Ukoliko Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti izazvane koronavirusom smatra da postoji najmanja realna opasnost koja će uzrokovati povećanje broja obolelih s polaskom učenika u školu, zahtevamo detaljnije razmatranje uslova odvijanja obrazovno-vaspitnog procesa i obezbeđivanje realnih mera opreza i zaštite učenika i nastavnika, izjavio je rukovodilac Resora za finansije, analitiku i članstvo Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Vladimir Adžić.

Iako je potcenjivanje struke postalo primat u ophođenju prema mnogim profesijima, ne može se isključiti značaj naučnih saznanja u oblasti, koja se mogu direktno odraziti na zdravlje ljudi, u ovom slučaju dece, koja uvek pripadaju ugroženoj kategoriji u pogledu nastanka i razvoja nekog oboljenja, rekao je on.

Ako maske i štite od bolesti izazvane koronavirusom, kakva druga infektivna i/ili hronična oboljenja može doneti višesatno neadekvatno rukovanje i korišćenje zaštitnih maski, zapitao je Adžić i dodao da li je donosiocima ovakvih mera poznat uzrast učenika osnovnih škola i na koji način se vrši usmeravanje učenika u srednjoškolskom obrazovanju.

„Pošto je vaša stručnost u svim naučnim oblastima iznad svih, zasigurno imate i odgovor na pitanje u kom uzrastu ili na kom smeru srednjeg stručnog obrazovanja, bi kod učenika mogao da se razvije pojam o infektivnim i bakterijskim oboljenjima koja mogu biti izazvana neadekvatnim rukovanjem i nošenjem zaštitnih maski? To naravno da bi se prema istim ponašali odgovornije. Da navedemo samo najbanalnije primere neprekidnog dodirivanja maski rukama, spuštanja i podizanja sa radne površine stola, maske zgužvane u džepu ili đačkoj torbi“, pitao je Adžić predstavnike Kriznog štaba.

Prema njegovim rečima, trenutno je primećen porast kožne infekcije lica i kod dece i kod odraslih. On je izrazio uverenje da struka Kriznom štabu daje dovoljno znanja u delu daljeg razvoja takvih infekcija i mogućih komplikacija.

I na kraju, može li se podržati i opravdati nastanak i razvoj drugih oboljenja u cilju suzbijanja bolesti KOVID-19, zapitao je Adžić.

Osim odgovora na postavljena pitanja onima koji ove mere propisuju, on je zatražio od njih da još jednom razmisle o odgovornosti i posledicama vraćanja učenika u školske klupe.

„Takođe, treba da mislite o realnim i mogućim merama prevencije, shodno ekonomskom i socijalnom statusu i učenika i nastavnika, uslovima koje pružaju školski objekti, kao i uzrastnim karakteristima lica, odnosno njihovoj osposobljenosti za primenu i sprovođenje tih propisanih mera“, poručio je on KŠ, ali, kako je istakao, „treba da brinu ništa manje ni o hronično obolelima, među kojima ima i učenika i nastavnika, i njihovom uključivanju u predlagane uslove učenja i rada.“

„Tražimo od vas da stanete svojim potpisom i svojim imenom u pogledu propisanih mera prevencije, čime ćete garantovati bezbednost učenika i nastavnika, čije se učenje i rad odvija u uslovima visokofrekventnih ustanova kakve su škole“, zaključio je Adžić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram