Advokati napunili račune milionima na besmislenim zahtevima - na udaru su škole, domovi zdravlja i centri za socijalni rad

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović objasnio je u razgovoru za RTS kakve sve zahteve advokati podnose institucijama, znajući da ne mogu da im odgovore u zakonskom roku.“Od Centara za socijalni rad traže se informacije koliko ima zaposlenih, da li i koliko zaposlenih ima licencu za obavljanje poslova iz oblasti socijalnog rada. Od mesnih zajednica se traže informacije da li imaju fudbalski klub, da li imaju teren fudbalski, da li ispunjavaju uslove koji su propisani, da li imaju mlađe kategorije i tako dalje. Da ne pričamo o tome koliko je to apsurdno kada imate mesne zajednice, gde najmlađi stanovnik ima 75 godina”, navodi Marinović.

Škole pitaju o načinu na koji se sprovode ekskurzije, ali i tu ima začkoljica, pitanje se upućuje bukvalno svim školama u Srbiji. Ni domovi zdravlja nisu pošteđeni – pitaju ih o stanju opreme, a lokalne uprave o tome - koje se mere još uvek sprovode protiv kovida.“Uglavnom se gađaju mali organi vlasti, a ne najveći, ne vlada, ministarstva, republička javna preduzeća, nego oni koji su najbrojniji u Srbiji, a ekonomski i bilo kako infrastrukturno su najslabiji, koji ne mogu da odgovore na te zahteve u zakonskom roku”, ističe Marinović.Objašnjava i da je taksa na žalbu advokata ista za sve organe, bilo da se piše protiv vlade ili male mesne zajednice."I onda, naravno, ministarstvo je jedno, vlada je jedna, a osnovnih škola ima više stotina u Srbiji, i onda se ide na kvantitet", kaže Marinović i dodaje da je dosad prvostepnim organima vlasti naloženo da pojedinim advokatima i po pet-šest miliona dinara.

Jednostavna procedura za pisanje žalbe

Marinović ističe da je instituciji Poverenika, od ukupnog broja žalbi, između tri i sedam odsto stizalo od advokata. Sada je taj broj 75 odsto, što znači da se tri od četiri žalbe pišu preko advokata."To uglavnom nisu neka poznatija advokatska imena, a procedura ide ovako – naizgled pet, šest, sedam, u jednom slučaju i 15 nepovezanih lica, ne iz jednog grada i opštine, nego širom Srbije, traže od istovrsnih organa vlasti iste informacije. Recimo od centara za socijalni rad, škola, predškolskih ustanova, domova zdravlja itd. I onda kada ili ne dobiju informaciju u zakonom propisanom roku, ili ne dobiju sve što su tražili odjednom, svi angažuju istog advokata i onda on za sve njih piše žalbu", objašnjava Marinović.Podseća da je jednostavan postupak podnošenja zahteva i podnošenja žalbe."Vi znate šta tražite, znate čime ste nezadovoljni. Bukvalno dve rečenice napišete. Pritom, obrasci i zahteva i žalbi su na sajtovima svih organa vlasti. A ako ih ne nađete tamo, ima ih na sajtu Poverenika. Prema tome, veoma je jednostavan postupak", ističe Marinović.

Nepreuzimanje odgovora, potrebne izmene zakona

Čak i ako neko i uspe da odgovori u zakonskom roku, ti advokati neće da preuzmu te odgovore, nego oni stoje u pošti i onda se to računa kao da ih nisu dobili.“To je problem dostavljanja i mi ćemo probati izmenama zakona da rešimo. Apsurdno je da se smatra da vi niste ispunili vašu obavezu kada ste poslali obaveštenje onome ko je tražio informaciju iz vaše pisarnice, nego morate da mu uručite u tom roku. I naravno, pošto niko nema svoje kurire, nema dostavne službe, svi zavisimo od pošte, a u dobrim delom, nažalost, to ne funkcioniše baš najbolje”, kaže poverenik Marinović.

Sledi sastanak sa AKS i predstavnicima Ministarstva pravde

Marinović je rekao i da mu se više ministara obraćalo ovim povodom."Moram da kažem da su se meni mnogi ministri obraćali ovim povodom... Prema tome, svi su zainteresovani da spasavaju te organe vlasti za koje su nadležni. Ja sam s Ministarkom pravde pričao i ona je rekla da će organizovati jedan trilateralni sastanak Ministarstva pravde, Advokatske komore i Poverenika da pokušamo da nađemo rešenje", rekao je Marinović gostujući u Beogradskoj hronici.BONUS VIDEO Nišlije dobile novu lokaciju gde mogu potražiti deo pravde i zaštite: Regionalna kancelarija Poverenika otvorena u Nišu