6
Svetski poznati kardiohirurg Višeslav Hadži-Tanović preminuo je u 74. godini. Ta vest odjeknula je u srpskoj javnosti. Impresivna biografija koja će se pamtiti.
Diplomirao je sa 22 godine, 1970. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Još za vreme studija zainteresovao se za kardiologiju, za problematiku srčanih bolesnika.
Već 1974. godine dobio je Majsku nagradu Saveza socijalističke omladine kao najuspešniji mladi doktor.
Kao stipendista francuske vlade 1978. odlazi u Pariz na specijalizaciju, gde je višestruko uvećao svoje znanje, posebno iz neinvazivne kardiološke dijagnostike.
Potom se usavršavao u Hjustonu, u Americi. Godine 1990. otvorio je prvu privatnu Kliniku za srce u Jugoslaviji, a bio je i profesor Medicinskog fakulteta.
Autor je knjige Bolesti srca, koja se koristi kao udžbenik na postidipolomski studijama na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Sahrana će biti u ponedeljak, na Novom groblju, u 14 časova.
Otvoreno govori o problemima u zdravstvu i da ih nazove pravim imenom. O tome svedoči i njegov intervju za Novu ekonomiju koji je dao još pre pet godina – svi problemi i dalje su aktuelni.
„Ako se zna da je srpsko zdravstvo po korupciji među prvima u svetu, onda nije teško zaključiti da novac poreskih obveznika nije trošen za zdravstvenu zaštitu već za „druge svrhe“! Kada pogledate Evropski zdravstveni potrošački indeks (Euro Health Consumer Index, EHCI) koji svake godine izdaje Evropska unija, mi smo i dalje na poslednjem mestu ili smo oko poslednjeg. Ako smo poslednji u Evropi, čak i iza Albanije ili Rumunije ispred kojih smo svojevremeno bili i za sto mesta, onda je jasno da je reč o raspadu ne samo zdravstvenog, već i političko-ekonomskog sistema zemlje.
Ako se rat i sankcije tokom 10 godina mogu uzeti kao opravdanje za propadanje zdravstvenog sistema, onda se poslednjih 15 godina može okarakterisati kao sistematsko urušavanje putem bezobzirne korupcije, katastrofalnog menadžmenta i beskrupuloznog zapošljavanja nesposobnih partijskih kadrova“, objašnjava profesor Hadži-Tanović.
On kaže da je srpsko zdravstvo uništavano preko dobro razrađenog i jednostavnog sistema korupcije u vrhu vlasti, koja je najizraženija prilikom tendera za velike investicije, pri izgradnji ili renoviranju zdravstvenih objekata, kupovini skupe opreme, tenderima za nabavku lekova i potrošnog materijala za zdravstvene ustanove.
„Na tenderima obavezno pobeđuju ‘partijske firme’ i verovatno da deo novca ide u njihove kase i privatne ruke. Pre nekoliko godina u jednoj televizijskoj emisiji ministar zdravlja je pitao direktora Kliničkog centra Srbije gde je nestalo 250 miliona evra koliko je dato toj instituciji za investicije. Direktor je odgovorio da o tome nema pojma! U poslednjih petnaest godina u naše zdravstvo je ušlo neverovatnih 17 milijardi evra. Mi i dalje ne znamo na šta su te pare potrošene. Od 2001. do 2011. godine Ministarstvo zdravlja je dobilo oko 140 miliona evra za unapređenje zdravstvene zaštite. Sredstva su bila namenjena za modernizaciju menadžmenta u zdravstvenim uslovima, unapređenje prava pacijenata, poboljšanje informatike i uopšte za poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite. Pompezno je promovisana i Strategija razvoja srpskog zdravstva do 2020. godine, koje je trebalo da bude evropski lider. Obećavani su med i mleko. Pare su potrošene, a dobili smo najgore zdravstvo u Evropi. Normalno, za ovo niko nije odgovarao“, navodi sagovornik Nove ekonomije.
Upravo zbog toga svaka partija koja osvoji vlast uzima zdravstvo kao ratni plen. Fond za zdravstveno osiguranje za njih je zlatna koka.
„U zdravstvu ima para. Građani Srbije, poreski obveznici, preduzetnici i srednja preduzeća redovno uplaćuju u zdravstveni fond, dok tajkuni i biznismeni bliski vlasti – ne uplaćuju u Fond ni po 10 godina. O tome kako se troše pare dovoljno govori činjenica da za poslednjih dvadeset godina nismo videli nijedan završni račun u zdravstvu. U istom periodu uhapšeno je više direktora Fonda zdravstvenog osiguranja“, kaže Hadži-Tanović.
Jedna od najstrašnijih stvari u takvom, korumpiranom srpskom zdravstvu je što oboleli od najtežih bolesti današnjice, kao što je rak i po nekoliko meseci ne mogu da dođu na red za zračenje ili hemioterapiju od kojih im zavisi život.
„To je i stručno i etički nedopustivo i nemoralno. U privatnom zdravstvu skeneri su iskorišćeni sa oko 10 odsto kapaciteta. Zato ih treba stavili u funkciju ukupnog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja. U tom slučaju pregled na skeneru bi drastično pojeftinio. Ako sada ta usluga na slobodnom tržištu košta oko 10.000 dinara, po ugovoru sa Fondom koštala bi oko 2.000 ili 3.000 dinara i pokrivalo bi ga osiguranje. Pacijent ne bi morao nikoga da moli i da se ponižava“, ističe on.
Govoreći o obaveznom državnom zdravstvenom osiguranju, profesor Hadži-Tanović kaže da se tu radi o drastičnom kršenju prava pacijenata.
„Uzmu vam pare, a vi ne znate šta za njih dobijate. Kada je bilo ko od građana potpisao ugovor sa Fondom i da li zna kakva su mu prava? Ko pita pacijenta da li je zadovoljan i da li Fond podnosi finansijske izveštaje poreskim obveznicima koji finansiraju taj Fond? Građani su obavezni da plaćaju zdravstveno osiguranje, a ukoliko to ne učine, uskratiće im se zdravstvena zaštita. U svetu ne postoji takvo monopolsko osiguranje.
Moj predlog je da se uvede više zdravstvenih osiguranja, jer će konkurencija razbiti monopol jednog birokratski bahatog osiguranja i poboljšaće se kvalitet zdrastvene usluge u korist pacijenta. Uostalom, to je evropski standard“, kaže profesor.
Govoreći o masovnom odlasku lekara iz Srbije u inostranstvo on kaže da je godinama upozoravao na posledice lošeg vođenja zdravstva.
„Polupismeni i bahati političari, kao i nekompetentni i nadobudni ministri zdravlja nisu hteli ništa da menjaju, jer za to očigledno nisu imali kapaciteta. Trudili su se da se ne talasa i da im tako prođe mandat. Brinuli su samo o tome kako da steknu ličnu korist“.
Bonus video: Intervju Lazar Davidović dekan Medicinskog fakulteta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare