0
Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede (HORES) najavilo je projekat ukidanja plastike za jednokratnu upotrebu u skoro 500 hotela i restorana u Srbiji do 2027. godine. Do tada, kako su naveli u HORES-u, izbaciće iz upotrebe plastične slamke, mešalice i plastične štapiće, svu plastičnu galanteriju u kupatilima koja se već koriste.
Taj projekat je predstavljen nedavno na Skupštini HORES-a, prenosi Euronews.
„Kao deo naše posvećenosti smanjenju uticaja hotelske industrije na životnu sredinu, HORES najavljuje novu posvećenost eliminisanju svih plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu u svim hotelima vezanih za goste do 2027. godine. Danas imamo više od 200 miliona plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu godišnje u našim sobama, na sastancima, u restoranima i prostorima koji se koriste za slobodno vreme“, navodi se na sajtu tog udruženja.
U Udruženju građana „Sredina“, koje je član Evropskog biroa za zaštitu životne sredine, kažu za Euronews Srbija da je generalno plastični otpad i plastika sama po sebi izuzetno veliki problem sa stanovišta zagađenje životne sredine.
„S obzirom na to da je cela oblast hotelijarstva razvijena u Srbiji, svakako projekat podržavamo da se prosto i u tom delu unapredi i ponuda Srbije budući da su turisti iz EU navikli na određene standarde u smislu reciklaže, odvajanja otpada i svega onog što je kod njih normalno, a kod nas tek treba da se implementira“, navela je Teodora Najdenov iz tog udruženja.
Ona kaže da je svaki uticaj smanjenja zagađenja životne sredine izuzetno pohvalan, ukoliko se sami projekti izvedu na način koji je na kraju dobar, a „ne da se dešava situacija takozvanog ‘green washinga’, gde na kraju ne koristimo plastiku, nego nešto drugo što takođe zagađuje životnu sredinu, ali se ne zove plastika“.
Najdenov je rekla da celokupni sistem tek treba da se implementira u Srbiji kako bi se dostigao dovoljan procenat reciklaže plastike i smanjenje njenog odlaganja na deponije.
U Udruženju „Sredina“ navode da zakonska regulativa u Srbiji iz te oblasti postiji, ali da kaska za Evropom.
„Mi imamo neku zakonsku regulativu i neke pravilnike koji se donose lagano, jedan po jedan, u skladu sa zahtevima Evropske unije. Smatram da je generalno svest naših građana na niskom nivou u smislu implementacije tih pravila, zato što mi nemamo institucije koje mogu da podrže celokopnu zakonsku regulativu koja je doneta sa aspekta životne sredine i da tek te institucije treba da se grade kako bi ceo sistem mogao da se uspostavlja“, rekla je Najdenov.
Ona navodi da se Udruženje „Sredina“ bori da se podigne svest ljudi sa aspekta životne sredine, odlaganja otpada, pravilnog upravljanja otpadom i svih postulata cirkularne ekonomije.
„Jedna od najvažnijih karika je edukacija ljudi, edukacija dece, jer deca će kasnije postati donosioci odluka i ljudi koji će izgraditi sistem. Smatram da je osnova edukacija, implementacija i stvaranje institucija koje mogu da podrže zakone koje već imamo i koji će biti doneti. Samim tim što smo kao zemlja na evropskom putu, treba da usvajamo zakonodavstvo iz Evropske unije pogotovo sa aspekta smanjenja zagađenja životne sredine“, navodi Najdenov.
Zagađenje plastikom postalo je jedno od najhitnijih ekoloških problema.
Dan planete Zemlje, međunarodne inicijative kojoj je glavni cilj da se podigne svest o zaštiti životne sredine i očuvanju planete, obeležen je 55. put 22. aprila, a ove godine glavna tema je upravo borba protiv plastike – „Planeta protiv plastike“.
Iz organizacije Dan Planete Zemlje pozvali su da se do 2040. svetska proizvodnja plastike smanji za 60 odsto.
Najdenov kaže da nije baš sigurna koliko su realni ciljevi, ali da na tome treba da rade svi zajedno – državne institucije, udruženja i građani.
„Udruženje građana ‘Sredina’ je deo Evropskog biroa za zaštitu životne sredine. Mi pratimo cirkularnu ekonomiju baš u Evropskoj uniji. Sve je veći procenat očekivanja smanjenja korišćenja plastike s jedne strane, a s druge strane i reciklaže, jer je nama vrlo važno da smanjimo upotrebu da bismo mogli da uopšte dođemo do toga da na neki način smanjimo i uticaj na životnu sredinu“, rekla je ona.
Kako je navela, svi postulati cirkularne ekonomije i počinju od toga da se smanji kupovina i da se proizvodi prave tako da smanjuju od početka zagađenje životne sredine.
„Treba da razmišljamo od dizajna proizvoda pa onda sve dalje, da biramo opcije koje su za početak višekratne a onda, po mogućnosti, koje nisu plastične. Sve dok mi odlazimo u prodavnicu i kupujemo nešto što je od plastike, mi samim tim podržavamo industriju koja će sutra nešto pakovati u jednokratnu plastiku“, navela je Najdenov.
BONUS VIDEO:
