0
Klimatolog sa Instituta za meteorologiju, profesor Vladimir Đurđević, najavio je da ćemo i u septembru imati nekoliko nedelja toplijeg vremena nego što je prosečno u tom mesecu, dok će sledeće nedelje biti opet toplo, ali ne kao u julu.
Prvo smo imali nekoliko toplotnih talasa kada su temperature u kontinuitetu bile više od 35 stepeni. Onda, u roku od dvadesetak časova, je sa 37, temperatura pala na 17 stepeni. I sada imamo neko novembarsko vreme krajem avgusta. Da li za klimatologe još traje leto, odnosno, hoće li nam se vratiti?
Klimatolog Vladimir Đurđević, za RTS, ističe da su klimatske promene donele da imamo duplo više toplotnih talasa, a trenutno zahlađenje je normalno za ovo doba godine i temperature nisu bile značajno ispod proseka.
„Klimatske promene ne utiču samo na zagrevanje, već i na to kako vazduh cirkuliše na severnoj hemisferi“, kaže Đurđević.
Najavio je da ćemo i u septembru imati nekoliko nedelja toplijeg vremena nego što je prosečno u septembru, kao i da će sledeće nedelje biti opet toplo, ali ne kao u julu.
„Jul mesec ove godine je treći najtopliji ikada od kada se meri temperatura u Srbiji, avgust je takođe među najtoplijima. Posle sredine juna sve je bilo iznad proseka, bilo je veoma sušno, što je posebno zabrinulo proizvođače kukuruza“, istakao je klimatolog.
Komentarišući da je u Sibiru već pao prvi sneg, kaže da je klima promenjena trajno i da se neće vratiti u normalu, pa su zato izraženije ekstremnije situacije nego što smo imali u prošlosti.
„Ekstremi se sada zbog klimatskih promena dešavaju sinhrono“, naveo je Đurđević objašnjavajući da je uragan u Americi veoma brzo iz laganog prešao u uragan četvrte kategorije.
„Ovo je vreme kada je vrhunac sezone uragana, ali sada je ovaj uragan brzo prešao iz laganog u uragan četvrte kategorije. Brzi skok iz blagog oblika u ekstremne kategorije sa udarima vetra i 240 kilometara na sat, i sve to je razlog klimatskih promena, jer je okean topliji ima više vodene pare koja pogoduje uraganima“, istakao je Đurđević.
Naučnici su prošlog meseca otkrili malo ostrvo uz obalu Grenlanda za koji kažu da je najsevernija kopnena tačka na svetu, a otkriveno je nakon pomeranja santi leda.
Klimatolog objašnjava da se Grenland ubrzano topi i da se mislilo da je ispod leda kopno, ali kada se otopio led ispostavilo se da je ostrvo odvojeno i tako smo dobili najsevernije ostrvo.
„Sada se vodi i velika bitka zbog Severnog pola, a na njemu je 40 posto manje leda, bitka je oko toga ko će da kontroliše tu rutu da bi se smanjio put između Evrope i Azije. Na Severnom polu postoje i velike količine gasa, a paradoksalno je to što je upravo on doveo do klimatskih promena“, poručio je Đurđević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
