Dr Prokić: Zašto i dalje sumnjam u zvanične podatke

"Prvo, do sada smo nekoliko puta videli dokaze da se pogrešno i/ili nedovoljno ispravno podaci plasiraju u javnost da ne kažem kriju" počinje dr Prokić da iznosi razloge zašto još uvek postoji sumnja u zvaničnu statisku.Drugi razlog je, prema njenim rečima, što nemamo evidenciju da je "išta poboljšano po pitanju nadzora i načina prikupljanja podataka i njihovog prikazivanja, kao što nemamo reviziju podataka iz prethodnog perioda". Podseća na nedavne statističke podatke da je "decembar bio ubedljivo najgori mesec po pitanju broja umrlih ljudi - kad je umrlo više od polovine svih zvanično umrlih od kovida cele godine"."S druge strane po broju ukupno umrlih u decembru od svih uzroka decembar 2020. godine je najgori u zadnjih 11 godina, kada vidimo porast od čak 6,5 hiljada umrlih ljudi u odnosu na desetogodišnji prosek" objašnjava.Smatra da se taj višak umrlih može objasniti kovid i nekovid smrtima.

"Razlog tome je činjenica da je naš medicinski sistem potpuno kolabirao, ako za merilo uzmemo pristupačnost zdravstvenoj zaštiti svim građanima. Uspešnost borbe protiv epidemije se ogleda u sprečavanju da dođe do velikih brojeva hospitalizovanih preventivnim merama ali i neometanom pristupu lečenju nekovid pacijentima. Utoliko je hvalisanje brojem hospitalizovanih kao pokazatelj nadmoći nad drugim državama apsurdno" ističe dr Prokić.Treća stvar koja, kako dodaje, u njoj budi sumnju u brojeve poslednjih nekoliko dana je "neverovatan niz od 19 umrlih dnevno +-1, za šta je statistički mala verovatnoća da bude pravo stanje"."Ovakve nizove smo već viđali, u junu prošle godine pred izbore i u decembru pred novogodišnje praznike" upozorava.Četvrto i nešto što joj konkretno jako smeta je "prijavljivanje tih brojeva u javnosti u apsolutnim brojevima za šta su i mediji često odgovorni"."Kako 1.000 pozitivnih od milion testiranih nije isto što i 1.000 pozitivnih od 2.000 testiranih, tako apsolutni broj pozitivnih nama ne daje nikakvu informaciju. Moramo znati procenat pozitivnih u odnosu na testirane" navodi dr Prokić.Ponavlja da je broj testiranih o kom "Krizni štab izveštava zbir različitih testova koji nisu uporedivi jedni sa drugim i ne može se sabirati ako želimo da pokažemo procenat pozitivnih, pa su samim tim i podložni malverzaciji"."Pa tako u banalizovanom primeru ako imamo 1.000 PCR pozitivnih od 20.000 testiranih to je 5 odsto, ali ako u tih 20.000 ima 15.000 koji su serološki testovi koji nemaju dijagnostičku moć, i 4.000 su kontrolni PCR testovi koji nisu novooboleli već verovatno negativni testovi, onda nam je 100 odsto pozitivnost, ili u prevodu mi ne znamo ni koliko ljudi je zapravo zaraženo ni gde se nalaze. U januaru vidimo znatno smanjen broj testiranih, što svakako nije dobro za ispravan nadzor bolesti, ali je nepoznato zašto je tako" naglašava.Međutim, dr Prokić ističe da se u januaru "definitivno vidi olakšanje, bar kako kolege javljaju u pritisku na bolnice i neke ustanove čak i izlaze iz kovid sistema, mada nije ista situacija svuda u Srbiji"."Želim da verujem da su naši apeli za solidarnost urodili plodom i da su generalno ljudi bili odgovorni prilikom proslave novogodišnjih i božićnih praznika. Naravno ne vidimo onoliko brz pad brojeva kakvom smo se nadali i 20 umrlih dnevno svakako nije za zanemariti, ali svakako se vidi olakšanje" smatra ona.

Ono što, prema njenoj oceni, zabrinjava je "prilično opuštena atmosfera koja se oseća sada kada brojevi ne rastu, pa vidimo puna skijališta i cele porodice koje se vraćaju zaražene sa zimovanja pa se očekuje a negde već i primećuje blagi porast"."Takođe tu imamo efekat vakcinacije, kada ljudi pomisle da se treba opustiti. Međutim važno je shvatiti da samom vakcinacijom, opasnost za zaražavanje i transmisiju virusa nije prošla, već se i vakcinisani moraju pridržavati mera i do dve nedelje nakon druge doze, kada se tek smatra da su potpuno razvili imunitet, a do tada se regularno mogu zaraziti" precizira."Kraj trećeg talasa i nadam se mirniji period koji predstoji mora se pametno iskoristiti za pravljenje strategije za sledeći period i vakcinaciju. Iako nam je svima dosta korone, bitno je da se mere postepeno popuštaju a maske i distanca primenjuju do kraja epidemije" zaključuje dr Ivana Prokić.Bonus video:https://youtu.be/KhLH4cdxLpUPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram