3
Neregularno vođenje trudnoće, nepoštovanje zakona i pravila o prenatalnom zdravlju, "prebukirana" porodilišta u kojima svi rade sve, neki su od razloga zašto se Srbija našla među tri evropske zemlje sa najvećim brojem mrtvorođenih beba i feticida, odnosno namernog prekida trudnoće posle 21. nedelje usled zdravstvenih problema fetusa.
Pročitajte još:
3
23
0
0
Srbija se po ko zna koji put našla u vrhu jedne neslavne liste, a u pitanju je najtragičnija od svih, jer pokazuje statistike mrtvorođene dece u našoj zemlji.
Naime, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Srbija ima jednu od najvećih stopa mrtvorođene dece u Evropi, a podaci se odnose se na 2019. godinu, i pokazuju da je u Srbiji na 1.000 porođaja stopa mrtvorođene dece 4,4. Veću stopu imaju samo Bugarska (5) i Ukrajina (4,5).
“Postoji način da se ove crne brojke zaustave. Moramo da apelujemo na kolege, ginekologe, da učine sve da prepoznaju rizičnu trudnoću na vreme. Država je propisala dinamiku pregleda i toga se treba držati. Međutim, mnogi ginekolozi-akušeri prate samo svoj način rada. U našim bolnicama je problem što svi rade sve. To znači da ekspertski ultrazvuk mora da radi lekar koji je obučen za to, a ne bilo ko. Lekar mora da prepozna rizik i kada se to desi, njegova je obaveza da trudnicu prebaci u ustanovu u kojoj se ginekolozi bave rizičnim trudnoćama. Ipak, imamo lekare koji insistiraju da oni sve znaju najbolje i žele da vode trudnoću svoje pacijentkinje do kraja, umesto da je pošalju u tercijarnu ustanovu, ako za tim postoji potreba. Neretko su posledice takvih poteza kobne” priča za Nova.rs prof. dr Snežana Rakić, ginekolog i akušer, nekadašnja direktorka GAK Narodni front.
Svakog meseca u jednom porodilištu pet do šest beba umre u materici, a da prethodno nije bilo problema sa trudnoćom.
“To se zove intrauterina smrt fetusa u materici, tačnije ploda ili plodova pre porođajnih kontrakcija. Često se dešava da testovi u trudnoći pokažu da je sa plodom sve u redu, a onda se dogodi iznenadni uterusni problem i dete se rodi mrtvo. Broj takvih smrti je svakog meseca isti. To su ‘uginule trudnoće’, starije od 28 nedelja. Veoma je važno zato ko prati ženu sa visokorizičnom trudnoćom. Taj posao ne može svako da radi. Kada prepoznaju rizik, pacijentkinju moraju poslati u odgovarajuću tercijarnu ustanovu u kojoj će lekari učiniti sve da spreče mrtvo rođenje” naglašava prof. dr Rakić.
Mala porodilišta treba da budu namenjena fiziološkim porođajima, a velika isključivo visokorizičnim.
“Uporno pričam da postoje porodilišta sekundarnog i tercijarnog tipa. Manja porodilišta kao što su recimo ‘Dragiša Mišović’ i ‘Zvezdara’, treba da se bave fiziološkim trudnoćama, a tercijarne ustanove kao ‘Front’ i ‘Višegradska’, moraju se osloboditi fizioloških trudnoća, jer je posao lekara u ovim ustanovama bavljenje visokorizičnim. Nigde u svetu trudnica ne može da bira u kojoj bolnici će da se porađa, već tu odluku donose lekari, u zavisnosti od njene trudnoće. Samo je kod nas sve dozovljeno” kaže naša sagovornica.
Za fiziološku trudnoću nije potrebno, ističe ona, više od pet pregleda od začeća do porođaja.
“A mi gledamo trudnice na svakih mesec dana, što nema nikakvog smisla. Ako je trudnoća rizična ili postoji bilo kakav problem sa plodom, onda će trudna žena ići u tercijarnu ustanovu gde će biti pod nadzorom stručnjaka. Put trudnice od momenta začeća do porođaja, u našoj zemlji mora mnogo bolje da se uredi, da se zna gde se ko, i kod koga, porađa i zašto. Samo tako ćemo smanjiti broj mrtvorođene dece i feticida” ističe prof. dr Rakić.
U Zapadnoj Evropi stopa mrtvorođene dece je oko 2,2, a izuzetak predstavlja Francuska, u kojoj iznosi 4,3 na 1,000 porođaja.
“Sumorni podaci u Srbiji su delom i rezultat loše vođene statistike koja nije ujednačena u celoj zemlji i zbog koje onda poređenje sa drugima u Evropi ne odražava pravo stanje. Vojvodina, po mom mišljenju, ima najbolju perinatalnu zaštitu uz Beograd, a ima veliku mrtvorođenost da ukupni perinatalni mortalitet prevazilazi republički prosek. To je posledica činjenice da se u Vojvodini kao mrtvorođenost prijavljuje mrtvorođenje nakon 21. nedelje (što je i stav vodećih svetskih strukovnih organizacija), uključujući tu i feticid. U drugim regionima se kao ta vremenska odrednica uzima 28. nedelja „, izjavio je dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije.
U analizi iz 2019., Unicef je naveo da u Srbiji, između ostalog, „treba posvetiti veću pažnju prenatalnom periodu i dodatno analizirati kvalitet prenatalne i perinatalne nege, koji može uticati na konstantno visoke nivoe mrtvorođene dece.“
Krajem januara je o teškom iskustvu iz porodilišta, gde je rodila mrtvu bebu, za portal Nova.rs govorila Milica Filipović (23) iz Šapca.
“Doživela sam najstrašnije iskustvo u porodilištu, koje ne bih poželela ni najgorem neprijatelju. Izgubila sam bebu, koju sam mrtvu izvukla iz sebe u bolničkom toaletu, jer nije bilo nikoga da mi pomogne, niko me nije čuo kad sam zvala u pomoć. Na početku trudnoće imala sam simptome korone. Pa iako je test bio negativan, izgubila sam čula mirisa i ukusa. Kada sam u petom mesecu otišla na redovan pregled, doktor je primetio da nemam plodove vode. Zaključio je da je vodenjak netaknut i uputio me na prenatalni test. Rezultat je pokazao da je beba zdrava devojčica. Ipak, dobijam uput za ležanje u porodilištu kako bi videli zašto nemam plodove vode kada je sve navodno u redu” ispričala je Milica kako je izgledao početak agonije.
Posle sedam dana čekanja, u njenu sobu ušla je doktorka.
“Saopštila mi je da moja beba više nema srčanu radnju. ‘Sestro, pišite spontani prekid srčane radnje. Sigurno Vam je to od korone’, rekla je” seća se Milica.
Posle neuspešnih pokušaja izazivanja pobačaja i brojnih tableta koje su joj dali, ništa se nije dešavalo, a mrtva beba je i dalje bila u Milicinom stomaku.
“Posle pet dana čekanja i neuspešnih terapija, jedno jutro, malo iza ponoći, otišla sam u toalet i kroz pola minuta sam, u stojećem položaju, završila sve sama, jer beba je doslovno virila iz mene. Izašla sam u hodnik u stanju šoka, sa telom bebe u rukama” u suzama nam je ispričala Milica.
Podsetimo, podaci Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut’’ govore o oko 4.000 trudnoća godišnje koje su se završile spontanim pobačajima, vanmateričnom trudnoćom ili drugim nepovoljnim ishodima. Na ove podatke treba dodati i broj spontanih pobačaja žena koje se leče u privatnim zdravstvenim ustanovama, a koji nisu precizni.
Svakih 16 sekundi jedna beba umre
Svetska zdravstvena organizacija mrtvorođenost definiše kao bebu stariju od 28 nedelja kod koje je smrt nastupila pre ili tokom porođaja. Svake godine desi se oko dva miliona ovakvih smrti, odnosno jedna na svakih 16 sekundi, a najveća stopa mrtvorođene dece je u afričkim zemljama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare