19
Zbog rudnog bogatstva istok Srbije predstavlja jedno od najvažnijih područja za rudarenje, a za njegovo rudno blago zainteresovane su i najveće svetske kompanije, koje tamo žele da istražuju i eksploatišu rudu. Tako se kanadska kompanija Dandi iz Toronta nameračila na Homoljske planine u želji da otvori rudnik i eksploatiše zlato.
Za potrebe novog rudnika zlata Potaj čuka – Tisnica neophodno je 300 hektara šuma i njiva u opštinama Žagubica i Majdanpek, a pored njega na Homoljskim planina planirano je i jalovište od 7 megatona. Ono što je javnost najviše zabrinulo jeste to što će se u procesu proizvodnje koristiti cijanid, što je već izazvalo lavinu reakcija na društvenim mrežama.
Ali kako je Dandi došao do namere da eksploatiše zlato na Homolju leži u obimnim istraživanjima kompanije Avala Resources od 2010. do 2017. godine, a „Nova“ je već ranije pisala o ovoj kompaniji kao vezi između Rio Tinta i Dandija.
U aprilu 2016. godine kanadska kompanija je završila akviziciju Avale, koja se bavi istraživanjem zlata u Srbiji na projektima Lenovac, Tulare i Timok, a Avala je sa Rio Tintom imala sporazum o zajedničkom razvoju projekta Lenovac.
Kompanije Dandi i Rio Tinto su „stari igrači“ na srpskom tržištu. Dandi je još krajem 2005. godine pobedio na konkursu za istraživanje bakra, zlata i minerala na Crnu vrhu kod Bora.
Tadašanji koncesioni ugovor bio je napadan i od pojedinih članova tadašnje Vlade Srbije. Naime, kritike su išle na račun toga da je ovaj ugovor „nepovoljan“ i da su Dandiju dati mnogo povoljniji uslovi, dok ga je konkurencija poput famoznog Rio Tinta, ali i američke kompanije Felps dodž i Gold fildsa iz Italije, napadala da Dandi nije ispunio uslove i nema dovoljno iskustva u rudarenju.
Kako su pojedini beogradski mediji tada pisali, cela priča je te godine otišla i do diplomatskih predstavništva u Beogradu, a Rio Tinto i Felps dodž su ove kritike preneli i američkoj i britanskoj ambasadi.
Dandija su tada napadali i da se nigde nije obavezao da će uložiti ono što je obećao ugovorom.
Koliko ovo područje ima potencijala govori i priča o Rio Tintu i njegovoj želji da zajedno sa nekadašnjih RTB Borom ispita i pripremi otvaranje rudnika na Crnom vrhu. Sve je bilo spremno, a onda je otkazano potpisivanje ugovora u julu 2003. godine u Ambasadi Velike Britanije u Beogradu iz još uvek nepoznatog razloga.
Tadašnji generalni direktor RTB-a Borivoje Stojadinović je ranije za „Vreme“ naveo da je parafiranje sprečila bivša ministarka rudarstva i energetike Kori Udovički, a RTB-u je tada, kako tvrdi on, oduzeta licenca.
Inače, RTB je svojevremeno uložio milione dolara u detaljna geološka istraživanja Crnog vrha, a krajem 2001. godine navodno je nestao hard-disk sa podacima u borskom Institutu.
Kako je „Vreme“ tada prenelo dve diplomirane inženjerke geologije, Nada Ivanović i Žaklina Petrović, dale su krajem 2003. otkaz u Zavodu za geologiju u Institutu, a kasnije su postale predstavnice firme Dandi za Srbiju.
Veoma detaljna i skupa istraživanja ovog područja rađene su i u vreme SFRJ od 1959. do 1966. godine i tada je pronađeno rudno bogatstvo u vrednosti od 20 milijardi dolara. Samo pet decenija kasnije priča se ponovo aktuelizuje i Dandi, kompanija koja se uglavnom bavi eksploatacijom zlata, uključuje se u nju.
Pridružnica Dandija je još 2008. godine otkrila ležište u području Timoka, a na većem delu područja koje je pokriveno licencama sprovedena su obimna geološka mapiranje, uzorkovanje, geohemija tla i geofizička istraživanja u vazduhu.
Dandi je 23. februara ove godine objavio pozitivne rezultate prethodne studije izvodljivosti na projektu „Timočko zlato“, te je na osnovu toga pristupio izradi studije izvodljivosti. Dandi je za sam projekat istakao da će početni kapital iznositi 211 miliona dolara.
Za 2021. planirano je oko 14.000 metara bušenja, uključujući istražno i ispunsko bušenje kao podršku studiji izvodljivosti, navodi se u opisu projekta na sajtu kompanije.
Kompanija Dandi, pored planiranog projekta u Srbiji, već ima dva rudnika u Bugarskoj, jedan u Peruu i jedan u Namibiji.
U Bugarskoj na planini Srednja Gora prijavljeno je zagađenje reke Topolniža zbog jalovišta rudnika ove kanadske firme. Kako su tada preneli inostrani mediji, u vodi je bilo znakova teških metala. Lokalno stanovništvo je tada reklo da ova firma samo plaća novčanu kaznu i da ne preduzima ništa po pitanje zagađenja.
I postrojenje ove kompanije u Namibiji našlo se na udaru zbog zagađenja kada je pre nekoliko godina objavljen izveštaj Bankwatch-a, a koji je otkrio kako se visoko toksične supstance drže u nebezbednim uslovima u topionici.
Inostrani mediji su tada upozoravali da će planirano povećanje proizvodnih kapaciteta ove firme u Namibiji imati dodatne troškove za životnu sredinu i zdravlje ljudi u toj zemlji, posebno na zagađenje vazduha.
Inače, Dandi je imao još jedan incident u južnoj Jermeniji gde je zbog popuštanja brane došlo do kontaminacije terena na mestu jalovišta.
Ono što je interesantno jeste da Dandi na primer ne eksploatiše rudu u Kanadi.
Područje Homolja je najveći proizvođač meda u Srbiji, a veliki potencijal za razvoj imaju šumarstvo, poljoprivreda, lov i ribolov, ali bi zbog korišćenja cijanida u rudniku zlata ove privredne grane mogle da postanu prošlost. Ovaj predeo bogat je šumama i rezervoarima pitke vode.
Samo otvaranje rudnika zlata će dovesti do gubitka staništa pojedinih životinja, uključujući i nekoliko kilometara rečnog staništa, što će uticati na biodiverzitet, a posebno je zbog rudnika na tom lokalitetu ugrožen potočni rak (rak kamenjar).
Upotreba hemijskih reagenasa u procesu luženja rude na deponiji predstavljaju potencijalne rizike za kvalitet površinskih i podzemnih voda. Tako su zbog projektom Potaj Čuka-Tisnica ugroženi slivovi Mlave i Peka i posledično Dunava.
Bonus video – Meštani Gornjih Nedeljica poruka Vučiću
