Najveći studentski cilj je generalni štrajk u celoj Srbiji. Evo kako mogu da spreče vlast da radnicima deli otkaze

Akademci zajedno sa pet nacionalnih sindikata pozivaju na obeležavanje prvog maja, Međunarodnog praznika rada ispred Vlade Srbije. Najavljuju i inicijativu da se izmene Zakon o radu i Zakon o štrajku.

„Prvog maja obeležavamo šest meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Od ovog trenutka, naša borba prelazi u sledeću fazu. Više ne stojimo samo u blokadama. Ovo je korak ka radikalizaciji koja će omogućiti nove vidove pritiska“, poručili su studenti.

Uspeli su da za jedan sto dovedu predstavnike svih pet većih sindikata u državi, koji su vrlo često znali da se sukobljavaju i međusobno optužuju za brojne neuspehe u borbi za radnička prava, pa se postavlja pitanje da li je sledeći korak bilo aktiviranje celog društva na radikalizaciju protesta, nešto više od protesnih šetnji u slobodno vreme i podržavanje studentskih blokada.

Izmene zakona preduslov za generalni štrajk

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), priznaje za Nova.rs da su akademci već napravili veliki korak kada su za jednim stolom okupili čelnike Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost”, Konfederacije slobodnih sindikata, ASNS i Udruženih sindikata Srbije “Sloga”.

Zahvaljujući inicijativi studenata, kako dodaje, svi su zajedno stali iz predloga da se izmene i dopune Zakon o radu i Zakon o štrajku. A, upravo u tim izmenama je ključ.

Naime, kako tvrdi naša sagovornica, bez tih izmena je u Srbiji jako teško organizovati generalni štrajk.

Problem je u minimalnog procesa rada koji se zahteva tokom zakonom definisane obustave i činjenici da poslodavci zloupotrebljavaju tu stavku.

“Ako je potrebno da od 1000 zaposlenih radi 50 da bi se obezbedio minimum procesa rada, poslodavac tu brojku značajno poveća, nekada i deset puta i onda se sam pojam štrajka obesmisli. Tada se svi, koji odbiju da sprovode minimum procesa rada, suočavaju se sa rizikom da dobiju otkaz. U takvim uslovima je teško organizovati generalni štrajk, jer mi onda preuzimamo na sebe odgovornost da mnogi radnici mogu da ostanu bez posla”, objašnjava Ranka Savić.

"Ako su svi za štrajk, to pobeđuje strah"

Za to su, prema njenoj oceni, važne izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku. Međutim, čak i ako vlada ne pristane na to, studentska inicijativa kojom su okupili sve sindikata daje određeno rešenje.

“Ukoliko sve srpske sindikalne centrale zauzmu stav da su spremne da krenu u obustavu rada te vrste, onda će mnogo teže da dođe pretnji gubitkom posla. Tako ideja generalnog štrajka može da dobije zadovoljavajuće konture i tako može da se pobedi strah radnika od posledica štrajka”, naglašava Ranka Savić.

Marko Miletić, urednik portal Mašina, ocenjuje za Nova.rs da je sama činjenica da već mesec dva predstavnici pet sindikalnih centrala sede zajedno i rade na promenama izmena zakona veliki pomak koji su studenti napravili.

“Dobro je da su sindikati razumeli novi kontekst u društvu koji su stvorili studenti i stavili na stranu neke svoje međusobne nesuglasice i krenuli u zajednički rad na poboljšanju uslova rada”, ističe Miletić.

"Biće veliki protest prvog maja, ali.."

Nema dilemu da će prvog maja u Beogradu biti veliki protest kojim će se skrenuti pažnja na prava radnika, ali upozorava da ne može da se očekuje mnogo od toga okupljanja.

“To će biti simbolički važan dan, ali on neće doneti mnogo promena. Ukoliko studenti i sindikati nastave zajedno da rade, možda bi to dugoročno moglo da ima efekata na promeni radnog zakondavstva. Ali ni ta promena sama po sebi ne znači nužno bolji položaj radnika, mada ceo kontekst protesta i pobuna u društvu može da dovede do promene shvatanja ljudi da se jasnije i odlučnije bore za bolje uslove rada”, naglašava Miletić.

Urednik portala Mašina ne veruje da će sadašnja vlada ulaziti u ozbiljne promene radnog zakonodavstva, jer je to kompleksan posao, za koji je potrebna stabilna situacija u zemlji.

“Trenutno je ovo što su sindikati zajedno seli i dogovarali se možda maksimum onoga što može da se učini. Verujem da bi sve sindikalne centrale radikalno istupile ipak potrebno sačekati promenu Zakona o štrajku koji bi omogućio i zaposlenim u javnom sektoru da se pridruže obustavi”, zaključuje Miletić.

On, međutim, dodaje da je aktiviranje sindikalnih centrala, na inicijativu studenata, može imati pozitivan efekata da se što više sindikalnog članstva aktivira u građanskoj borbi za svoja prava.

"Ključ je u buđenju članstva"

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, kao najveću korist studentske akcije usmerene ka velikom sindikatima i njihovim liderima, vidi u buđenju sindikalnog članstva i prevladavanju straha od posledica borbe za svoja prava.

Kokot, čiji je sindikat od početka uz studente u njihovoj pobuni, objašnjava da su se konsultovali sa akademcima, ali da nisu učestvovali u pregovorima studenata i velikih sindikalnih centrala, jer su, kako navodi, “odavno izabrali stranu i podržali studentske zahteve”.

“Koliko je realno očekivati da vlada prihvati taj zahev, ne znam, ali ono što može da se očekuje je da vidimo sindikate u nekoj aktivnijoj borbi za prava radnika.

“Verujem da će to izvući iz pasivnosti pre sindikalno članstvo i generalno građane da se aktiviraju u ovoj borbi, jer ona nije ni studentska, ni sindikalna, već građanska i tiče se svih nas. Ako su studenti uspeli da poguraju sindikalna rukovodstva da budu borbenija, to će biti dobro jer samo u aktiviranju tih velikih sindikata mogu da se stvore pretpostavke za ozbiljan generalni štrajk. Ako, recimo, jedan Savez samostalnih sindikata Srbije ili Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost pozovu zajedno na štrajk, to je korak u dobrom pravcu, jer oslobađa straha njihovo članstvo”, zaključuje Kokot.