"Beogradski sajam i Generalštab ključni prostorni reperi srpskog kulturnog identiteta"

"Njihova budućnost mora se razmatrati kroz otvorene, međunarodne i anonimne konkurse, jer jedino tako možemo dobiti rešenja koja su odgovorna, dugoročna i dostojna njihove vrednosti", naveo je akademik Mitrović u autorskom tekstu za nedeljnik Radar.

Ocenio je da su anonimni arhitektonsko-urbanistički konkursi najbolji put do kvalitetnih projekata.

"Konkurs je temeljni instrument struke, metodologija preko koje profesija pokazuje šta misli, afirmiše stručni i profesionalni dijalog i stvara okvir za odgovorno odlučivanje o prostoru. Naravno, konkurs ne čine samo autori koji u njemu učestvuju, već i odgovoran multidisciplinarni žiri, koji baštini i zastupa najstrože profesionalne kriterijume. Bez takvog žirija teško je dosegnuti i afirmisati ono najbolje što struka može da ponudi u odlučivanju o kvalitetu", naveo je Mitrović.

Kako je dodao, odgovorna konkursna procedura – od programa, preko učesnika, do žirija – neminovno vodi ka najvrednijim rešenjima za najdragocenije prostore i objekte.

"Beogradski sajam, sa svojom konstrukcionom smelošću i prostornom snagom, simbolizuje vreme kada su arhitektura, inženjerska inovacija i javni interes bili neraskidivo povezani. Njegova vrednost je prepoznata kroz apel struke i reakciju od strane obrađivača plana, što nas obavezuje da ga očuvamo i prilagodimo savremenim potrebama, čuvajući identitet i posebnost", kazao je Mitrović.

Istakao je da zahvaljujući angažmanu i inicijativi celokupne stručne javnosti i apelu Odbora za arhitekturu, odeljenja umetnosti SANU, taj dragoceni prostor je prepoznat kao kulturno i tehničko nasleđe koje zaslužuje očuvanje i prilagođavanje savremenim funkcijama.

"Sajam svojim prostornim kvalitetom potvrđuje da dobro osmišljena arhitektura i konstrukcija mogu trajati i služiti generacijama, ostajući dragoceni reper u urbanom i društvenom životu grada. Beogradski sajam nije samo jedna inženjerska i arhitektonska struktura, to je kulturno-istorijski simbol vremena kada su arhitektura, konstrukcija, tehnička rešenja i javni interes delovali zajedno", smatra Mitrović.

Očuvanje tog kompleksa, kako je naveo, nije pitanje političkih stranaka, već pitanje identiteta i odgovornosti prema budućim generacijama, a posebno je važno da se Sajam očuva i integriše u budući razvoj priobalja reke Save, kako bi njegova vrednost bila dostupna građanima i prostor funkcionalno odgovarao savremenim urbanim potrebama.

Stoga je, po njegovim rečima, važna zaštita Sajma i prilagođavanja savremenim funkcijama, koje bi potvrdile njegovu funkcionalnu i prostornu vitalnost.

"Beogradski sajam predstavlja jedno od najvrednijih posleratnih ostvarenja srpske i jugoslovenske arhitekture, svedočanstvo tehničkog, tehnološkog i kreativnog uzleta krajem 50-ih i početkom 60-ih godina 20. veka. Njegova uloga prevazilazi funkcionalno i simboličko značenje – spoj arhitektonske inovacije i konstruktorskog umeća oblikuje njegov identitet i posebno mesto u urbanom i kulturnom tkivu Beograda", rekao je Mitrović.

Očuvanje Sajma, ocenio je, pokazuje kako arhitektonska i konstrukciona celovitost doprinose dugoročnom planiranju i održivom razvoju grada.

Mitrović je podsetio sa je Hala 1 bila pionirski poduhvat u jugoistočnoj Evropi, a i šire. Arhitekta Milorad Pantović, u saradnji sa konstruktorskim timom Branka Žeželja i Milana Krstića, stvorio je prostor sa kupolom koja je tada bila najveća u tom delu kontinenta. Prednapregnuti beton i racionalno dimenzionisana kupola omogućili su prostor bez unutrašnjih nosača, što je u to vreme predstavljalo tehničku revoluciju prvog reda.

"Hale 2 i 3 neodvojivi su deo urbanističke celine i čine integralni deo kompleksa. Modularni sistemi, galerije i polukupole omogućavaju fleksibilne konfiguracije prostora, prilagođavajući ga izložbama, kongresima i kulturnim događajima", naveo je Mitrović.

Istakao je da je Beogradski sajam neodvojivi deo slike Beograda, da građani koriste njegove prostore za kulturne i edukativne događaje, izložbe i kongrese, i da očuvanje tog kompleksa nije samo tehnički zadatak – to je podrška kulturnoj i društvenoj vitalnosti Beograda.

"Upoređujući Beogradski sajam sa svetskim sajmovima u Milanu, Parizu, Frankfurtu ili Hanoveru, jasno je da očuvanje arhitektonskog i konstruktorskog identiteta ima višestruku vrednost. Adaptacija i multifunkcionalna prenamena prostora, uz očuvanje originalnih konstrukcija, doprinosi kulturnom nasleđu, urbanom životu i dostupnosti javnih površina.

Smatram da ovako sačuvane hale jedan, dva i tri mogu da dožive novi život adaptacijom, prenamenom i programskom nadgradnjom kroz anonimni urbanističko-arhitektonski međunarodni konkurs i stručni dijalog koji garantuje kontinuitet kulturnog nasleđa", naveo je Mitrović.

Svaki kompromis koji bi ugrozio integritet i vrednost objekata, po njegovim rečima predstavljao bi nenadoknadiv gubitak, jer sačuvati Sajam znači sačuvati deo istorije, kulture, identiteta i vere u sopstvene mogućnosti.

"Za mene je Sajam simbol hrabrosti i trajne vrednosti, mesto gde se inovacija i tradicija prepliću. Upravo zato jako je važno što je i država prepoznala vapaj struke i uvažila mišljenje stručne javnosti o toj značajnoj kulturno-istorijskoj i prostornoj celini i što je imala kapacitet da stopira i kanališe preterane zahteve investitora", naveo je Mitrović.

Kako je dodao, on se nada da će se i mnogi drugi osetljivi arhitektonsko-urbanistički problemi, kao što je slučaj sa zgradom Generalštaba, rešavati kroz odgovoran i konstruktivan dijalog.

"Pogotovo što su i Generalštab i Beogradski sajam prostorni reperi našeg kulturnog identiteta. Očuvanje tih vrednosti znači i očuvanje kontinuiteta grada, njegovog sećanja i njegovog dostojanstva", naveo je Mitrović.