Dušan Cvijetić, stipendista SBB fondacije: Za svaki narod je važno da ne ostane izolovan u svojoj eho-komori

Dušanovo iskustvo obuhvata rad na različitim projektima, od razvoja softvera za triangulaciju do učešća u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje (CERN), gde je doprineo razvoju biblioteke za simulaciju geometrije sudarača čestica. Osim toga, aktivan je i u edukativnim ulogama, bilo kao demonstrator na fakultetu ili mentor u Centru za talente, gde priprema mlade talente za takmičenja iz fizike.

Umetnost ne zaostaje za njegovim naučnim dostignućima, sa zapaženim uspesima u filmskoj režiji, digitalnoj grafici i književnosti. Dušan je osvojio brojne nagrade, uključujući Drugu nagradu za režiju na Reviji filmskog stvaralaštva dece i omladine, kao i priznanja u oblasti likovnih i literarnih umetnosti.

Kako je putovanje od Pančeva do Lozane oblikovalo Vaše akademske i profesionalne aspiracije?

Svaki korak izvan Pančeva bio je novi kulturološki šok. Prvo Beograd, zatim Švajcarska, svaki put sam prelazio u novo, na svoj način dinamičnije okruženje koje je pružalo neočekivana i zadivljujuća iskustva i oblikovalo me kao ličnost. I, iako svoje ciljeve još nisam do kraja definisao, svako preseljenje donosilo je nove mogućnosti. Kroz upoznavanje sveta, upoznavao sam sebe i razjašnjavao svoja interesovanja.

Kako vidite povezanost Srbije sa globalnim trendovima u oblasti računarskih nauka i inženjerstva?

Imam osećaj da Srbija mahom kaska iza svetskih trendova u računarstvu, kako u istraživanjima, tako i u primeni. Mislim da je to, pre svega, posledica siromaštva naše zemlje, ali i relativno niske digitalne pismenosti našeg naroda. Ljudi imaju otpor prema tehnologiji, nekada opravdan, ali nekada potpuno iracionalan. Prvi korak je opismeniti ljude, naučiti ih da iskoriste tehnologije koje su im dostupne. Ovde nisu problem samo stariji, već i mladi, jer korišćenje TikTok-a i Instagram-a ne konstituiše digitalnu pismenost. Tek nakon „digitalnog prosvetiteljstva“ bismo mogli da pokušamo da sustignemo svet.

Kako biste opisali značaj iskustva koje ste stekli tokom rada u CERN-u za Vašu profesionalnu orijentaciju?

U CERN-u sam po prvi put osetio kako je biti zupčanik u mašineriji savremene nauke. Tamo se radi na važnim projektima u velikim timovima i, iako je konačni rezultat senzacionalan, pojedinačni doprinosi su vrlo usko specijalizovani. Mnogi od nas krenuli su u nauku sa romantičnom idejom revolucionarnog genija koji menja svet, a istina je da su pomaci češće tek inkrementalni, a pojedinačni doprinosi sitni. Ovo ne umanjuje značaj svakog naučnog rada, već ističe činjenicu da je nauka kolektivni napor sa kolektivnim rezultatima. Na kraju, lepše je svoju radoznalost podeliti sa pođednako radoznalim ljudima. Iskustvo u CERN-u mi je ovo pokazalo.

Kako se Vaša strast prema filmskoj umetnosti uklapa u Vaš akademski i profesionalni put?

Film je kod mene uvek stajao nasuprot nauci i tehnici, i ne mislim da ću ikada uspeti sasvim da ih uklopim. Čini mi se da bi bilo kakvo nasilno kombinovanje ova dva sveta proizvelo svojevrsno Frankenštajnovo čudovište, koje ne bi ni jednom pripadalo do kraja. Zato ih i držim razdvojene: naukom zadovoljavam radoznalost, a filmom kreativnost.

Na koji način očekujete da Vaša stručnost doprinese globalnoj naučnoj zajednici i kako planirate da je primenite u Srbiji?

Moja stručnost još je u fazi nastajanja, pa samim tim ni planova nemam mnogo. Jedna konstanta mog životnog puta su sjajni mentori; od dr Cucića i Ivana Rakidžića u Pančevu, do dr Geatha-e u CERN-u, oni su mi bili uzori i davali motivaciju da radim dalje. Nadam se da ću svojim radom u budućnosti moći da se odužim za svu podršku koju sam usput dobijao, pre svega u Srbiji, a posle i u svetu.

Kako biste opisali uticaj SBB fondacije na Vaš razvoj i kakav je značaj te podrške za mlade talente?

SBB fondacija omogućila mi je da se upustim u poduhvate o kojima ranije nisam ni razmišljao. Ljudi iz Fondacije su velika podrška, i njihovi saveti umnogome su mi pomogli u oblikovanju mog životnog puta. Stipendija „Profesor Njegoš B. Šolak“ otvorila mi je prozor ka jednom optimističnom svetu, u kome granice postavljaju i probijaju samo talenat i rad.

Šta za Vas znači biti deo “Povezani sa svetom” kampanje i kako to odražava Vaše vrednosti?

Povezanost sa svetom otvara pogled ka širokom polju ljudskih iskustava, i za svaki narod je važno da ne ostane izolovan u svojoj eho-komori, jer to vodi stagnaciji. Ovo je pogotovo bitno kod mladih ljudi, koji tek formiraju sliku o svetu. Ne treba da zaziremo od sveta izvan granica, već da od njega učimo, sagledamo njegove vrline i zla, i pokušamo da gradimo i na tuđem iskustvu. Povezanost vodi napretku.

Kako planirate da svoje znanje iz oblasti računarskih nauka primenite u praktičnom kontekstu?

Trenutno sam i dalje u fazi sticanja znanja. Još uvek nemam jasan plan šta me čeka nakon formalnog školovanja, ali čini mi se da bih mogao otići u smeru računarske grafike ili rada u oblasti mašinskog učenja, i u poslednje vreme sve češće pomišljam na otvaranje sopstvene firme koja bi se ovim oblastima bavila.

Koji su Vaši budući ciljevi i na koji način planirate da utičete na svet nauke i tehnologije?

Dosadašnje iskustvo, a pogotovo prethodni period, naučili su me da ne planiram predaleko. Jedino što znam jeste da ću nastaviti da pratim svoju radoznalost i interesovanja, a gde će me oni odvesti – ne umem reći.

Kakve savete biste dali mladim ljudima u Srbiji koji teže ka visokim akademskim dostignućima i internacionalnoj karijeri?

Trudite se da se ne opirete pokretu, već hvatajte svaku priliku da se krećete. Ako niste sigurni jeste li kvalifikovani za neku poziciju – prijavite se svakako (na taj način sam primljen u CERN, i pored svoje sumnje da nisam dovoljno dobar). Ako niste sigurni da li vam se ide u neki istraživački kamp – idite, nećete izgubiti više od par nedelja. Vrlo retko se dešavalo da zažalim zbog nečega što sam uradio, a mnogo češće zbog nečega što nisam.

Inicijativu “Povezani sa svetom” pokrenuo je USAID Srbija. Glavni cilj je osnaživanje mladih ljudi, pokazujući im putem primera kako istraživanje mogućnosti izvan lokalnih granica omogućava proširenje vidika i kako fizičke granice zemlje ne bi trebalo da budu prepreka.

SBB fondacija kroz program "Stipendija prof. Njegoš B. Šolak" od 2019. godine pruža podršku najtalentovanijim pojedincima na njihovom razvojnom putu kroz nepovratnu finansijsku, logističku i mentorsku podršku.