12
Srednje škole posle kojih se najlakše dolazi do posla su trgovačke i ekonomske, tehničke koje imaju zanatske profile, zatim saobraćajne, ugostiteljske i škole iz oblasti nege i lepote.
Već osmu godinu sajt Infostud beleži trend gde je više poslova namenjenih za srednju stručnu spremu, nego onih za višu ili visoku.
Miloš Turinski iz Infostuda navodi za portal Nova.rs da je na njihovom sajtu odnos 60 prema 40 posto u korist poslova namenjenih za srednje stručno obrazovanje.
„U samom startu vidimo da je više poslova za one koji imaju završenu srednju stručnu spremu. Najtraženije su pozicije iz oblasti prodaje i trgovine i to su pozicije koje su najtraženije i od strane poslodavaca, ali i od strane kandidata“, ukazuje Turinski za naš portal.
Pored ovih profila, najtraženiji su i kuvari, konobari, frizeri, gotovo svi zanatski profili, vozači…
Koliko se lako posle ovih škola dolazi do posla vidi se na primeru komercijalista. Naime, uvidom u u oglase na jednom sajtu za zapošljavanje, mesečne plate se za ovaj profil kreću od 60.000 pa do čak 175.000 dinara, koliko nude pojedini poslodavci.
„Komercijalistima ne treba nužno neka viša škola ili fakultet nego taj posao mogu da obavljaju i sa srednjom stručnom spremom“, naveo je Turinski za naš portal.
Sve tehničke škole koje imaju zanatske profile takođe se odlično kotiraju na tržištu rada. Traže se gotovo svi zanatski profili poput varioca, vodoinstalatera, stolara, automehaničara, građevinskih radnika, bravara, elektromontera…
Tu na tržištu imamo najveći deficit i to su pozicije koje mogu odmah nakon srednje škole da obezbede stabilan i siguran posao, dobru i visoku zaradu, istakao je Turinski.
Naš sagovornik na primeru varioca navodi da su oni uglavnom vezani za projekat, ali da se njihove mesečne zarade kreću između 2.000-4.000 evra.
„Po projektu su angažovani uglavnom od 3 do 6 meseci godišnje i tu može da se zaradi veliki novac“, pojašnjava on.
On podseća na slučaj i jednog beogradskog poslodavca koji je pre nekoliko meseci dao oglas u kom traži vodoinstalatera i nudi platu od 240.000 dinara. Poslodavac je tom prilikom naveo da je ponudio toliku sumu jer ne može da nađe kvalitetnog radnika koji može da obavi dobro taj posao.
Prema oglasima sa jednog sajta za oglašavanje, i drugi zanati su visoko na ceni. Tako je nekoliko kompanija u Beogradu i Novom Sadu za posao stolara nudilo plate od 80.000 do 120.000 dinara.
Za posao električara plate se kreću od 60.000 pa sve do 120.000 dinara. Na dobroj ceni su moleri kojima kompanije nude dnevnice od 3.500 do skoro 5.000 dinara, a neki nude i pun radni odnos sa platom od 90.000 do 120.000 dinara. Keramičari svoje usluge naplaćuju 12 evra po kvadratu.
Plate zanatlija u inostranstvu su znatno veće nego ovde, što je i dovelo do velikog odliva ovog kadra iz naše zemlje. Tako u pojedinim zemljama EU, poput Austrije, plate varioca, metalostrugara idu oko 3.000 evra mesečno bruto.
Na ceni u Srbiji su i ugostiteljske škole sa profilima kao što su kuvari i konobari. Na tržištu se posebno traže kuvari i to je jedan od deficitarnijih profila.
„Konobari kod nas uglavnom rade na fiksnu zaradu plus bakšiš. Dešava se da rade na dnevnice koje sada u letnjoj sezoni znaju da idu u urbanijim sredinama poput Beograda, i do 2.500 dinara„, ističe Turinski za Nova.rs.
Ono što je posebno problem sa konobarima tokom leta jeste njihov odlazak na primorje, gde im dnevnice idu i do 50 evra, a smeštaj i hrana su im obezbeđeni.
„Dok su oni na tom primorju šest meseci, u mestima širom Srbije manjka kvalitetnih radnika, pa poslodavci često zapošljavaju studente kako bi pregurali sezonu“, naveo je Turinski.
Kada se govori o kuvarima, Turinski navodi da njihove plate zavise od mesta gde rade i pozicije. Tako pomoćnici u kuhinji imaju najnižu zaradu – minimalac ili 40.000, dok stručni kuvari imaju 50.000-80.000 dinara, dok šefovi kuhinja koji imaju poznavanje raznoraznih internacionalnih kuhinja imaju stvarno visoke zarade i više od 1.000 evra.
Škole iz ove oblasti su isto veoma tražene na našem tržištu, posebno frizeri. Plata frizera u Srbiji zavisi od salona do salona, a ima i poslodavaca koji su spremni da daju i 150.000 dinara mesečno za dobrog frizera.
„Svi frizerski saloni koji nude najniže zarade i nepovoljne uslove rada, u smislu da se radi šest dana u dve smene, prolaze sa nula ili jako malim brojem prijava, dok oni poslodavci koji nude visoke zarade, a dešavalo se da imamo poslodavca i na našem sajtu koji je nudio zaradu 150.000 dinara za neki poznati lanac frizerskih salona i to je bila fiksna zarada“, navodi Miloš Turinski iz Infostuda.
Pojedini frizeri su ranije za beogradske medije naveli da ukoliko je neko „kompletan“ u tom poslu, da onda može da zaradi od 80.000-100.000 dinara.
Uvidom u pojedine oglase za posao u inostranstvu, plate firzera kreću se od 1.400 evra u Nemačkoj, pa i do više od 2.000 evra u Bahreinu.
Među najtraženije profile su i vozači. Međutim, kandidat za ovu poziciju može imati srednju saobraćajnu školu, ali na ove poslove mogu da konkurišu i oni koji nemaju ovu školu, ako imaju položene potrebne kategorije C, D ili E u zavisnosti da li se radi o autobusu ili kamionu.
„To su pozicije za koje samo uz pomoć dozvole možete doći do sigurnog posla“, ocenio je Turinski i dodao:
„Naši poslodavci su počeli da dižu zarade za sve profile vozača, naročito za ove više kategorije – kamione i autobuse. Međutim, te zarade znaju da se kreću, u zavisnosti od broja radnih sati, od 80.000 do 120.000 dinara, ali te plate koliko god se naši poslodavci trudili da njima privuku radnike i dalje su daleko niske u odnosu na inostranstvo. Za ovaj profil je konkurencija veoma jaka, te zato i nama nedostaje toliki broj vozača, jer su mahom svi kvalifikovani vozači sa iskustvom već otišli u inostranstvo.“
Plate srpskih vozača u Nemačkoj kreću se od 2.000 evra za početnike, pa do više od 2.500 evra mesečno.
Kod srednjih medicinskih škola imamo dve kategorije. Prvi su oni kojima je ovo korak u nastavku obrazovanja na nekom medicinskom fakultetu i drugi koji se školuju za medicinsku sestru, odnosno medicinskog brata.
Kada se govori o medicinskim sestrama, pre nego što je izbila pandemija koronavirusa postojao je veliki problem sa zapošljavanjem ovih kadrova, ističe naš sagovornik.
Međutim, Turinski navodi da je izbijanjem pandemije došlo do ozbiljne promene, odnosno do velikog zapošljavanja ovih radnika u poslednje dve godine.
„Do pre dve godine mi smo izvozili ove radnike, naročito sestre, a potom i lekare, u zemlje zapadne i severne Evrope“, ocenio je Turinski.
Na primeru Nemačke, medicinska sestra u toj zemlji na mesečnom nivou ima zaradu oko 2.700 evra.
BONUS VIDEO – Rusija ublažava spisak zabranjenih poslova za žene
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
