Pre nekoliko nedelja, studentkinja Fizičkog fakulteta u Beogradu Milica Nenadović, prvi put se našla sa druge strane školske katedre. Ova dvadesetpetogodišnja apsolventkinja "Primenjene kompjuterske fizike" došla je da predaje đacima u jednoj beogradskoj Osnovnoj i srednjoj školi, zamenivši odsutnu nastavnicu fizike. Ona i njene kolege studenti mogli bi, uz nastavnike u penziji, da budu kratkoročno rešenje za manjak dostupnih kadrova za nastavu na zameni, ali neće. Milica više ne menja nastavnicu fizike, a za Nova.rs izričito kaže da je sada bila na zameni i, nada se, nikada više.
Srbija se već nekoliko godina unazad suočava sa nedostatkom profesorskog kadra. Čini se, pak, da je prethodna školska godina bila najteža – nastavnici matematike, srpskog jezika, fizike i hemije nedostaju u skoro svakoj školi.
Nedostatak ovih nastavnika primetan je u celoj zemlji, a da situacija neće biti bolja pokazuje broj studenata koji su ove godine upisali nastavničke smerove na ovim fakultetima.
Tako je na smeru „Opšta fizika“ na Fizičkom fakultetu, koji edukuje buduće nastavnike i profesore fizike, u junu bio prijavljen samo jedan brucoš. On je odustao, ali se u drugom upisnom roku u septembru, pojavilo čak njih sedmoro zainteresovanih.
Kao kratkoročno rešenje za deficit nastavnika i profesora, Društvo direktora Srbije ponudilo je Ministarstvu prosvete angažovanje studenata završnih godina i nastavnika u penziji.
Tako je i Milica, naša sagovornica i buduća fizičarka, dobila ponudu za posao u jednoj beogradskoj Osnovnoj školi, a ubrzo i u srednjoj. Prihvatila ju je, kako priča za Nova.rs, misleći da je dobro da se polako upoznaje sa prosvetom, ali je ubrzo shvatila da to nije ono što bi želela u budućnosti da radi.
„Nažalost, prosveta definitivno nije moj izbor i neće ni biti. Volim fiziku, zaljubljena sam u nju, ali đaci nisu isti kao što smo mi bili i jako je teško njima preneti znanje. Ono što sam videla i zaključila za to vreme koliko sam provela za nastavničkom katedrom jeste da se mi nismo tako ponašali. I nama su dolazili nastavnici na zamenu, pa nismo bili nepristojni. Znali smo da pokažemo neko osnovno poštovanje prema njima. A danas ga mladi nemaju. Tako da, ne bih radila u prosveti, niti bih, naiskrenije, nekoj mladoj osobi preporučila da bude učitelj, nastavnik ili profesor“, odlučna je Milica.
Dodaje da su prosvetari nezadovoljni trenutnim materijalnim statusom i položajem, te da će prosveta biti unižena, sve dok se nastavnicima i profesorima ne omoguće kvalietniji uslovi rada.
„Plate u prosveti su baš male. Za toliko novca, niko ne treba da se cima i nervira, a učitelji, nastavnici i profesori se svakodnevno suočavaju sa stresnim situacijama u školi. Šta će im to? Konkretno ja, težim nečemu višem u smislu i da naučim i da primenjujem naučeno, a rad u školi više nema nikakvog izazova – ili znaš ili ne znaš da predaješ deci. Ali problem su deca“, smatra Milica.
Dodaje da bi kao jedini izazov u školi bilo vaspitanje, ali to već dolazi od kuće, smatra ova apsolventkinja fizike.
„Možda bi mi bio izazov kako da se u školi postavim kao autoritet i da stvorim sebe kao predavača, ali s druge strane, problem je što dosta stvari dolazi od kuće, a roditelji se ne bave svojom decom onoliko koliko bi trebalo. To je neko moje mišljenje“.
Milici je ostalo nekoliko ispita do kraja studija. Možda čak i cela godina. Planira da je završi, pa da upiše master studije. A onda će videti šta će je tog momenta privlačiti.
„Ja bih volela da se bavim nekom energetikom ili medicinskom fizikom. Baš taj smer uveden je na masteru na ‘Primenjenoj kompjuterskoj fizici’, na kom sam ja. Eto, možda bi bilo zanimljivo da se kasnije time bavim, mada u našoj zemlji nema prostora za to. Možda bih potražila budućnost u inostranstvu. Ne znam ni sama. Sve zavisi kakvi će tada biti uslovi“, navodi naša sagovornica.
Iako je čitavu javnost zaprepastila informacija da se u julu samo jedan brucoš prijavio na profesorski smer na Fizičkom fakultetu, Milica navodi da to zapravo i nije iznenađujuće. Objašnjava da slab odziv studenata na ovaj fakultet traje još iz vremena kada je ona upisivala studije.
„Ja sam 2017. godine upisala fakultet i bilo je oko 150 studenata u mojoj generaciji, na svim smerovima, a ima ih četiri. Dakle, negde oko 30-40 studenata po smeru. Onda se ta brojka iskristalisala u januaru, u prvim ispitnim rokovima, kada se broj studenata zapravo drastično smanjio, da bi se na kraju prve godine, upisani studenti bukvalno prepolovili, ako ih nije čak i manje ostalo na studijama. Tako da nas je, sećam se, u drugoj godini, bilo jedno ili dvoje na predavanjima ,što je bilo zastrašujuće. Posebno meni, koja sam tek završila prvu godinu“.
Miličin smer na kom se obrazuje je, reklo bi se, među najtraženijim profilima na Fizičkom fakultetu. S druge strane, „Opšta fizika“ odnosno profesorski smer je „najslabija karika“ fakulteta.
„Na moj smer se godišnje prijavi između 10 i 15 studenata. Za razliku od ‘Opšte fizike’, smer ‘Primenjena kompjuterska fizika’ jeste popularniji. Problem je zapravo u pogrešnom shvatanju studenata da, ako upišu i završe ‘Opšti smer’, mogu samo da budu nastavnici ili profesori, što zapravo i nije istina. Ti studenti mogu da upišu druge master studije, nevezano za profesorski smer. Ali oni misle da su ograničeni, što apsolutno nije tačno“, smatra Milica.
Kada je trebalo da upiše studije, Milica je bila neodlučna između fizike i matematike. Kaže da je presudila profesorka fizike, koja joj je bila i uzor i motivacija da bude kao ona.
„Završila sam Petu beogradsku gimnaziju i imala sam baš divnu profesorku fizike, tako da slobodno mogu reći da sam zbog nje upisala fiziku. Profesori su, prema nekom mom mišljenju, najzaslužniji za to da li će neko da budućih studenata uopšte postati student, upisati neki fakultet, kao i da li će da zavoli nauku, kao što sam ja“, poručuje ova apsolventkinja.
Inače, zbog straha da će škole u Srbiji ostati bez nastavnika matematike, fizike, stranih jezika, a biće problema i sa nastavnicima književnosti, ali i svih drugih predmeta, dekani osam fakulteta u Beogradu ponudili su rešenje, ali od države još nema reakcije.
Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima su ključni modeli koje dekani predlažu za spas srpske prosvete.
BONUS VIDEO: Koliko košta studentski život u Beogradu?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare