Ko je Branislav Mitrović - arhitekta koji je sačuvao Sajam?

Kako je u avgustu objavio nedeljnik Vreme, Odeljenje umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) zatražilo je od Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, zvaničnog predlagača plana, da se Hale 2 i 3 Beogradskog sajma sačuvaju kao objekti od kulturnog i urbanističkog značaja. Predlog je potpisao akademik i profesor i Arhitektonskog fakulteta u penziji Branislav Mitrović.

Arhitekta koji je dao glas struci

Branislav Mitrović (1948) diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1974. godine. Autor je nekih od najprepoznatljivijih projekata savremene srpske arhitekture: umetničke galerije Akademije likovnih umetnosti, Fakulteta muzičke umetnosti, Narodnog muzeja u Nišu, proširenja Depoa Narodne biblioteke Srbije.

Takođe je i autor urbanističko-arhitektonskog projekta za novu zgradu Prirodnjačkog muzeja na Ušću.

Dobitnik je više od sto nagrada na domaćim i međunarodnim konkursima, a 2022. dobio je prestižno evropsko arhitektonsko prizanje SHARE Opera Omnia za životno delo i doprinos arhitekturi i urbanizmu. Od 2015. godine je profesor emeritus na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Sajam kao pitanje identiteta

Mitrović je i ranije isticao da Beogradski sajam nije samo građevina, već simbol identiteta i dostojanstva grada. Potpis koji je stavio na dokument SANU, kojim se traži očuvanje hala 2 i 3, pokazao se kao više od stručne sugestije. Komisija za javni uvid prihvatila je predlog SANU i obavezala investitora da u daljem planiranju sačuva hale 2 i 3 kao deo istorijskog kontinuiteta prostora.

Usvajanje predloga SANU o očuvanju hala 2 i 3 i mala pobeda intelektualaca nad sistemom kojim vlada volja jednog čoveka nije važna samo za domaću arhitektonsku zajednicu već su podstrek za celo društvo, ili bar onaj njegov pobunjeni deo.

Redak je primer da u Srbiji stručni argumenti uopšte mogu da pronađu put do institucija, a ovde je značaj veći jer je reč o projektu sa jasnim političkim predznakom - „Beogradu na vodi“.

Ipak, kako primećuju stručnjaci, novi prostorni plan pretenduje da promeni lice čitave leve obale Save, pa će se tek videti kako će se odluka o Sajmu sprovesti u praksi.

U tekstu za novi broj nedeljnika Radar akademik Mitrović istakao je da "hale jedan, dva i tri mogu da dožive novi život adaptacijom, prenamenom i programskom nadgradnjom kroz anonimni urbanističko-arhitektonski međunarodni konkurs i stručni dijalog koji garantuje kontinuitet kulturnog nasleđa".

Tek nakon toga biće poznato koliko bi uređenje tog prostora moglo da košta. Cenu projekta i izvođenja platiće arapski investitor, ali i gradjani Srbije, jer je kompanija Beograd na vodi u zajedničkom vlasništvu Igl Hils iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa 67 odsto i Republike Srbije sa 33 odsto vlasničkog udela. Mitrović je ranije izjavio da Beograd na vodi smatra prostornim promašajem koji ne pripada celini prestonice, jer je celo to naselje nastalo bez uvažavanja mišljenja profesije.