0
Vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik novinske agencije FoNet Zoran Sekulić preminuo je posle kraće bolesti, u 67. godini. U novinarstvu je ostavio neizbrisiv trag. Prenosimo delove njegovog intervjua iz emisije "Da sam ja neko" u kom je pričao o profesiji, o više od 40 godina svoje karijere, društvu, ali i šansi koje imaju generacije mladih i neodustajanju od borbe za bolju zemlju.
Urednik i osnivač agencije FoNet. Pravnik po obrazovanju, posao koji najviše voli započeo je kao saradnik na Radio Beogradu 202, da bi narednih deset godina proveo u Tanjugu. A onda, zbog neslaganja sa uređivačkom politikom, daje ostavku na mesto urednika političke rubrike. Pomoću štapa i kanapa, i dobrih prijatelja, osniva prvu privatnu novinsku agenciju FoNet, koja, uprkos svim pokušajima raznih vlasti, živi i preživljava evo do danas.
Teško bi bilo pobrojati sve svetske gradove odakle je bio specijalni izveštač, ili naslove agencijskih i novinskih tekstova, audio i TV priloga objavljenih u Srbiji i regionu, citiranih u mnogobrojnim inostranim medijima, čiji je bio autor, ili stručne skupove iz oblasti medija čiji je bio uvodničar, panelista i moderator. Jedno je sigurno – Zoran Sekulić je redak svedok svih naših jugoslovenskih, srpskih i regionalnih kriza i ratova, pobuna i stradanja, koji je, uprkos raznim pritiscima i nepristojnim ponudama, ostao veran i dosledan „malom“ čoveku.
Bavio se novinarstvom 41 godinu, i kako je rekao u emisiji „Da sam ja neko“ – u četiri države. Kada je imao 35 i po godina, napravio je FoNet u februaru 1994. Inače, u Tanjugu je bio najmlađi urednik političke rubrike do sada.
Kad je počeo rat u Bosni, Tanjug je promenio uređivačku politiku, samog sebe stavio pod kontrolu Slobodana Miloševića, naveo je, govoreći o tome zašto je odlučio da ode.
„Ja sam učen onom novinarstvu koje je počivalo na onom principu da su činjenice svete, a komentari slobodni. I od prvog dana kada sam ušao u profesiju, tako i danas, ne odustajem. Danas živimo u vremenu u kome, nažalost, činjenice više nikog ne interesuju. Pa ni u medijima, u najvećoj meri. Ljudi se danas opredeljuju prema emocijama i uverenjima“, ocenio je.
Kaže da su se promenile i vlasti i novinari, da živimo u profesiji koja dobrim delom, pod političkom kontrolom, učestvuje u proizvodnji privida. Nije bilo vlasti, od 90-ih naovamo, koja je tretirala medije kao deo bilo kakvog javnog interesa, ne daj Bože nekog demokratskog procesa, kaže. Sve su vlasti kroz različite forme, modalitete tretirale medije kao sredstvo, bilo za sopstvenu provmociju, bilo za obračun ili sukob prema neistomišljenicima, dodao je.
„Kako su se pojavljivale nove tehnologije, tako je novinarstvo postalo, s jedne strane, sve efemernije, ali su zato alati za zloupotrebu medija, za političku upotrebu medija, za manipulaciju javnim mnjenjem postali znatno raznovrsniji i efikasniji. Samim tim i vlasti, a prisustvujemo već 13 godina jednoj prilično usavršenoj fazi korišćenja (tih) alata – oni su korišćeni i ranije, možda su njihovi temelji postavljeni i za vreme prethodne vlasti, mogu da svedočim i da jesu – ali je činjenica da su ove vlasti taj koncept upotrebe medija usavršile“, naglasio je.
Govoreći o publici, kaže da ako ste nekoliko puta u toku dana zatrpani nametnutim temama, dizanjem pa spuštanjem tenzija u javnom prostoru, permanentnim skretanjem pažnje javnosti na neke bočne teme, kako bi se sakrili ključni problemi u zemlji, vi onda kroz vreme i prostor stvarate konfuziju – i ljudi koji nemaju iskustva sa prepoznavanjem osnovnih principa medijske pismenosti, onda ih dovodite u situaciju da oni, iz dana u dan, prihvataju sve što im se servira zdravo za gotovo.
Prisetio se i jedne zahvalnice „Otpora“, na kojoj je pisalo – „heroju otpora FoNetu za neizmeran doprinos slobodi medija i uspostavljanju demokratije u Srbiji“.
„Ovako matorom mi došlo da se rasplačem. Od tada je prošlo 25 godina, a mi imamo iste teme na dnevnom redu, iste probleme, iste izazove, iste rizike“, naglasio je.
Starije generacije, ovi ljudi koji su na političkoj sceni, i opozicija, mi smo preveliko breme stavili na pleća deci, ocenio je, govoreći o novim generacijama i studentima u protestu.
„Oni imaju pravo na nadu. Veoma je dirljivo kada kažu – mi ovo sve radimo jer nećemo da odemo iz Srbije, Srbija je naša zemlja“, naveo je, dodajući da imaju pravo na pravdu, pravičnost, slobodu izbora, imaju pravo da ne odustanu.
„Tajna je u neodustajanju“, rekao je, govoreći i o iskustvima FoNeta. Podsetio je da je bilo raznih situacija – direktnih pretnji, da li će da opstanu…
Ispričao je da je njegovo najrizičnije iskustvo bilo kada je ubijen Slavko Ćuruvija – kada su novinari preko noći postavljeni za metu.
U vreme raspada Jugoslavije ljudi su temeljno ubijani rečima, kaže, da bi se stvorio kontekst da bi moglo da se puca.
„Ja neću da idem u takav katastrofični scenario, ali – nijedna vlast ne može da pobedi u sukobu sa svojim narodom, građanima. Pitanje je cene, pitanje je vremena, ali taj sukob sa dobrim delom svojih građana – ne može da se dobije“, naglasio je Sekulić. Kaže da „ova deca i mlade generacije imaju svoju šansu“ i da od nje ne smeju da odustanu.
Nije se pokajao, kaže, što je odabrao novinarstvo, umesto prava i advokature. „Da se nisam bavio ovim poslom ne bi bio u prilici da budem očevidac raznih prelomnih, pa čak istorijskih događaja, ni u Srbiji ni na Balkanu. Ne bi bio u prilici da upoznam mnogobrojne divne ljude – da radim, sarađujem sa njima, da budem prijatelj i drugar sa njima i u Srbiji i na Balkanu i širom sveta… To jeste profesija, ali to je i način života. Ovo što ja radim je dijagnoza – nema radno vreme“, dodao je.
Da je „neko“, kaže, voleo bi da u svim oblastima – u javnoj sferi i na političkoj sceni – ne odlučuju gori. „A iz toga bi, pretpostavljam, proistekle razne druge koristi i napredak ove zemlje i svih njenih građana, ja se nadam dugoročno. Ne smemo da odustanemo od borbe za bolju zemlju“, zaključio je nedavno u intervjuu Zoran Sekulić.
U emisiji „Da sam ja neko“ pričao je o tome kako je pratio raspad komunizma, raspad Predsedništva SFRJ, šta mu je Stjepan Mesić rekao.
Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta.
***
