Ispovest lekarke: Moja godina borbe na tri fronta

Piše: Milica Ljubisavljević, specijalista opšte medicine i lekarka koja je učestvovala u akciji portala Nova.rs "Struka protiv korone"Prošlo je već godinu dana otkad je korona sa nama. Prvo je bio strah, pa postepeno upoznavanje, pa borba... Borimo se već godinu dana - mi, ljudi u skafanderima, protiv nevidljivog i nepoznatog neprijatelja.Borba nije ni malo laka. Taman pomislimo da dobijamo bitku, neprijatelj promeni svoje lice... Nekad krene bezazleno i pomislimo - ovog puta će ići lako, a onda se u momentu sve preokrene, u nekoliko dana onesposobi čoveka, od "lake forme" do "respiratora"... Ne bira samo stare i bolesne, nekad na prepad obori mlade i zdrave. Nađe nanometar između maske i lica,  nađe pukotine u čoveku, naplati nam svako opuštanje...

Neprijatelj nije fer. Ni u jednom drugom ratu se ne puca na medicinsko osoblje. Ovde smo mi izloženi ne podjednako kao svi, već više od svih drugih. Rad u crvenim zonama, stres, premor, izloženost ogromnoj koncentraciji virusa. Našalim se ponekad da korona ima fantastičan mehanizam preživljavanja tako što desetkuje glavne borce protiv nje - limfocite i doktore.Upamtiću prethodnu godinu po nebrojenim preranim odlascima mojih kolega. Ali i po ogromnoj solidarnosti, zajedništvu, razmeni saznanja, međusobnom bodrenju, hrabrosti. Ne znam nikoga ko je odbio da radi sa kovid pozitivnim pacijentima, ko je rekao da ne može da izdrži u skafanderu, ko posle preležanog kovida nije zapeo još više i jače u ovoj borbi.U protekloj godini sam radila na tri fronta, onda kad nisam bila na bolovanju zbog kovid infekcije, a smenjivali smo se skoro svi redom na tim bolovanjima.Najpre svoj redovni posao u domu zdravlja, trudeći se da u celoj zbrci prioriteta zbrinem i ne-kovid pacijente i sve njihove ne-kovid potrebe. Mnogo je ljudi stradalo od drugih bolesti, kao indirektne žrtve korone. Odlaganje redovnih kontrola, odlaganje operacija, nedostupnost dijagnostike... Mnogi nisu mogli da sačekaju koronu da prođe, a mnogima će tek biti ispostavljen preskup račun u budućnosti. Tek ćemo sabrati cenu svega kada ovo prođe.

Drugi front, onaj najteži, to je kovid ambulanta. Dva para rukavica, partikularna maska, zaštitne naočare, skafander... Sve ti se ureže u lice i boli. Teško se diše, vruće je, znojiš se, ne možeš da jedeš, piješ, niti da odeš u toalet. Vizir se često zamagli - to tako lepo oslikava nas koji vozimo kroz maglu, trudeći se da upravljamo vozilom po putu koji ne vidimo. I tolika ljudska nesreća sa druge strane - isrpljeni što od bolesti, što od čekanja na pregled, preplašeni... Ogromna odgovornost na nama - gde ćemo i šta ćemo sa tolikim bolesnim ljudima, bolnice su bile pune. Bilo je trenutaka kada nije bilo svih lekova u dovoljnoj količini na tržištu, kada nismo mogli da postignemo da svim pacijentima snimimo pluća, već se na snimanje čekalo danima. Pokazalo se ono što smo već dobro znali - da je lekara i sestara premalo, da smo neke od najboljih pustili da odu, da su nam bolnički kapaciteti premali. Korona je ogolela sve probleme zdravstvenog sistema.I najzad, tu je rad na vakcinalnim punktovima - nešto kao svetlo na kraju tunela. Nada da možemo da pobedimo, da imamo moćno oružje. Ponos zbog brze i dobro organizovane masovne vakcinacije. Iako su na punktovima za vakcinaciju gužve i puno se radi, volim da radim tamo jer imam utisak da sam na najvažnijoj misiji. Ne pobeđuje se epidemija u bolnicama i na intenzivnim negama. Tamo se spasava šta se spasiti može, tamo se bori za pojedinačne živote, to je teška rovovska borba. Pobeđuje se preventivom. Vakcine su spasile čovečanstvo mnogo puta. Svi polažemo veliku nadu da će i ovoga puta biti tako. I pre nego što pitate, da, vakcinisala sam se i vakcinisala sam sve ljude koje volim.Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=ZOi7cWkc3NU&feature=emb_title***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram