Iz Botaničke bašte građani kradu zaštićene vrste: U cegere guraju retke kaktuse, orhideje…

Tomica Mišljenović, docent na Biološkom fakultetu u Beogradu za N1 kaže da ovo nije problem koji je skorijeg datuma i da se samo u poslednje vreme intenzivirao.

"Naši stručni saradnici, primarno kolege iz službe obezbeđenja, svakodnevno primećuju ili pokušaje krađa ili čak i uspešne krađe. Uglavnom se radi o nekim sitnim kaktusima ili sitnim biljkama koje mogu ili da stanu u džep ili u neki ceger, međutim u prethodnih nekoliko nedelja smo sticajem različitih okolnosti primetili nekoliko prilično drskih pokušaja krađa", rekao je Mišljenović.

Naveo je primer maloletnika koji su u bašti ulazili u delove koji su zatvoreni za posetioce i krali iz istraživačkih kolekcija u kojima se nalaze retke i strogo zaštićene biljne vrste, koje su tu u programima zaštite van njihovog prirodnog staništa i po potrebi se vraćaju u prirodu.

Ukradene su saksije biljaka, a počinioci vrlo verovatno nisu ni znali šta su uzeli.

"Kada želite suvenir iz Botaničke bašte ili želite da uzmete pelcer, ovo nije pravo mesto za tako nešto jer vrlo često može da se desi da uzmete primerak retke ugrožene zaštićene biljne vrste, koja može da bude i na različitim međunarodnim konvencijama“, rekao je docent Mišljenović.

On je pozvao posetioce da dođu u baštu, uživaju u raznovrsnosti biljnog sveta, provedu lepo vreme u prirodi i nešto nauče jer su oni primarno obrazovna institucija.

„Ali ovo nije mesto odakle se uzimaju pelceri i zaista vas molimo da se biljke ne kradu iz Botaničke bašte jer posledice toga zaista mogu da budu ozbiljne“, kaže.

Mišljenović navodi da se razne stvari kradu.

„Najveći problem nam je sa nekim retkim kaktusima koji su manjih dimenzija i većinom njih sadimo ili u nepristupačne delove staklenika koje nije baš tako lako dohvatiti ili u neposrednoj zoni oko kamera kako bi naši stručni saradnici i služba obezbeđenja uspeli na vreme da reaguju ukoliko neko pokuša krađu takvih biljaka“, kaže docent i dodaje:

„Imali smo i prilično drske pokušaje krađa nekih retkih orhideja, na primer, gde se čak dešavalo da neke od posetilaca na video poziv kroz staklenik neko navodi koju biljku da ukrade. Takve stvari se naravno primete, ceo prostor Botaničke bašte je pokriven kamerama, pod videonadzorom je i svi naši posetioci su upozoreni na to i kada ulaze u staklenik i na samom ulazu u Botaničku baštu, ali najbolji čuvari bašte su zapravo naši zaposleni koji posvećeno rade na obogaćivanju kolekcija i uvek će prići posetiocima i vrlo pristojno ih zamoliti da to nije nešto što u Botaničkoj bašti sme da se radi“.

Neki kradu i zbog narodnih verovanja

Pretpostavlja se da ljudi žele da dođu do nekog bilja koje ne mogu tako lako da nađu u rasadnicima, ali verovatno je problem i u tome što ne tretiraju baštu kao jednu ozbiljnu instituciju gde se upravo izučavaju i neguju i čuvaju retke i zaštićene biljke već kao javnu površinu.

„Razlozi mogu da budu vrlo različiti, neki ljudi prosto žele suvenir iz Botaničke bašte, neki se vode onim narodnim verovanjima da pelcer, ukoliko ga ne ukradete, neće vam se primiti, a zaista imamo i vrlo dobre poznavaoce biljaka koji kada primete da smo nabavili nešto što je retko, egzotično ili skupo, vrebaju i čak nam se dešavalo da određeni kolekcionari koje dobro poznajemo nam ukradu neke značajne primerke biljaka. Ali smo naravno to vrlo brzo identifikovali, zamolili ih da te biljke vrate i zaista su nam vraćene bez neke velike štete“, naveo je Mišljenović.

Zaposleni, čuvarska služba pokušavaju da opomenu posetioce i da ukažu na to da Botaničke bašte nisu mesta odakle smete da uzimate biljke.

„Ovo je između ostalog i zaštićeno područje, mi smo spomenik prirode druge kategorije. Ministarstvo zaštite životne sredine i Zavod zaštitu prirode propisuju mere i uslove zaštite, tako da je ovde između ostalog zabranjeno čak i branje biljaka, znači i ono što vidite da je u cvetu, svakako ne treba praviti buketiće po Botaničkoj bašti, to može da se radi na nekim drugim mestima“, navodi docent.

Na pitanje kakve bi mogle biti zakonske posledice, kaže:

„To je poslednja mera koju želimo da pribegavamo, uvek se trudimo da naše posetioce edukujemo i da im na pristojan način ukažemo na to, ali naši čuvari imaju status službenih lica, imaju mogućnosti da legitimišu posetioce i da pogledaju sadržaj torbi ukoliko sumnjaju na tako nešto, a prema Zakonu o zaštiti prirode kazne se kreću od pet do 150 hiljada dinara za prekršaje u zaštićenim područjima, kakva je Botanička bašta“.