BIRN: Država medijima Slavka Stijakovića plaćala za tekstove sa izmišljenim ljudima

"Prva ćerka mi se rodila kada sam imao 24 godine. Iskreno, uplašio sam se kako ću ja biti roditelj, iako sam bio materijalno obezbeđen. To je bila prva reakcija. Međutim, kad se ćerka rodila sve se promenilo. Shvatio sam da priroda sve to uredi na svoj način i ne bih ništa menjao za taj osećaj kada se rodi jedno malo biće čiji ti otac i koje je tvoja mala kopija".

Ovu izjavu dala je 2025. godine osoba nazvana Branko Đurić za portal Ramonda.

Od reči do reči istu izjavu – samo sa brojem 28 umesto 24 – dala je i osoba nazvana Marko Petrović za portal Šest žica, godinu dana ranije.

Oba teksta u kojima su citirane ove izjave plaćena su iz budžeta, piše BIRN.

Tekst o roditeljstvu na Ramondi objavljen je u okviru projekta "Moja tata i ja", koji je finansiralo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, a tekst na Šest žica u okviru projekta "Moj tata, moj heroj", koji je finansirala Opština Sokobanja.

Oba sajta su deo mreže od 24 internet portala, u vlasništvu penzionisanog oficira JNA Slavka Stijakovića, koja je u poslednjih pet godina na državnim i konkursima lokalnih samouprava za finansiranje medija dobila blizu pola miliona evra.

Stijakovićevi mediji privlačili su pažnju javnosti, a u maju ove godine portal Cenzolovka objavio je da su njegovi portali samo ove godine dobili na konkursima oko 200.000 evra.

Analiza sadržaja za koje su ovi mediji dobili novac pokazuje da su iz budžeta plaćani tekstovi sa izmišljenim sagovornicima, plagiranim izjavama, ili rečenicama, pa i čitavim delovima tekstova, koji su već objavljeni na drugim internet sajtovima. Takođe, potpuno isti tekstovi ili njihove varijacije objavljivani su na različitim portalima i tako više puta plaćani sa različitih projekata.

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, podseća da plagiranje sadržaja i izmišljanje sagovornika predstavljaju grubo kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

„Plagiranje je nedopustivo i smatra se teškim prekršajem Kodeksa. Taj prekršaj je regulisan devetim poglavljem koji se odnosi na autorstvo. U njemu stoji da bi mediji koji prenose sadržaj drugih trebalo da naznače izvor i autore. Izmišljanje sagovornika je takođe težak prekršaj i kao takav u Kodeksu nije posebno naveden, ali mogao bi da se podvede pod istinitost izveštavanja, koje je regulisano prvim poglavljem. Mislim da je izmišljanjem sagovornika napravljen prekršaj u pogledu istinitosti izveštavanja jer je to što je objavljeno netačno i zbog toga predstavlja obmanjivanje javnosti“, kaže Novaković.

BIRN je pokušao da stupi u kontakt sa Stijakovićem preko njegove kompanije Turistička televizija, u čijem vlasništvu su svi portali.

Direktorka ove firme Živodarka Vitasović, koja je istovremeno i glavna urednica tri sajta iz ove mreže, odbila je da govori za BIRN kada joj je novinar predočio svoje nalaze i naveo da bi tema bila uređivačka politika, profesionalni i etički standardi medija u vlasništvu preduzeća na čijem je čelu.

„Nemam komentar“, kratko je poručila Vitasović.

Odbila je i da ustupi Stijakovićev broj telefona.

„Ja ću vaš telefon proslediti gospodinu Stijakoviću“, rekla je.

Stijaković se nije javio do objavljivanja teksta.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nije odgovorilo na pitanja BIRN-a, između ostalog, o tome da li je rađena revizija i kontrola projekata za koji su novac dobili portali u vlasništvu Slavka Stijakovića i da li je Ministarstvo preduzele neke mere ukoliko su otkrivene nepravilnosti.

Ovo Ministarstvo ove godine nije dodelilo Stijakovićevim medijima novac samo za izveštavanje, već i da novinarstvu podučavaju druge – portal Peto tri 1941 dobio je milion dinara za organizovanje dvodnevnog stručnog skupa pod nazivom „Metodologija unapređenja novinarstva na portalima i rad u onlajn medijima“.

Stijakovićevi mediji privlačili su pažnju javnosti, a u maju ove godine portal Cenzolovka objavio je da su njegovi portali samo ove godine dobili na konkursima oko 200.000 evra.

Analiza sadržaja za koje su ovi mediji dobili novac pokazuje da su iz budžeta plaćani tekstovi sa izmišljenim sagovornicima, plagiranim izjavama, ili rečenicama, pa i čitavim delovima tekstova, koji su već objavljeni na drugim internet sajtovima. Takođe, potpuno isti tekstovi ili njihove varijacije objavljivani su na različitim portalima i tako više puta plaćani sa različitih projekata.

Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, podseća da plagiranje sadržaja i izmišljanje sagovornika predstavljaju grubo kršenje Kodeksa novinara i novinarki Srbije.

„Plagiranje je nedopustivo i smatra se teškim prekršajem Kodeksa. Taj prekršaj je regulisan devetim poglavljem koji se odnosi na autorstvo. U njemu stoji da bi mediji koji prenose sadržaj drugih trebalo da naznače izvor i autore. Izmišljanje sagovornika je takođe težak prekršaj i kao takav u Kodeksu nije posebno naveden, ali mogao bi da se podvede pod istinitost izveštavanja, koje je regulisano prvim poglavljem. Mislim da je izmišljanjem sagovornika napravljen prekršaj u pogledu istinitosti izveštavanja jer je to što je objavljeno netačno i zbog toga predstavlja obmanjivanje javnosti“, kaže Novaković.

BIRN je pokušao da stupi u kontakt sa Stijakovićem preko njegove kompanije Turistička televizija, u čijem vlasništvu su svi portali.

Direktorka ove firme Živodarka Vitasović, koja je istovremeno i glavna urednica tri sajta iz ove mreže, odbila je da govori za BIRN kada joj je novinar predočio svoje nalaze i naveo da bi tema bila uređivačka politika, profesionalni i etički standardi medija u vlasništvu preduzeća na čijem je čelu.

„Nemam komentar“, kratko je poručila Vitasović.

Odbila je i da ustupi Stijakovićev broj telefona.

„Ja ću vaš telefon proslediti gospodinu Stijakoviću“, rekla je.

Ceo tekst Miodraga Markovića možete da pročitate na sajtu BIRN-a.