Hiljade pacijenata nabavlja lekove kojih ima samo u državnim apotekama, a vlasti ih sprema za privatizaciju: Zašto moramo da ih sačuvamo

U sterilnim komorama državnih apoteka, farmaceutski tehničari pod nadzorom specijaliste farmaceutske tehnologije, svakodnevno izrađuju kapi za oči, a u laboratorijama se prave različite kreme, sirupi, losioni, koji su neophodni obolelima od dermatoloških, oftalmolofški, plućnih i drugih oboljenja. Ove terapije pacijenti ne mogu naći nigde drugo, jer ne postoje kao gotovi proizvodi.

“U državnim apotekama imamo stručni kadar, a to je najvažnije. U Rumi sam duže od 15 godina vodila laboratoriju za izradu magistralnih preparata. Onda je ‘nekome’ palo na pamet da državna apoteka ne treba ništa da pravi i laboratorija je zatvorena. Postoje preparati čije supstance nisu stabilne, tačnije ne može im se omogućiti delotvornost na duži period, zato se prave u laboratoriji i pacijent ih odmah koristi”, objašnjava za Nova.rs Duda Stefanović Radisavljević, farmaceutkinja i članica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije iz tima za farmaciju.

Zatvorili im laboratorije, pacijenti i dalje traže lekove

Laboratorije u Apotekama Ruma, ukinute su pod izgovorom da nema dovoljno kadrova.

“Obrazložili su zatvaranje laboratorija manjkom ljudi, a onda su počeli da ih otvaraju u privatnim apotekama, u kojima ne postoji ni oprema, ni stručan kadar. Prema Zakonu o apotekarskoj delatnosti, koji je nažalost povučen iz procedure, samo državne apoteke mogu da proizvode magistralne i galenske preparate, uz stručan licenciran kadar i opremu. Mi imamo vage koje se baždare svake godine, miksere, posude i stručna lica. Privatne apoteke nemaju ništa od toga”, revoltirano priča Stefanović Radisavljević.

Naime, koliko su važne državne apoteke, pokazala je i pandemija kovida, tokom koje su ispred ovih ustanova “kilometarski” redovi bili uobičajena slika.

“Pravili smo razne preparate, kreme za dermatološke bolesti, emoliens, masti za atopijski dermatitis, potom rastvore za razblažavanje alkohola, što je najtraženije bilo tokom pandemije, zatim rastvore borne kiseline za obloge, antireumatske masti, bebi mast po uzoru na Pavlovićevu, biljne masti za hemoroide. U ovim preparatima nema konzervansa, ni stabilizatora. Oni se ne prave da traju pet godina, već da se koriste čim izađu iz laboratorije, troše se u roku od 15 dana ili najkasnije tri meseca”, objašnjava Stefanović Radisavljević i dodaje da iako im laboratorija ne radi već 10 godina, pacijenti i dalje dolaze i traže njihove kreme.

Problem je što u privatnom sektoru, naglašava ona, nema nikakve kontrole.

“Ne znam nijednog specijalistu farmaceutske tehnologije koji je zakonom ovlašćen da kontroliše izradu magistralnih i galenskih preparata u privatnim apotekama. Farmaceutski tehničar pravi preparate, ali mora biti pod nadzorom specijaliste. Privatnici rade samo ono što je profitabilno. U državnim apotekama cena izrade usklađivala se sa cenom materijala, a upravni odbor je donosio odluku i sve je bilo transparentno. U privatnim apotekama cenovnici prazne građanima novčanike, jer je sve daleko skuplje”.

Svako može da otvori apoteku

U Srbiji svako ko ima volju i novac, može da otvori apoteku, nevezano za struku.

“Apoteku bi trebalo da može da otvori čovek od struke, koji poseduje neka znanja jer je u pitanju ustanova koja je deo zdravstvenog sistema. To ne može biti samostalna trgovinska radnja ili nešto slično. Međutim, ako imate volju i novac, možete da otvorite privatnu apoteku u Srbiji, da zaposlite penzionisanog farmaceuta i završili ste posao”, kaže naša sagovornica.

U privatnim apotekama, ističe ona, prodaju brendirane proizvode, koji su “sišli” sa reklame.

“Ljudi vide reklamu na bilbordu, na internetu i traže proizvod u apoteci. To zakonski ne bi smelo da se radi, niti da se daju popusti na lekove, ali kod privatnika sve može, tako navlače pacijente, iako postoje preparati koji su značajno jeftiniji od onih koje prodaje brend”.

Privatnici nemaju uslove za proizvodnju

Gašenje državnih apoteka u Srbiji širi se poput “epidemije”, a na red su stigle i Apoteke Beograd, koje i dalje, uprkos sve težim uslovima rada, proizvode preparate.

“Imamo sterilne komore za proizvodnju kapi za oči, što jako malo privatnika poseduje, u celom Beogradu samo jedna privatna apoteka, da ja znam. Iz tog razloga nam dolaze redovno pacijenti iz gradova u unutrašnjosti, gde više nema državnih apoteka, da im pravimo preparate. Iz doza lekova za odrasle pravimo ih i za decu, jer ne postoje dozirani određeni lekovi za decu”, priča za Nova.rs Marija M., farmaceutkinja zaposlena u Apotekama Beograd, koja je zamolila da ostane anonimna.

Državne apoteke ulivaju poverenje građanima, zbog obučenog osoblja, aparature i zakonski ispunjenih uslova rada.

“Imamo tehnologe, sterilne komore, obučavamo kadrove koji dolaze sa fakulteta kod nas na staž, jer to što vide u državnoj apoteci neće videti u privatnoj. Izrađujemo kreme za psorijazu, koje više nisu registrovane od strane Agencije za lekove, potom masti za oči, koje su najtraženije, praškove i sirupe za bebe. Da biste mogli da izrađujete sve ovo, morate da imate sterilnu komoru i ispunite sve zakonski tražene uslove”, kaže naša sagovornica iz Apoteka Beograd.

Građani Srbije, čitaoci Nova.rs, koji veruju državnim apotekama, svojim reakcijama, komentarima, ali i revoltom prema gradskim vlastima, osnivačima apoteka, pokazali su koliko nam ove ustanove znače i jasno je da će se za njih boriti.

Privatnici nas "pljačkali" tokom korone

“Najbolje apoteke koje prave svoje kreme, lekove i kapi, za generacije Beograđana, upropastili su kao zvečku”, jedan je od komentara.

Pacijenti se sećaju pomoći koje su dobili u državnim apotekama tokom pandemije.

“Da li ste zaboravili koronu? Ne videsmo privatnike na delu, a kad su otvorili apoteke, maske prodavali za 200 dinara, dok su u državnoj prodavane za manje od 10 dinara. Dezinfekciona sredstva pravile samo državne!”

Javili su se i roditelji obolele dece.

“Redovno kupujem pravljeni sirup za dete, po nalogu lekara iz Tiršove. Taj lek nema da se kupi u fabričkom izdanju. Ljudi, ako Boga znate, ne dozvolite prodaju Apoteke Beograd, jer ovaj lek niko drugi ne pravi”.

Kapi za oči najtraženiji su preparat u državnim apotekama.

“Bez ljubaznih i stručnih apotekarki u državnoj apoteci, ne bih mogao da lečim oko. Svaki put mi naprave kapi jer fabričke ne postoje. Kod privatnika mog leka nema!”

Podsetimo, u Apotekarskoj ustanovi Beograd zaposlenima kasne plate, apotekama nedostaju lekovi i medicinska sredstva, u budžetu nema novca za nabavku, a dobavljači su obustavili isporuke, dok se iz Grada, koji je osnivač ove ustanove, mesecima niko ne oglašava. Ista situacija je i u Užicu, gde se farmaceuti i građani grčevito bore za svoje apoteke.

Takođe, u martu ove godine zaposleni u Apotekarskoj ustanovi Kraljevo više meseci su protestovali kako bi zaustavili izdavanje državne apoteke, jer je vlast početkom godine, a nakon završetka lokalnih izbora, donela odluku da izda osam najrentabilnijih apoteka u centralnoj gradskoj zoni, navodno zbog lošeg poslovanja, što je već odavno izlizan izgovor za privatizaciju.

***

BONUS VIDEO: Apoteke Beograd decenijama gradile poverenje građana: U kriznim situacijama najznačajnije, ne smeju se privatizovati