Podeli
Foto: Čitateljka Nova.rs

Knjige, sveske i pribor u torbi školaraca ponekad dostignu težinu i po nekoliko kilograma, a ovakav svakodnevni teret na dečijim leđima ostavlja posledice na njihovo zdravlje. Stručnjaci upozoravaju da deca ne bi smela da nose teret veći od deset odsto svoje telesne težine, dok se roditelji žale da su školske torbe uvek teže od toga.

“Moja kćerka je krenula u prvi razred i odmah smo se suočili sa težinom ranca koji svaki dan nosi. Pre neki dan primetila sam na njenom desnom ramenu veće crvenilo – modricu. Bila sam u neverici,  ali smo na kraju shvatili da je to trag od ranca koji je previše težak i koji je nažuljao” požalila se Katarina iz Beograda u pismu portalu Nova.rs.

Modrica, kako dodaje majka, ne izgleda dramatično i devojčicu ne boli, ali je roditelje naterala da se zamisle o uticaju te prevelike težine na mala leđa njihovog deteta.

Torba njene kćerke je, kada je stavila sve neophodno za jedan dan u školi, bila teška pet kilograma.

Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

“Tako je skoro svakog dana. Toliko se priča o krivoj kičmi kod dece, a slabo se pominju školske torbe” ističe Katarina i podseća da kako se ide ka višim razredima da su torbe sve teže.

Fizijatri upozoravaju da dozvoljena težina koju dete sme da nosi 5 do 10, a najviše 15 odsto njegove telesne težne.

Dete koje ima 20 kilograma, prema toj računici, ne bi smelo da nosi torbu težu od dva, eventualno tri kilograma.

Roditeljima se savetuje da vode računa o veličini i težini pribora, da deci kupuju sveske bez debelih korica, a da u pernicama bude što manje olovaka i flomastera.

Važno je da roditelji povremeno izmere ranac i ukoliko prelazi dozvoljenu težinu, provere da li su baš sve stvari koje dete ima u torbi neophodne.

Foto:EPA/RALF HIRSCHBERGER

Osim težine školske torbe, pažnju treba posvetiti i  njenom obliku i veličini.

“Da bi se smanjilo opterećenje i bol u leđima, vrh torbe treba da se nalazi nekoliko centimetara ispod vrha lopatica, a njen donji deo nekoliko centimetara iznad struka”, savet je lekara  Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.

Pedijatar Dejan Jonev upozorava da je važno da deca ne nose ranac predugo i savetuju roditeljima koji vode decu u školu da im pomognu u nošenju torbe.

“Nositi ranac samo na putu od kuće do škole deci neće štetiti, ali je važno da ranac ne nose predugo, dok se igraju, skaču” kaže Jonev.

Stradaju stopala i kičma deteta

Sistematski pregledi dece u školama tokom 2018. godine, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda, pokazali su da su kod dece najčešći deformiteti stopala, loše telesno držanje, deformiteti kičmenog stuba i deformiteti  grudnog koša.

Svaki peti učenik ima deformitet stopa, dok više od 15 odsto škoske dece ima loše držanje tela.  Ovi deformiteti su češći kod osnovaca dok se sa uzrastom deteta povećava učestalost poremećaja kičmenog stuba, među kojima su najučestaliji kifoza ili pogrbljenost leđa i skolioza, odnosno krivljenje kičme na levu ili desnu stranu u obliku slova “C” ili na obe strane u obliku slova “S”.

Bonus video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar