0
Srbija prema kriterijumu kupovne moći stanovništva spada u najsiromašnije zemlje Evrope, objavio je danas Demostat pozivajući se na podatak da je vrednost BDP po glavi stanovnika u Srbiji tek 52 odsto proseka Evropske unije, dok u najsiromašnijoj članici EU - Bugarskoj- taj udeo 55 odsto. Poređenja radi, Demostat navodi da Luksemburg beleži procenat od 277 odsto od proseka EU, Irska 221 odsto, Danska 133 odsto, Holandija 132 odsto, Švedska 123 odsto, Belgija 122 odsto, Austrija 121 odsto a Nemačka 119 odsto.
„Od Srbije su uspešnije i zemlje regiona koje su članice EU, poput Slovenije koja ostvaruje procenat od 90 odsto, Rumunije sa procentom od 73 odsto i Hrvatske sa procentom od 70 odsto. Od stanovnika Srbije veću kupovnu moć imaju i građani Crne Gore, koja nije članica EU, sa procentom od 61 odsto. Jedina zemlja EU sa kojom Srbija koliko toliko može da se meri, iako je slabije plasirana i od nje, jeste Bugarska sa 55 odsto, koja inače važi za najsiromašniju zemlju članicu tog bloka“, ukazao je Demostat u analizi.
Potrošnja po glavi stanovnika pokazuje da je ona u Srbiji veća samo u zemljama regiona kao što su Makedonija sa 44 odsto, Bosna i Hercegovina 43 odsto i Albanija sa prosekom 40 odsto u odnosu na prosek EU.
„To što Srbija spada u najsiromašnije zemlje na Starom kontinentu ne treba da čudi ni malo. Naime, čak oko 700 hiljada zaposlenih prima minimalnu zaradu čija je vrednost oko 35.000 dinara. Koliko je to malo pokazuje podatak da minimalna potrošačka korpa u Srbiji iznosi oko 42 hiljade dinara. Skoro polovina zaposlenih u Srbiji prima plate koje su manje od 50.000 dinara, što je znatno niže od zvanične prosečne plate u zemlji procenjene na oko 600 evra“, stoji u Demostatovoj analizi.
Epilog bez epiloga
„Vidimo da ima razumevanja države, preneli smo naše statvove, glavni problem je odlazak na dve godine u inostranstvo, preneli smo premijerki da to ne može niko da prihvati, dali smo neke ideje, očekujemo da država i Stelantis izađu sa konkretnim rešenjima u pisanoj formi. Stelantis je težak pregovarač i trebaće mnogo vremena da se ovo reši. Oni imaju svoj način kako rade, a mi kao radnici nećemo da pristanemo ni na jednu soluciju koja nam ne odgovara. Kad nam se ponude konkretna rešenja u pisanoj formi tek tada možemo da pričamo. Samo jedna stavka je rešena, ko ode da radi u inostranstvo njega čeka siguran posao. Razjasnili smo da će biti neke proizvodnje 2024“, rekao je Igor Anđić iz sindikata „Nezavisnost“.
Zoran Miljković iz Samostalnog sindikata „Fijat plastik“ je rekao da su napravljeni pomaci, „solidni u određenim stavkama, ali u nekima ne“. Daleko je od odbrog i krajnjeg rešenja, kaže.
„Vlada će da nastavi sa Stelantisom, premijerka je rekla da će doći u Kragujevac da definišemo osnovnu platformu. Najbitnije je da što manje ljudi ostane bez posla, a i ti koji ostanu da dobiju dostojne otpremnine. Radnici Fijata neće biti pozivani do 20. juna na izjašnjavanje i mi imamo vrmeena da se dogovorimo o odredbama. Kada bude konačna platforma, donećemo odluke šta i kako dalje. Kad dođe premijerka u Kragujevac, znaćemo na čemu smo. Najgora stvar je što je 500 ljudi višak i oni će morati da odu uz socijalni program i otpremnine“, rekao je Miljković.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare