"Kako god da bude izgledala školska godina, bunt nije utihnuo": Profesorka o stanju u prosveti

"Teško je predvideti kako će izgledati sledeća školska godina, to je ipak dug period. Mi smo videli i protekle školske godine, a i ranije, da se događaji smenjuju i svaka nova epizoda u stvari otvara neke nove prilike. Pobune, protesti, nezadovoljstva koje su pokazali i prosvetni radnici nisu ni na koji način zaustavljeni", istakla je Dragica Pavlović Babić.

Profesorka smatra da će odluke koje ove godine budu donosili prosvetni radnici biti podsticaj da se unapredi kvalitet obrazovanja.

"Ipak, vidimo da sva dešavanja koja se tiču funkcionisanja obrazovnog sistema su u stvari inspirisana politički i ne možemo da govorimo da će se nešto u prosveti dešavati, a da nije u direktnoj vezi sa politikom i direktna posledica odluka koje se tu donose. Nažalost, ono što takođe vidimo je da upravljanje obrazovanjem je u stvari pokušaj uspostavljanja kontrole, a ne pokušaj unapređenja. Kvalitet obrazovanja je ono zbog četa postojimo i što treba da obezbedimo ovoj deci i mladima", rekla je ona.

Upitana o ishodima borbi koje su se vodile prošle godine, Pavlović Babić navodi da ta borba i dalje traje i da, za razliku od masovnih protesta 2023. koji su vremenom utihnuli, ova borba nije.

"Mi dalje imamo taj jedan sindikalni nerv koji nas gura da i dalje aktualizujemo i tražimo ono zbog čega smo izašli na ulice tražeći jedno bolje, pravednije društvo. Mislim da je nedvosmisleno pozitivan ishod to što se nastavlja borba za taj cilj. Takođe mislim da su generacije i mladih, i odraslih mnogo naučile proteklih meseci, društveno se osvestili, razvili kritički odnos prema zbivanjima. Tu je jedan nedvosmisleni aktivizam, potreba da se aktivno založimo za ostvarivanje svojih ciljeva ili svojih ideala", navela je.

Smatra da je dobra odluka studenata da kombinuju nastavu i nastavak svoje brobe i protesta.

"Mislim da je sada jasno da je nama jednako važno da kroz redovnu nastavu očuvamo i kvalitet nastave i nastavnog procesa, jer to je okvir u kojem i druga vrsta borbe može da se odvija. Jer ako mi urušimo ono što je naša baza, onda je borba mnogo komplikovanija i bili bi ishodi neizvesni. Kombinovanje uobičajenog načina rada na univerzitetu i ovog aktivizma, traženja izbora je nešto što sigurno može da se odvija i paralelno, ali opet zavisi i od toga kakvi će biti konkretni uslovi i da li će biti pritisaka koji će u mnogome urušiti mogućnost da se školska godina odvija na taj standardan način", navela je ona.

Ministar prosvete je rekao da ova prethodna godina ne sme da se ponovi jer bi nas, on kaže, "koštala obrazovnog sistema".

Profesorka ističe da u obrazovnom sistemu postoje kadrovi i svi uslovi da se u Srbiji obezbedi dobro obrazovanje, ali je pitanje kako tim resursima upravljate.

"Ako ste vi stalno u konfrontaciji sa tim ljudima, onda naravno da ne možete da očekujete da nešto bude stabilno. Onaj kome je stalo da nešto funkcioniše kako treba, treba da pokaže uvažavanje", navela je.

Slično ministru, bivši premijer i predsednik SNS-a Miloš Vučević objavio je na Instagramu da "univerziteti nemaju svetlu budućnost i da je bolje upisati privatne, nego državne univerzitete".

Profesorka smatra da je ova izjava bivšeg premijera samo još jedna ilustracija da vlasti nije cilj očuvanje univerziteta već očuvanje kontrole nad univerzitetskim procesom.

"Ako ne možete da uspostavite kontrolu, onda možemo da zamenimo univerzitet. To je u prvom trenutku izgledalo kao neverovatan plan, međutim vremenom smo uvideli da se malim koracima, vrlo uporno taj plan nekako gura napred, neću da kažem da se ostvaruje, ali se ka tome ide. Dakle, ako nemam univerzitet ili školu koji me sluša, mogu da vas zamenim. Zamenjivanjem, odnosno otpuštanjem pojedinaca, neprodužavanjem ugovora, smenom direktora vi u stvari ugrožavate egzistenciju tih nastavnika. Iako mislim da smo iz prethodnog perioda ipak naučili da to jeste moćno sredstvo, ali nije baš radilo", navela je.

Komentarišući dešavana na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, ocenjuje da je to potpuno apsurdna situacija.

"Ove vrste igrica baš i ne prolaze. Ne vidim da se od njih odustaje, ali čini mi se da smo u proteklom periodu ipak izgradili neki imunitet na tu vrstu pritiska. Ništa na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu neće da se vrati u regularne tokove ovakvim incidentom koji je dekan napravio", navela je.

Formiranje tzv. Instituta za akademsko delovanje, koji je osnovao upravo dekan DIF-a u Novom Sadu, koji je prvi doveo policiju na svoj fakultet, Pavlović Babić kaže da neko može da regustruje instutut, ali da ta reč nema akademsku težinu.

"Ovde očigledno nije reč o zajednici posvećenih akademaca ili istraživača, već je reč o jednom političkom udruživanju. Mislim da je jasno svima da je to isto što smo imali sa studentima 2.0. Nisam videla ni sa studentima da je to nekako promenilo opšte raspoloženje, niti opštu ocenu stanja u obrazovanju. Tako da mislim da ni delovanje ove grupe neće značajno ili neće uopšte da se oseti u našim ocenama i procenama budućnosti obrazovanja u Srbiji", zaključila je.