Vladimir Orlić, direktor BIA, dobio zvanje višeg naučnog saradnika na ETF-u: Razvijao sistem za prisluškivanje, pozvao se na staž u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji

U naučno zvanje „viši naučni saradnik u oblasti tehničko-tehnoloških nauka - elektronika, telekomunikacije i informacione tehnologije“ Orlić je izabran 2022. godine, po odluci stručne komisije Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao kandidat privatnog Instituta visokih tehnologija Vlatacom.

Jedan od tri čana komisije, pored profesora ETF-a Aleksandra Neškovića i Zorana Čiče, je i dr Miroslav Perić, viši naučni saradnik sa pomenutog Instituta.

Nakon što su, kako se navodi u izveštaju, sagledali sve relevantne činjenice o kandidatu, predložili su da se Vladimir Orlić izabere u zvanje viši naučni saradnik.

Međutim, sagovornik Nove, koji je dobro upoznat sa radom ETF-a i izborom kandidata u pomenuto zvanje, navodi da su Orlićeve reference bile nepotpune i netačne i da je samim tim odluka komisije o najvišem naučnom zvanju - upitna.

Nepostojeća predavanja u Ćupriji

“Referat koji je Fakultetu dat na usvajanje, komisija je netačno i nepotpuno prikazala. U referencama profesionalne biografije prikazali su ga samo kao naučnika, a izostavili su važan segment o njegovom političkom angažmanu u Narodnoj skupštini u kojoj je bio poslanik, a kojom je nekoliko meseci kasnije i predsedavao. To biografiju čini nepotpunom i deluje kao da je taj detalj namerno izostavljen. Takođe netačno se navodi da je učestvovao u nastavi u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji. Potom je sam Orlić ovo javno demantovao, pa smo saznali da tamo nije držao nijedan čas”, kaže sagovornik Nove, koji je zamolio da ostane anoniman.

Nedopustivo je, ističe on, da komisija ovakve detalje zanemari jer to onda otvara pitanje koliko je krupnijih grešaka navedeno u referencama koje su oni zaobišli.

“Da li je komisija tada uopšte proverila podatke koje je dostavio kandidat Orlić. Mi verujemo komisiji jer ne može svaki član veća da prolazi kroz referate, izveštaje. To je posao komisije”, objašnjava naš sagovornik.

Inače, aktuelni direktor BIA predložen je za višeg naučnog saradnika kao kandidat privatnog Instituta, koje je profesionalni partner u polju državne bezbednosti u više tehnoloških oblasti.

“Njegov prijavljeni poslovni angažman bio je u privatnom Institutu Vlatacom, koji se bavi vojnom i bezbednosnom tehnikom. Sa tom firmom u javnosti je više puta povezivan softer za prisluškivanje, lažne bazne stanice, pa čak i afera zvnučni top. S toga smatram da javnost zaslužuje da zna čime se sva ta firma bavi i šta su do sada radili, a da nas o tome nisu obavestili. Jasno je da je Orlić, koga sad pominju u kontekstu prisluškivanja, biran u naučno zvanje u neetičkim aktivnostima. Treba znati da se njemu, kao višem naučnom saradniku, otvaraju mnoga vrata i zato se to zvanje ne dodeljuje bez detaljne provere”, naglašava sagovornik Nove.

Šta piše u dokumentu?

Inače, u profesionalnoj biografiji koja je dostavljena komisiji ETF-a u okviru izveštaja o zvanju višeg naučnog saradnika, navodi se da Orlić od 2012. radi u Institutu Vlatacom. Prema dokumentima u koja smo imali uvid, oblast Orlićeve naučne delatnosti u ovoj privatnoj firmi, između ostalog obuhvata digitalnu i analognu obradu signala, dizajn i implementaciju “embedded sistema”, kao i razvoj algoritama za automatsku klasifikaciju modulacija. Pomenuti algoritmi, prema objašnjenju našeg sagovornika, imaju primenu u presretanju komunikacije, odnosno prisluškivanju.

Podsećamo da je od juna 2024. Vladimir Orlić na čelu Bezbednosno-informativne agencije, koja je prema pisanju Radara, sredinom ove godine propisala snimanje komunikacija u „poslovnoj prostoriji na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije 5 u Beogradu“, što je zapravo adresa redakcije ovog nedeljnika.

Kako piše Radar, direktor BIA koristio je diskreciono pravo da odredi i desetodnevnu fizičku pratnju za pojedine članove redakcije.

Uprkos dokazima koje je izneo nedeljnik, BIA se oglasila o navodima o prisluškivanju i ocenila ih kao "maliciozno smišljene sa isključivim ciljem dodatne destabilizacije već narušenih bezbednosnih prilika".