6
Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović ocenio je danas, na Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, da je stanje u toj oblasti u Srbiji na zadovoljavajućem nivou.
On je naglasio da su podaci nešto sa čime se trguje i što se jako dobro iskorišćava.
„Neki od najbogatijih ljudi na svetu su vlasnici društvenih mreža. Ako su sadržaji koji oni nude besplatni, otkud njima toliko bogatstvo? Znači nisu besplatni. Ne plaća se novcem, ali se plaća podacima. Njima se vrši profilisanje i praćenje građana. Mi smo praćeni, ali moramo da naučimo da živimo sa tim“, poručio je Marinović.
Na pitanje kakvo je stanje u Srbiji u odnosu na ostale zemlje u Evropi i regionu, odgovorio je da se ne vrše upoređenja tako da ne možemo da kažemo da li je bolja ili lošija.
„Imamo jako dobru saradnju sa organizacijama iz Evrope, a posebno iz regiona i sa prostora biše SFRJ. Mogu da kažem da je situacija u tim zemljama veoma slična, nezavisno da li su oni članice EU ili nisu. Svi imaju slične probleme. Stanje u Srbiji je na nekom zadovoljavajućem nivou, ne nekom sjajnom, ali ni nezadovoljavajućem. Trudićemo se da to stanje poboljšamo“, istakao je Marinović.
On kaže da će rad na novoj Strategiji o zaštiti podataka o ličnosti ići u nekoliko pravaca od kojih je jedan normativni.
„Prvo treba da se izmeni Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji jeste usaglašen sa EU, ali nije dovoljno jasan, jer ne reguliše sve oblasti. Na primer, ne reguliše obradu podataka o ličnosti putem video nadzora, biometrijske podatke, ne reguleše odnos ubrzane digitalizacije i obrade podataka o ličnosti, razvoja veštačke inteligencije i obrade podataka o ličnosti“, ističe Marinović.
On kaže da bi sledeći pravac trebalo da bude da se svi zakoni u Srbiji, ukoliko imaju u sebi deo o zaštiti podataka o ličnosti, usaglase sa novim Zakon o zaštiti podataka.
Pored toga, naglašava, treba da stvorimo sistem u kojem će svi koji obrađuju podatke o ličnostima biti svesni svoje obaveze i odgovornosti u zaštiti podataka.
„Oni moraju da poštuju ono što je srž zakona, a to su načela zaštite podataka o ličnosti. Da imaju pravni osnov kada vrše obradu podataka o ličnosti, da uvek opredele svrhu obrade podataka o ličnosti, da te podatke obrađuju samo u onoj meri u kojoj je to neophodno i na transparentan način“, poručuje Marinović.
BONUS VIDEO: Zašto tabloidi „ratuju“ protiv poverenika za informacije od javnog značaja?
