54
U udžbeniku informatike i računarstva za peti razred na istoj strani, u samo jednoj rečenici, tri puta ista greška - umesto folder uporno se navodi "fodler". Greške se dešavaju, ali kada se ponove onda to ukazuje na veliku nepažnju ili neznanje.
Reč je o izdanju „BIGZ-a“, a autori su Marina Petrović, Zorica Prokopić i Jelena Prijanović. Nova.rs obratila se ovom izdavaču, ali odgovor nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.
U vezi sa ovom, ali i svim ostalim greškama na koje može da se „nabasa“ u srpskim udžbenicima kontaktirali smo Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Zanimalo nas je kako izgleda procedura – ko pregleda i odobrava udžbenike i kome promiču ovakve greške.
„Svaki rukopis udžbenika na putu do odobravanja pregleda najmanje 8 ljudi: autor, urednik, 3 recenzenta koje angažuje izdavač i 3 člana komisije koje angažuje Zavod. Zavod formira komisiju koju čine 3 lica stručna za predmet, pri čemu vodimo računa o tome da u komisiji bude bar jedan nastavnik koji predaje taj predmet na tom nivou obrazovanja (prvi ili drugi ciklus osnovne škole ili srednja škola). Jedan član komisije je obično i profesor sa fakulteta ili naučni saradnik ili savetnik sa instituta“, navode iz Zavoda.
Ipak, priznaju da se pored svega toga, ponekad dešava da nešto promakne.
„To je veoma mali broj nedostataka koji je promakao u odnosu na nedostatke koji su uočeni i ispravljeni od strane naših komisija. Takođe, napominjemo da se u Zavodu godišnje pregleda oko 300 udžbenika. Sve ovo nije opravdanje jer nikome nije u interesu da u udžbeniku ostane neki nedostatak, ni autoru, ni izdavaču, ni Zavodu, a prvenstveno to nije u interesu učenika, ali se ipak ponekad desi“, odgovaraju iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
Postoji i procedura kojom je određeno šta se dešava kada se potkrade greška u udžbeniku.
Naime, Zakon o udžbenicima je propisao proceduru za takve slučajeve: ministarstvo upućuje Zavodu zahtev za davanje mišljenja, a ukoliko se utvrdi da zaista postoji neki nedostatak, Zavod šalje izdavaču zahtev da ga ispravi u udžbeniku. Ukoliko izdavač ne dostavi ispravljeni rukopis u roku od 10 radnih dana, udžbenik se povlači iz upotrebe.
Mediji su ranije uvideli grešku koja se potkrala u Radnoj svesci za srpski jezik koju koriste učenici trećeg razreda osnovnih škola.
Reč je o lekciji „Pisanje velikog početnog slova“, u okviru koje je, na 48. strani, u okviru „Pisanja imena naroda“, objavljena i karta Evrope sa tekstom: „Ako ne znaš gde se nalaze Švedska i Irska, pogledaj na ilustrovanom prikazu.“ A na prikazu umesto Švedske obeležena – Norveška. Izdavač radne sveske je „Novi logos“, a autori Nataša Stanković Šošo i Jelena Srdić.
Neke greške su stvar neznanja ili nepažnje, ali postoje i one koje šalju potpuno pogrešne poruke.
Naime, buru u javnosti ranije je izazvala radna sveska za Građansko vaspitanje za đake drugog razreda. U okviru tog predmeta učenici bi trebalo da se upoznaju sa društvenim okruženjem, negovanjem ljudskih vrednosti, da razvijaju veštine nenasilne komunikacije, kao i da se upoznaju sa dečjim pravima.
Tu se našlo devet tema koje se, između ostalog, bave upoznavanjem sa školom, osećanjima kao što su stid, ljubomora, sramota, krivica, komunikacijom, rešavanjem sukoba između dečaka i devojčica, ali i sukobima između odraslih i dece.
I upravo jedna od tih tema bila su i Dečja prava koja se obrađuju u sedmom poglavlju. Međutim, na strani broj 100, pojavilo se i jedno pravo u kome se pominje i predsednik republike.
Među pravima kao što su da sva dečja prava važe za svu decu na svetu, da deca imaju pravo da kažu ono što misle i da ih drugi saslušaju, da niko ne sme da ih muči, kažnjava i nezakonito drži u zatvoru, da imaju pravo da se druže sa drugom decom, da imaju pravo na slobodne vreme, igru i odmor pojavilo se još jedno pravo i to u članu 3.
„Sve što rade odrasli treba da čine za tvoje dobro – to ti garantuje predsednik republike“, navodi se u tom članu.
Dakle, po ovome, predsednik republike, odnosno Vučić, garantuje svoj deci u Srbiji, da će odrasli da poštuju njihova prava.
Na kraju udžbenika nije navedeno ko su izvori, ali se pretpostavlja da su se autori, kada su prava koja deca imaju, oslanjali na ona koja su ustanovile Ujedinjene nacije i to u Konvenciji UN o pravima deteta. Međutim, član 3. te Konvencije glasi:
„Svaki odrastao čovek mora uraditi ono što je najbolje za tebe. Kada odrasli donose odluke, oni moraju razmisliti kako te odluke utiču na decu“.
Iz priloženog se vidi da tu nema nikakvog predsednika republike, pa se postavlja pitanje – kako su autori ove radne sveske došli na ideju da ga ubace kao garanciju dečjih prava i time mislili da Aleksandar Vučić, može mališanima to da garantuje. Ili su vođeni predizbornom kampanjom stranke na čijem je čelu upravo trenutni predsednik Srbije, a koja je nosila naziv “Za našu decu”, pomislili da to jednostavno treba da bude tako.
Inače, „Građansko vaspitanje – saznanje o sebi i drugima“ – radnu svesku za drugi razred osnovne škole, čiji su autori Nada Ignjatović -Savić, Jelena Dimitrijević, Valerija Živković, Stanka Žica, Tatjana Živanović, Smiljana Grujić i Marina Ostojić, izdao je Kreativni centar, a odobilo Ministarstvo prosvete Republike Srbije.
Srbija nema precizne podatke o broju grešaka u udžbenicima, ali onaj ko bi se time pozabavio bio bi zatrpan biserima. Primer iz susedne Republike Srpske ilustruje na šta sve može da naiđe onaj ko pokuša da sprovede takvo istraživanje i statistiku. Na samo 15 strana udžbenika Poznavanje prirode i društva za treći razred osnovne škole, koji je analizirala asistentkinja na Filozofskom fakultetu Ivana Zečević, ima obilje grešaka. Uz pomoć lektora, od 150 rečenica u 101 su pronađene greške. Utvrđeno je 46 pravopisnih grešaka, 45 štamparskih (u knjizi se javljaju neka slova koja i ne postoje u srpskom jeziku), deset gramatičkih i četiri materijalne greške.
Bonus video: Školski čas – zašto traje baš 45 minuta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
