0
Novinar nedeljnika "Vreme" i urednik portala vreme.com Andrej Ivanji izjavio je da je ono što bi on želeo da se Srbiji desi u 2023. godini - da umesto v.d. direktora dobije direktore državnih preduzeća. "To bi bio ogroman iskorak u izgradnji funkcionalne i pravne države u Srbiji, da se svi koji bespravno tavore na čelu tih preduzeća sklone", rekao je Ivanji.
On podseća i da je Zoran Drobnjak osam godina v.d. direktor, što nikako nije po zakonu i da bi morala i da se utvrdi krivična odgovornost zbog kršenja zakona.
U pitanju je, rekao je Ivanji u Novom danu N1, jedan od najvažnijih izazova za Srbiju jer on i najviše zavisi od Srbije, što se ne može reći za Kosovo ili ekonomsku situaciju, koje nisu samo u rukama srpske vlasti, srpske opoziciije, srpskih institucija, nego zavise od svetskih okolnosti i činjenice da je u toku rat u Ukrajini.
On smatra da postoji pritisak iz sveta da se po pitanju Kosova dođe do nekakvog rešenja koje bi podrazumevalo da ne dolazi više do pravljenja težih incidenata. Ivanji ističe da su toliko dijametralno suprotne polazne osnove između stava Srbije i stava ljudi koji rukovode Kosovom da se ne vidi nikakvo rešenje za Kosovo, pogotovo što postoje lični animoziteti Vučića i Kurtija.
„To je malo takmičenje skoka u dalj – ko može dalje da skoči i mnogo je vezano sa unutrašnjom politikom, statusom i rejtingom“, ističe novinar „Vremena“.
Ocenjuje i da su se krajem 2022. godine rešili veštački problemi – barikade i „reakcija na akciju“.
„To su tehničke stvari, suštinska stvar je da Srbija ne prizna nezavisnost Kosova, a da se vlasti u Prištini ponašaju kao nezavisna država“, dodao je.
Pročitajte još:
Upitan da li se u 2023. mogu očekivati izbori za Beograd, on kaže da će izbora biti ako ispitivanja javnog mnjenja pokažu da SNS dobija lagano te izbore.
„Isto važi i za eventualne republičke izbore“, naveo je Ivanji i dodao da ako se analizira poslednje istraživanje Demostata, prema kojem je polovina građana za vlast, 30 posto su levo i centar, a 17 posto desnica – izbora neće biti.
Neće, kako je dodao, biti ni sankcija Rusiji.
„A zašto bi ih uvodili? I taj prvobitni pritisak koji je postojao bio je pre svega verbalni i ni na jedana način konkretan. Jedina konkretna manifestacija pritiska i kao neka vrsta sankcija Srbiji je taj potpuni zastoj u evropskim integracijama. Ali tu, pod jedan, Srbija odavno ne ide u pravcu EU i čini se da se sve više udaljava“, naveo je Ivanji.
On se osvrnuo i na ponašanje EU, ocenivši ga marketinškim na primeru izjava koliko joj je stalo do Zapadnog Balkana, pa Bosna i Hercegovina dobijaju status kandidata. Tako je, kako kaže, de facto međunarodni protektorat dobio status kandidata uz svest da od toga neće biti ništa dugo, ako uopšte i bude.
„Nema pravog pritiska da Srbija uvede sankcije Rusiji a zašto bi i bilo ko u vlasti to radio jer gubi političke poene“, rekao je Ivanji i podsetio da u isto vreme „desnica samo raste kao trava na prolećnoj kišici“.
Ocenio je i da su glasovi dela opozicije koja traži uvođenje sankcija „vrlo slabašni i tihi“.
Ivanji smatra i da neće, kako je najavljivano, doći do povlačenja stranih investicija iz Srbije ako ne uvede sankcije Rusiji, jer privatne firme koje ovde investiraju baš briga da li je Srbija uvela sankcije.
Sa druge strane, EU je ta koja ima mogućnost da uskrati silne milione koji ulaze u Srbiju svake godine, ali time još niko nije zapretio, kaže Ivanji, a podseća i na Hilovu izjavu da će u Srbiji u 2023. godini biti više investicija i da SAD inspiriše ono što vide u Srbiji,
„Šta vide, nemam pojma“, dodaje.
BONUS VIDEO: Andrej Ivanji: SNS je direktno odgovoran za urušavanje EPS-a
