opiranje dezinfodemiji”.
Od danas do subote, s početkom u 18 časova, održaće se šest panela s brojnim aktuelnim temama koje će obrađivati više od 20 sagovornika. Konferencija će na jednom mestu okupiti relevantne eksperte, influensere, medijske i obrazovne stručnjake i novinare. Panelisti će gledaocima približiti istraživanja na temu medijske pismenosti, odgovornosti jutjubera i tiktokera, školskog sistema i poslovanja u digitalnoj eri, kao i politika medijske i informacione pismenosti.
Svi zainteresovani mogu da prate panele uživo, a agenda događaja dostupna je na adresi ovakostojestvari.com.
„Jedna nedelja, poput ove u kojoj obeležavamo medijsku i informacijsku pismenost, samo je početak dijaloga koji pokušavamo da otvorimo sa građanima, biznisima i državom, sa onima koje ova tema interesuje. Ovo je prilika da istaknemo značaj medija i sadržaja koji oni plasiraju, ali takođe i da razumemo kao građani da smo mi na kraju tog lanca protoka informacija. Da je na nama odgovornost kako ćemo informacije primiti, obraditi, proveriti, usvojiti ili ne“, istakao je Goran Zarić u ime programa Nova pismenost..
Kako je naveo, za građane i sve konzumente medijskog sadržaja neophodno je da prošire vidike i da svi pokušamo bolje da razumemo šta je to medij, da ne govorimo usko samo o štampi i televiziji.
„Potrebno je da shvatimo da smo svi mi, uz postojanje društvenih mreža, komunikatori i kreatori nekog sadržaja i samim tim postajemo mediji za sebe. Posebna odgovornost je na onima koji spadaju u grupu influensera, jutjubera, odnosno one koji imaju veliki broj pratilaca na društvenim mrežama“, ukazao je Zarić.
Kao aktivni činioci društva i korisnici medija, bilo tradicionalnih bilo digitalnih, svi građani nose odgovornost u kreiranju protoka informacija i vesti. Živi se u dobu u kojem se priliv informacija neće smanjivati, može i biće samo još kompleksniji.
“ Konstantan priliv informacija utiče uglavnom negativno na ljude koji su izgubili poverenje, a samim tim počinju i da se ponašaju neodgovorno. Najveća zamka digitalnog doba je ta što danas svako ima mogućnost i slobodu da kaže šta hoće, a na nama je da proveravamo informacije koje dolaze. Mora da se napravi u glavi podela kome verovati i ko su za nas relevantni izvori informisanja, primera radi, ukoliko govorimo o aktuelnoj temi kovid 19, da li je to neki influenser ili pak, profesor Medicinskog fakulteta.
U strahu su oči velike, pa onda pojačano čujemo, vidimo sve i povezujemo na način koji možda i nije adekvatan i realan. Moramo da naučimo da zastanemo, kritički promislimo o onome što dolazi do nas. Takođe, potrebno je dozirati priliv informacija, pustiti da odleži i napraviti svoj neki zaključak“, rekao je Goran Tomin, klinički psiholog.
Prema najnovijem istraživanju koje je realizovao CeSID u okviru programa Nova pismenost tri četvrtine ispitanih građana informiše se putem društvenih mreža, a ta brojka u populaciji do 24 godine to iznosi čak 88 odsto. Građani Srbije najviše vremena provode uz društvene mreže, 104 minuta dnevno, 81 minut provedu slušajući radio stanice, 77 minuta prate televizijski program, dok prosečno štampi posvete svega 23 minuta, podaci su istraživanja medijske i digitalne pismenosti u Srbiji.
Nedelja medijske i informacione pismenosti obeležava se u celom svetu pod okriljem UNESCO organizovanjem panel-diskusija, predavanja, događaji na kojima se promoviše kultura medijske, informacione i digitalne pismenosti.
Domaćini su Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru zajedničkog programa Nova pismenost.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar