0
Pre tačno dve godine u Srbiji je proglašeno vanredno stanje – pandemija, zaključavanje i promena načina života čije ćemo efekte tek sagledati. Bez dileme, najveću žrtvu podneli su lekari koji su su svoje živote izlaagali opasnosti, da bi sačuvali nečije tuđe.
147 lekara preminulo od marta 2020. do danas, od posledica kovida-19.
Nikada nismo videli ovoliki broj mrtvih u ovako kratkom periodu, reči su lekara iz crvene zone, „ratnika“ iz prvih borbenih redova, koji su prethodne dve godine proveli na dežurstvima u kovid bolnicama. Najugroženje osobe tokom pandemije koronavirusa bili su zdravstveni radnici, a u Srbiji je od marta 2020. do danas, od posledica kovida-19, preminulo čak 147 lekara. Sa pojavom svakog novog talasa, koji je punio ustanove, bili su izrabljivani, maltretirani, bez prava na godišnje odmore, slobodne dane, uplašeni od zaraze, a ipak su davali sve od sebe, hvatali se u koštac sa virusom sa neadekvatnom zaštitnom opremom, pod lupom Kriznog štaba, čiji su potezi iz loših išli ka još gorim.
Najpožrtvovaniji su dali živote za posao, a mnogi su bez posla ostali, sada kada je pandemija ušla u mirniju fazu i kada njihove usluge sistemu više nisu potrebne.
– Lekari su najgore prošli, svi smo pregoreli. Sistem koji je uveden u zdravstvo tokom pandemije i sve ono što sam videla i preživela, oteralo me je u privatni sektor. Bilo mi je dosta svega. Kolege koje su tokom ove dve godine provodile u kontinuitetu nedelje i mesece u crvenoj zoni, tek će osetiti posledice. Od 2020. lekari su zapustili svoje privatne živote, svoje porodice, svoju decu. Živeli smo bez dana odmora, a tek nas sad stiže posttraumatski stres sindrom. Propatili smo mnogo zbog tuđe muke, ali ćemo tek da se budimo u znoju, a još ništa nije gotovo – kaže za Novu dr Anđela Gavrilović, neurolog.
Zdravstveni radnici bili su u obavezi da se napismeno saglase da će raditi bez slobodnih dana, pa dok se deo građana tokom leta brčkao na moru, čim su se za to stvorili uslovi, a više od 50 odsto ljudi odbilo da primi vakcinu, medicinsko osoblje je padalo s nogu od posla. Mogli smo da im se odužimo samo masovnim aplauzom u 20 sati uveče, što takođe nije potrajalo.
– Najstrašnije za medicinsko osoblje bilo je to konstantno suočavanje sa smrću, sa nečim do sada neviđenim. Ovakve strahovite ljudske patnje i nepoznanice, bile su jezive. Postojao je i veliki strah od zaraze, da će je preneti svojim porodicama, pa su mnogi iznajmljivali stanove i živeli odvojeno, izolovani. Tretman koji su lekari imali u bolnicama često je bio nekolegijalan i nehuman. Uvek su isti ljudi raspoređivani u crvenu zonu, a bilo je zaštićenih koji obolelog od korone nikad nisu videli – naglašava prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.
Zdravstveni radnici najviše su propatili zbog pogrešnih odluka Kriznog štaba.
– Članovi Kriznog štaba nisu poštovali Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti. Uz to smo svedoci nonšalantnog ponašanja profesora Nestorovića i samog predsednika Vučića, na prvoj konferenciji za medije o koronavirusu, gde su davali neumesne komentare. Lekari su trpeli posledice zbog nedostatka zaštitne opreme, ali i nedovoljne obučenosti. Nisu sprovedene vežbe na kojima bi naučili kako se oprema oblači, svlači, odlaže, baca. Bilo je problema i u organizacionom smislu, kada su mešali infektivne i čiste puteve. Kada je infekcija prvi put ušla u bolnice, znali smo da će nastati haos” priča anesteziolog dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Opterećenje je bilo dodatno, jer imamo manjak kadrova, a epidemija traži veći obim posla i više kolega, ističe on.
– Umesto da su odmah zaposlili sve sa biroa, desilo se suprotno, samo neki su radili u kovidu, a mnogi nisu nikada videli crvenu zonu, pa je došlo do iscrpljivanja jednog dela kadra. Zašto Ministarstvo zdravlja nije uključilo privatnu praksu u lečenje tokom pandemije, ostaće večno pitanje bez odgovora – naglašava dr Panić.
Podsetimo, u Srbiji je 15. marta 2020. proglašeno vanredno stanje zbog koronavirusa, koje je dan kasnije stupilo na snagu. Virus se do tog momenta proširio na 142 države, a bilo je zaraženo više od 156.000 ljudi. U Srbiji je od početka pandemije koronavirusom zaraženo više od 1.9 miliona ljudi, umrlo je više od 15.000, a testirano je skoro devet miliona ljudi. Više od tri miliona građana, tačnije 47 odsto, primilo je dve doze vakcine.
Nepoznat broj umrlih medicinskih sestara
Kad pomislim na pandemiju, prvo se setim preminulih lekara, kaže dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
– A još kriju podatke o preminulim sestrama i tehničarima, a njih je umrlo tri puta više nego lekara. Nismo ih sačuvali. Ustanove na početku pandemije nisu imale ni opremu, a onaj ko bi pomenuo maske, premeštan je na drugo radno mesto i bio bi kažnjen. Nismo imali opremu, zaštitni materijal, što govori o lošoj organizaciji, koja je mnoge koštala života – kaže dr Radovanović.
Bonus video: Nova.rs u Batajnici među najtežim kovid pacijentim
Pratite nas i na društvenim mrežama:
