1
Gužve i redovi u domovima zdravlja i državnim bolnicama, slika su na koju smo nažalost navikli. Međutim, čekanje na pregled, intervenciju i laboratoriju, od nedavno je sve češća pojava i u privatnim klinikama, u kojima od posla zdravstveni radnici “padaju s nogu”. Pandemija je veliki broj bolnica u Srbiji prevela u kovid sisteme i "zatvorila" ih za sve pacijente koji nemaju koronavirus, lekari su zarobljeni dežurstvima u crvenim zonama, a sve je više građana kojima je ovoga dosta.
Tako je broj privatnih osiguranja skočio za više od 20 odsto od 2020., posete privatnim lekarima za više od 50 odsto, a mnogi pacijenti podižu i kredite u bankama, samo da bi što pre stigli na red u privatnoj klinici, jer drugog izbora više nemaju.
“Zbog ginekoloških problema, još pre leta rečeno mi je da moram na jednu manju intervenciju. Kada sam otišla u državnu bolnicu, dobila sam termin za posle Nove godine. Nisam mogla, a ni htela toliko da čekam, pa sam se uputila u privatnu kliniku, da se raspitam o uslovima i ceni. Zanimljivo je da kada sam zakazivala u državnoj ustanovi i kroz zube prokomentarisala ‘zašto se toliko čeka?’, jedna od sestara mi je dobacila: ‘Ima gde se ne čeka, pa izvol’te tamo’. Iako je bila arogantna, poslušala sam je. Za intervenciju u državnoj službi potrebno je uraditi brojne analize, sve u privatnoj laboratoriji, koje koštaju. Tako sam odlučila da sve završim privatno i da ne čekam 2022. Naravno kada sam stigla u privatnu bolnicu, više puta su me pitali, ‘imam li privatno osiguranje’, jer to je valjda postalo normalno. Nažalost plaćam doprinose, ali će moj novac u RFZO-u ostati nekom drugom na korišćenje” priča za Novu Verica Đorđević (39), profesorka engleskog jezika iz Beograda.
Zbog preopterećenosti zdravstvenog sistema, građani se sve masovnije odlučuju na privatne bolnice, a tamo je, kako kažu lekari, postalo napeto kao u državnim ustanovama.
„Sećam se dana kada je bilo najviše gužve u GAK Narodni front, gde sam dugo radila, i taj period mogu da uporedim sa ovim u privatnoj bolnici sad. Radimo po smenama, često prekovremeno, a uskoro će nam biti potrebne veće prostorije i više osoblja. Od kako je krenula pandemija i kako koji talas stiže, tako se povećava broj pacijenata jer su državne bolnice prešle masovno u kovid sistem, lekari su nedostupni, a ljudi van sebe od čekanja. U slučajevima kada ne mogu da dođu do svog doktora, građani dolaze kod nas i traže operaciju, a mnogi kažu da su podigli kredit u banci kako bi pokrili troškove. Medicinske usluge u privatnoj ustanovi neuporedivo su bolje od onih u državnoj, ali to košta. U poslednjih nekoiko godina, firme koje su dobrostojeće, strane i domaće, zaposlenima uplaćuju privatno osiguranje, i tako dobijaju sistematske preglede, koji su veoma značajni. Druga grupa su oni koji sami sebi uplaćuju privatno osiguranje” priča za Novu, prof. dr Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva.
Privatna praksa, ističe ona, u Srbiji sve više počinje da liči na one u zapadnim zdravstvenim sistemima.
„Ljudi plaćaju svoje zdravstvene usluge, ali ne čekaju termine kao u državnoj bolnici i dobiju doktora kojeg žele. Ranije su samo neke, specifične intervencije radili privatno, međutim sada rade sve, od operacije slepog creva do porođaja. Sve više ljudi odustaje od državnog zdravstveng osiguranja jer to gubi smisao. Međutim, još ima mnogo onih koji ne mogu da priušte privatno osiguranje. Smatram bi da RFZO trebalo da plati usluge u privatnim bolnicama ljudima koji ne mogu da dobiju termin državno, niti da pokriju troškove kod privatnika” kaže prof. dr Rakić, nekadašnja direktorka GAK „Narodni front“.
U privatnim ordinacijama situacija je ista, posao je procvetao od kako je krenula pandemija.
“Ljudi su i pre pandemije dolazili kod privatnih lekara, ali ne u tolikoj meri kao sad. Najviše je poseta, rekao bih, kod pedijatara,jer ljudi ne mogu sa decom da čekaju po nekoliko sati u bolnicama, niti u domovima zdravlja, gde rizikuju da ‘pokupe’ još neki virus pored kovida-19. Kod privatnika pregled košta, ali nema čekanja i seljakanja sa šaltera na šalter, sve se obavi za jedan dan, a kad su ljudi bolesni, iscrpljeni i umroni, to im mnogo znači” kaže dr Dragan Miljković, specijalista opšte medicine.
Ekspanzija privatnih zdravstvenih osiguranja
U Srbiji postoji oko 4.000 privatnih zdravstvenih klinika, po čemu naša zemlja prednjači u regionu.
„Imamo najviše privatnih zdravstvenih ustanova u odnosu na sve druge zemlje na prostoru bivše Jugoslavije. Od početka pandemije, broj polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja (DZO) je u Srbiji porastao za 22 odsto. Trenutno imamo 150.000 ljudi u zemlji, koji poseduju tu polisu, a 90 odsto su kupile firme svojim zaposlenima, dok je 10 odsto u vlasništvu individualnih osiguranika“ kaže za „Novu“ Zoran Ćirić, portparol Udruženja osiguravača Srbije.
Bonus video: Nova.rs u Batajnici među najtežim kovid pacijentima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
