1
Scenarista, satiričar, pisac i marketinški stručnjak Vojislav Žanetić ocenjuje da je na slučaj Jovanica kao i na "Pandorine papire" stavljena određena nalepnica, pa se "razlikuju" od određenih slučajeva.
„Ne bi trebalo da postoji državna kaznena politika koja se odnosi na „obične građane“ i državna kaznena politika koja se odnosi na „neobične građane“, da ih tako nazovem“, naglašava Žanetić. Navodi i da uvek kad se ispostavi da postoji problem moguće kompromitacije određenih delova vladajuće strukture, onda se odmah pokazuje i kako druga strana „ima“ nešto.
Upitan o aferi Jovanjica, Žanetić kaže da kad jedan ministar biva preko „jako velike količine štampe optuživan da je učestvovao u nekakvoj zaveri protiv predsednika države, on valjda ne treba da je ministar“.
„S druge strane taj ministar sutradan, posle tih napada, izađe pa se zaklinje da nije, pa „drugi i po“ dan, on je i dalje ministar, ali će da razgovaraju unutar partije, a ovo će da vide nadležni organi… Tako da postoje dve vrste odgovornosti – partijska… Znate ono što je bilo kod druga Tita – „ja priznajem samo sud svoje partije“. Te je i dalje to sve malčice nejasno“, kaže gost Novog dana na N1.
Kako navodi, čini mu se da slučaj Jovanjica „ima neku markicu, da je dobio neku nalepnicu“, pa se razlikuje o ostalih slučajeva gde se nalazi neka marihuana kod nekih ljudi. „Ako čovek koji se leči kanabisom, ima kod sebe neku količinu toga i bude osuđen na tri godine, a opet se druga vrsta slučaja „s nalepnicom“ drugačije tretira – meni je to veći problem nego koliko je neko u pritvoru. Ne bi trebalo da postoji državna kaznena politika koja se odnosi na „obične građane“ i državna kaznena politika koja se odnosi na „neobične građane“, da ih tako nazovem“, naglašava Žanetić.
Komentarišući Pandorine papire i one iz Srbije koji se spominju u njima, kaže – opet nalepnica. „Zamislimo situaciju da Pandorini papiri izađu o nekim drugim ljudima, koji nisu „sa nalepnicom“, onda bi oni bili procesuirani drugačije“, dodaje.
Upitan da prokomentariše to što je Informer objavio neko svoje istraživanje, pod nazivom „Veritas papiri“ u kom optužuje lidera SSP Dragana Đilasa, Žanetić kaže da mu to izgleda kao da se pokušava napraviti „duplo knjigovodstvo“. „Ako ima o ovima, mora postojati još nešto i o još nekima. Uzgred, neki podaci nisu tačni, spisak zaposlenih je krajnje diskutabilan“, dodaje.
Uvek kad se ispostavi da postoji problem moguće kompromitacije određenih delova vladajućeg aparata, kaže gost Novog dana – onda se pokazuje i kako druga strana „ima“. „Čak pod znacima navoda i to „druga strana“, kako ima sličnu problematiku kojom se treba baviti. I tako se uspostavlja ravnoteža. To je ono što se pojavljuje na društvenim mrežama – da su svi isti. Taj narativ o istoći svih se distribuira od strane, na neki način, onih koji bi trebalo da pričaju da nisu isti, već – mi se razlikujemo po nečemu“, kaže Žanetić.
Kako ocenjuje, vladajuća stranka ima jako veliku kontrolu narativa. „Ima svu količinu nacionalnih elektronskih medija u svojim rukama, skoro svu količinu štampe u svojim rukama. lako je kontrolisati onda tu vrstu narativa“, zaključuje.
Žanetić primećuje da je informativa vladajuće stranke, a kako kaže – boji se i celokupne politike – postala autistična, sama sebi namenjena.
PROČITAJ JOŠ:
„Mislim da smo u problemu s komunikacijom generalno, da je taj problem stvorio i ovu situaciju s kovidom. Da javna komunikacija nije dobra, polarizovana je i autistična i da stvara kulturu u kojoj je nemoguće izvršiti nešto opštedruštveno, pa onda i kovid nije nešto opštedruštveno, već je stvorena jedna velika polarizacija“, ocenjuje Žanetić.
Sablažnjen je, kaže, zbog čega je austrijski kancelar Sebastijan Kurc dao ostavku. Ispostaviće se da je on, a ne mogu da verujem da je u jednoj evropskoj zemlji to moguće – da je državni novac usmeravan na tabloide – meni je to presedan, nigde to nisam čuo, sarkastičan je gost N1.
„Nije se radilo dovoljno da se stvori zdravstvenokorisna kultura“
Govoreći o koronavirusu, kaže da mora da postoji partikularna kultura i po tom pitanju, kao što postoji saobraćajna kultura. „Epidemija koja postoji ovako drugo, faktički dobije svoju kulturu – kako ljudi komuniciraju o toj bolesti, kako se ponašaju… Mi nismo imali sreće da stvorimo adekvatnu kulturu kovida“, dodao je, navodeći da je video da mnogi nemaju masku u prevozu. On ukazuje da se nije radilo dovoljno na tome da se stvori „kvalitetna, društvenokorisna i zdravstvenokorisna kultura“ i da komuniciramo o tome u velikoj podeljnosti.
Onaj ko stvara tu kulturu nije dovoljno uradio, ističe i dodaje: „Ja se čak bojim da nisu postavljeni ni ljudi koji bi stvorili tu kulturu, nema je“.
Govoreći o Tviteru i generalno društvenim mrežama, kaže da ljudi koji proučavaju društvene mreže navode da one forsiraju polarizaciju i da su oni koji ih analiziraju došli do zaključka da su algoritmi podešeni tako da su pogodovali antivakserskim pokretima i, na primer, onima koji veruju da reptili vladaju svetom.
Preneo je da je glavni američki epidemiolog Entoni Fauči rekao da društvene mreže onemogućavaju u ovom trenutku kolektivnu imunizaciju, odnosno da će biti moguće u budućnosti zbog toga izvesti samo individualnu zaštitu. Jer je, objašnjava, društvo polarizovano i ima ljudi koji imaju sredstava da se zalažu protiv kolektivne imunizacije pa – „bićeš u situaciji da si onoliko zaštićen, koliko si se sam zaštitio“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
