Pitanje biometrijskog nadzora građana tema je koja je u Srbiji aktuelna već poslednjih nekoliko godina od kada su u Beogradu počele da se pojavljuju prve kamere, već tada su u javnosti počele spekulacije da država ima softver za prepoznavanje lica. Međutim, poverenik Milan Marinović u razgovoru za naš portal otkriva da prema saznanjima ove institucije u Srbiji još uvek ne postoji softver koji obrađuje biometrijske podatke.
U okviru projekta „Sigurno društvo“ koje Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije sprovodi zajedno sa kineskom kompanijom Huawei u glavnom gradu Srbije do sada se poajvilo više od hiljadu „pametnih“ kamera i u gotovo svim delovima grada od Dorćola preko Voždovca, Zvezdare, Mirijeva, Zemuna i drugim beogradskim opštinama. Pitanje ovih kamera ponovo su došle u žižu javnosti nedavno povučenim nacrtom Zakona o unutrašnjim poslovima koje je ministar Aleksandar Vulin povukao na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a u kojem se pominje biometrijski nadzor.
Milan Marinović za Nova.rs navodi da je za sadržinu nedavno povučenog nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, a gde se spominje i biometrijski nadzor, saznao kada i mediji, te da nisu bili prethodno kontaktirani oko sadržine nacrta, dodaje da sam radni tekst nacrta često trpi velike izmene do samog predloga.
„Vlada ima obavezu da kada se neki ili velika većina zakona donosi da se onda dostavi nadležnim organima koje taj zakon dotiče na mišljenje, a jedan od njih je i Poverenik i mi bi dali mišljenje, ali je to tek bio nacrt, a ne predlog“, navodi Marinović.
Poverenik ističe da je početkom juna 2019. godine izvršen inspekcijski nadzor i da je ova institucija tada konstatovala da u tom trenutku ne postoji softver za prepoznavanje lica. Dodaje da su krajem 2019. i sredinom 2020. dobili dve procene uticaja uvođenja te tehnologije na obradu podataka o ličnosti i njihovu zaštitu, te da je ona odbijena prvi put jer nije urađena, kako kaže, kvalitetno, a drugi put jer nije postao pravni aspekt.
„Ovo što je dato u nacrta zakona to bi bio pravni aspekt“, ističe Marinović.
Studija uticaja obavezna je da se urade kada se uvode nove tehnologije u obradi podataka o ličnosti odnosno kada će se obrađivati podaci neograničenog ili velikog broja ljudi ili posebno osetljivih podataka. Isto tako moraju da se urade i mere koje će se preduzeti kako bi se smanjila opasnost po privatnost.
Pravni osnov je tek prvi korak koji morate da ispunite po zakonu da biste uveli taj način obrade podataka, tu je neophodna i, kako navodi naš sagovornik, transparentnost – da građanima kažete gde će biti kamere, šta i u koju svrhu se podaci obrađuju, kako se čuvaju i slično.
„U tom zakonskom nacrtu je stajalo da se obrada koristi u svrhu pronalaženja kriminalaca sa poternice, sprečavanju onih koji nameravaju da učine krivično delo i pronalasku nestalih lica. Ovo što je navedeno, te baze već postoje u MUP-u. Ne treba da stradaju svi ostali koji ne spadaju u te kategorije, a čiji podaci će po pririodi stvari da se obrađuju“, rekao je Marinović.
Kako ističe poverenik Marinović kod ovakvog nadzora je važno i načelo obaveštavanja, što znači da kada građani ulaze u prostor koji je pokriven takvim video-nadzorom moraju da budu vidljive na primer table na kojoj se nalazi obaveštenje da je prostor pod takvim nadzorom, a ako je i audio nadzor, onda mora posebno da stoji znak i za to, kao i kontakt podaci osobe kojoj se mogu obratiti u vezi svega što građane interesuje u vezi obrade pdoataka na tom mestu.
Kako tvrdi Marinović prema poslednjim saznanjima ove institucije u Srbiji još uvek ne postoji softver koji bi mogao da obrađuje biometrijske podatke.
„Prema poslednjim podacima sa sastanka sa direktorom policije neposredno pred vanredno stanje, tada nam je rečeno da se svakako ne planira uvođenje tog sistema pre kraja 2021. godine, to je rečeno u noramlno vreme. Korona je to pomerila i sada je pitanje kada bi moglo da se uradi. Po saznanjima koje mi imamo u Srbiji ne postoji softver koji bi mogao da obrađuje te podatke. Međutim, činjenica je da se kamere postavljaju i da se planira još veće uvođenje kamera i da su one još veće rezolucije, ali u ovom trenutku one ne mogu da obrađuju biometrijske podakte. One mogu tome da služe samo ako bi bile povezane na odgovarajući softver i bez njega, to je samo kamera sa nešto boljom rezolucijom“, navodi Marinović.
On nedavnu preporuku Evropskog parlamenta o moratorijumu na tehnologijama za biometrijski nadzor ocenjuje kao uslovnu „pobedu građana EU“, pošto je to samo preporuka.
„Pobeda građana EU je uslovna, nažalost, to je moj stav. Svakako je pobeda što je Evropski parlament doneo takvu preporuku, ali da je to obavezujuće to bi bila pobeda, pošto preporuke EP ne moraju da poštuju članice, to je samo preporuka. Pobeda će biti ukoliko države članice to budu poštovale. One tu obavezu nemaju, ali je jako dobar korak i ja ga podržavam. To bi doprinelo i da se kod nas drugačije gleda na stvari“, navodi naš sagovornik.
Upitan o tome da li bi podržao jedan takav moratorijum i u Srbiji, Marinović navodi da bi iz ugla nekog ko brine o zaštiti podataka o ličnosti to podržao, ali ističe da su jaki argumenti i druge strane.
Kako tvrdi, činjenica je da su tamo gde su uvedene ove kamere pala stopa kriminaliteta, kako u istočnim, tako i zapadnim zemljama, navodi on.
„Ja sam lično za to da se sprovede neka sveobuhvatna anketa među građanima i da se vidi da li su oni za to. Bili bi interesantni rezultati. Vi imate građane koji različito razmišljaju. Oni koji su zabrinuti za svoju privatnost i koji bi rekli da neće da ih snimaju, kao i one koji više brinu za sigurnosti da neće neko da ih napadne na ulcii. Da je to crno bela slika lakše bi bilo i nama da kažemo, ne nemojte to uvoditi, međutim to je politička odluka i ona ne sme da bude ishitrena, moraju da se sagledaju sve posledice i jednog i drugog“, rekao je u intervjuu za Nova.rs Marinović.
On podseća da jedno pravilo važi u zaštiti privatnosti svuda u svetu, a to je da kada se uvodi novi sistem ili mera koja narušava privatnost na bilo koji način da onda treba proceniti da li bi ta svrha zbog koje se ta mera uvodi mogla ostvariti manje invazivnom i agresivnom metodom po privatnost.
„Ako dođe do uvođenja nadzora, mi ćemo odreagovati u smislu da ono što manje zadire u lične pdoatke i privatnost. Mi nemamo mogućnost da zabranimo to“, ističe naš sagovornik.
Bonus video – Šta je sporno u naprednoj kineskoj tehnologiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare