Okupljanjima u Inđiji, Sremskoj Mitrovici, Jagodini i Kniću večeras je nastavljena serija protesta širom Srbije na kojima građani poručuju da su protiv rudarenja litijuma i bora u našoj zemlji.

U Inđiji je nakon obraćanja govornika, kako javlja N1 održana i protestna šetnja, na čijem se čelu nalazila „šetalica“ „Rio Tinto, marš iz Srbije“.

Kako javlja reporterka N1 iz Inđije, građani su u tom mestu poručili da je „ovo referendum“, te da ne žele nijedan drugi referendum, već da „Rio Tinto“ napusti Srbiju.

Ukoliko dođe do otvaranja rudnika, samo jedan dan greške u čitavih 60 godina, koliko bi Rio Tinto bio u Srbiji, može da bude koban za čitavu zemlju, poručeno je, kako javlja N1, na protestu.

Među govornicima u Inđiji bila je profesorka Filozofskog fakulteta Tamara Džamonja Ignjatović, jedna od potpisnica Inicijative „Proglas“.

„Da li su izdajnici oni koji stoje uz svoj narod i brane pravo na čist vazduh, vodu i zemlju…. ili oni koji rasprodaju svoju državu i njena bogatstva dojučerašnjim neprijateljima, a sada naprasno evropskim prijateljima, pitala je na protestu u Inđiji jedna od govornica“, pitala je Tamara Džamonja Ignjatović.

„Napravili smo grupu ljudi koji su aktivisti i stručnjaka koji će objasniti šta rudarenje u okolini Jadra može da izazove. Žao nam je što ljudi iz Ne damo Jadar danas nisu mogli da dođu, ali u komunikaciji smo sa njima. Mi, aktivisti iz Inđije, daćemo im sve naše resurse da zaustavimo zlo koje jeste Rio Tinto“, rekao je Strahinja Jovanović iz Inđije, prenosi N1.

Dodaje da ga je najviše plašilo to što se struka ovde godinama ništa nije pitala.

„Tek sada, kada je toliki pritisak javnosti, odjednom se formiraju razni timovi, odjednom je struka važna. Zašto nije niko pitao o struku pre nego što došao kancelar Nemački Olaf Šolc?“, pitao je on.

Ljude, dodaje, plaši to što nemamo institucije.

„Kaže nam se da će nam Nemci dati garancije – pa nismo mi nemačka kolonija. Hoću da mi srpski stručnjaci daju te garancije. A ako je Srpska akademija nauka i umetnosti pre tri godine rekla da je taj projekat štetan, mislim da je to jasan znak svakome ko želi dobro ovaj zemlji da taj projekat ne sme da bude realizovan“, poručio je Jovanović.

„Komični argumenti naših političara“

U Sremskoj Mitrovici se na protestu građana koji se protive iskopavanju litijuma i bora na teritoriji Srbije okupljenima obratila Dragana Đorđević, naučna saradnica Instituta za hemiju iz Beograda.

„Nemačka ne želi da eksploatiše litijum kod njih, ali je veoma zainteresovana da to radi u Srbiji. Mi treba da budemo veoma mudri i da pažljivo slušamo poruke vlasti i promotere kompanija koje šetaju Srbijom. I treba dobro da razumemo te poruke koje šalju i shvatimo da oni nisu ovde jer nama žele dobro. Oni su ovde jer je ovde jeftinija eksploatacija, imamo najnižu rudnu rentu, jeftina je radna snaga, ne moraju da brinu za životnu sredinu i imamo visoku korupciju. Zbog toga oni dolaze u Srbiju“, rekla je okupljenim građanima Dragana Đorđević.

Protest protiv litijuma, kopanja litijuma
Foto: N1/Ksenija Pavkov

Istakla je kako slušamo da će se držati strogih ekoloških normi, ali da je pitanje ko će to moći da nam garantuje.

„Na nama je da odbranimo naše mesto za život, jer nas je država izdala. Država je demontirala institucije, ne radi sudstvo, ne rade inspekcije, pa nam samo ostaje da se sami izborimo za naše mesto za život“, poručila je.

Akademik Nenad Kostić takođe se osvrnuo na to da naši političari garantuju da će sve biti rađeno po najvišim ekološkim standardima i zakonima Srbije.

„To je komičan argument u zemlji gde svakog dana gore deponije, a glavni grad celu svoju kanalizaciju izbacuje u reku. Kako verovati upravi koja ne može da podesi tačne datume i vreme na satovima u gradskim autobusima, a navodno će izvesti komplikovani tehnološki proces? Svi znamo da je budućnost nepredvidiva, i kada vam neko govori šta će biti i to tako uverljivo, to je prevarant“, rekao je akademik Nenad Kostić u Sremskoj Mitrovici.

Kako javlja reporterka N1, okupljeni građani nosili su zastave Srbije, pridružila im se i grupa bajkera, a vidljivi su bili i transparenti na kojima piše „Ne i ne rudarenju litijuma“.

Zvaničan naziv protesta je „Narodni skup protiv Rio Tinta“, i građani poručuju da nije u pitanju stranački već narodni skup.

 

Protest u Jagodini, uprkos „strahu od bilo kakvog protestnog okupljanja“

Protest je organizovan i u Jagodini, a građani kažu da u tom gradu “zaista vlada strah kada je u pitanju bilo kakvo protestno okupljanje”.

Kako kaže reporterka N1, pola sata pre 19 časova, činilo se da neće biti mnogo okupljenih građana, međutim, kako se bližio početak protesta, građani su počeli da pristižu.

N1 javlja da je “bilo teško saznati ko u Jagodini organizuje protestni skup”.

Niko se nije deklarisao, delile su se parole i pozivi na društvenim mrežama, a više grupa građana je uključeno u organizaciju.

Mladić, koji je jedan od organizatora i koji se prvi obratio, potvrdio je da nisu želeli da upliću nikoga iz političkih stranaka, već da se građani organizuju. Kako je rekao, dobio je bebu pre šest meseci, a to ga je podstaklo da se uključi u organizaciju protesta, kao i u borbu protiv iskopavanja litijuma.

Protest i u Kniću

Meštani šumadijske varoši Knić okupili su se u 20 sati na trgu ispred Doma kulture u ovom mestu u znak protesta protiv istraživanja i rudarenja litijuma i bora u pitomom delu Šumadije, na pola puta, između Kragujevca i Čačka. Na skupu se obratio biolog dr Duško Brković iz Čačka.

Knić. Protest protiv litijuma, kopanja litijuma,
Foto: N1/Milan Nikić

„Vi ovde imate vodu Gružanskog jezera i plodnu zemlju. To su vaši najbolji rudnici. Dovoljno. Zdrava hrana, a ne rudarenje“, rekao je dr Brković u Kniću.

Ako padne Jadar, pašće sve, zaključio je Brković.

Građani gružanskog kraja su protiv rudarenja u blizini jezera Gruža i na živopisnoj planini Kotlenik. Kako javlja reporter N1, ispred Doma kulture u Kniću je oko 1.000 građana.

Podsetimo, još 10-ak protesta očekuje se narednih dana, a veliki skup u Beogradu koji organizuje SEOS zakazan je za 10. avgust.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare