Dr Prokić: Zašto i dalje sumnjam u zvanične podatke

Društvo 30. jan. 202116:02 > 17:22
Podeli:
Ivana Prokić Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

"Nema razloga da i dalje ne sumnjamo u verodostojnost brojeva umrlih i novozaraženih u Srbiji" ocenjuje za Nova.rs dr Ivana Prokić, epidemiolog iz Holandije i članica udruženja "Ujedinjeni protiv kovida". Za ovu njenu sumnju postoji više razloga.

„Prvo, do sada smo nekoliko puta videli dokaze da se pogrešno i/ili nedovoljno ispravno podaci plasiraju u javnost da ne kažem kriju“ počinje dr Prokić da iznosi razloge zašto još uvek postoji sumnja u zvaničnu statisku.

Drugi razlog je, prema njenim rečima, što nemamo evidenciju da je „išta poboljšano po pitanju nadzora i načina prikupljanja podataka i njihovog prikazivanja, kao što nemamo reviziju podataka iz prethodnog perioda“. Podseća na nedavne statističke podatke da je „decembar bio ubedljivo najgori mesec po pitanju broja umrlih ljudi – kad je umrlo više od polovine svih zvanično umrlih od kovida cele godine“.

„S druge strane po broju ukupno umrlih u decembru od svih uzroka decembar 2020. godine je najgori u zadnjih 11 godina, kada vidimo porast od čak 6,5 hiljada umrlih ljudi u odnosu na desetogodišnji prosek“ objašnjava.

Smatra da se taj višak umrlih može objasniti kovid i nekovid smrtima.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

„Razlog tome je činjenica da je naš medicinski sistem potpuno kolabirao, ako za merilo uzmemo pristupačnost zdravstvenoj zaštiti svim građanima. Uspešnost borbe protiv epidemije se ogleda u sprečavanju da dođe do velikih brojeva hospitalizovanih preventivnim merama ali i neometanom pristupu lečenju nekovid pacijentima. Utoliko je hvalisanje brojem hospitalizovanih kao pokazatelj nadmoći nad drugim državama apsurdno“ ističe dr Prokić.

Treća stvar koja, kako dodaje, u njoj budi sumnju u brojeve poslednjih nekoliko dana je „neverovatan niz od 19 umrlih dnevno +-1, za šta je statistički mala verovatnoća da bude pravo stanje“.

„Ovakve nizove smo već viđali, u junu prošle godine pred izbore i u decembru pred novogodišnje praznike“ upozorava.

Četvrto i nešto što joj konkretno jako smeta je „prijavljivanje tih brojeva u javnosti u apsolutnim brojevima za šta su i mediji često odgovorni“.

„Kako 1.000 pozitivnih od milion testiranih nije isto što i 1.000 pozitivnih od 2.000 testiranih, tako apsolutni broj pozitivnih nama ne daje nikakvu informaciju. Moramo znati procenat pozitivnih u odnosu na testirane“ navodi dr Prokić.

Ponavlja da je broj testiranih o kom „Krizni štab izveštava zbir različitih testova koji nisu uporedivi jedni sa drugim i ne može se sabirati ako želimo da pokažemo procenat pozitivnih, pa su samim tim i podložni malverzaciji“.

„Pa tako u banalizovanom primeru ako imamo 1.000 PCR pozitivnih od 20.000 testiranih to je 5 odsto, ali ako u tih 20.000 ima 15.000 koji su serološki testovi koji nemaju dijagnostičku moć, i 4.000 su kontrolni PCR testovi koji nisu novooboleli već verovatno negativni testovi, onda nam je 100 odsto pozitivnost, ili u prevodu mi ne znamo ni koliko ljudi je zapravo zaraženo ni gde se nalaze. U januaru vidimo znatno smanjen broj testiranih, što svakako nije dobro za ispravan nadzor bolesti, ali je nepoznato zašto je tako“ naglašava.

Međutim, dr Prokić ističe da se u januaru „definitivno vidi olakšanje, bar kako kolege javljaju u pritisku na bolnice i neke ustanove čak i izlaze iz kovid sistema, mada nije ista situacija svuda u Srbiji“.

„Želim da verujem da su naši apeli za solidarnost urodili plodom i da su generalno ljudi bili odgovorni prilikom proslave novogodišnjih i božićnih praznika. Naravno ne vidimo onoliko brz pad brojeva kakvom smo se nadali i 20 umrlih dnevno svakako nije za zanemariti, ali svakako se vidi olakšanje“ smatra ona.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Ono što, prema njenoj oceni, zabrinjava je „prilično opuštena atmosfera koja se oseća sada kada brojevi ne rastu, pa vidimo puna skijališta i cele porodice koje se vraćaju zaražene sa zimovanja pa se očekuje a negde već i primećuje blagi porast“.

„Takođe tu imamo efekat vakcinacije, kada ljudi pomisle da se treba opustiti. Međutim važno je shvatiti da samom vakcinacijom, opasnost za zaražavanje i transmisiju virusa nije prošla, već se i vakcinisani moraju pridržavati mera i do dve nedelje nakon druge doze, kada se tek smatra da su potpuno razvili imunitet, a do tada se regularno mogu zaraziti“ precizira.

„Kraj trećeg talasa i nadam se mirniji period koji predstoji mora se pametno iskoristiti za pravljenje strategije za sledeći period i vakcinaciju. Iako nam je svima dosta korone, bitno je da se mere postepeno popuštaju a maske i distanca primenjuju do kraja epidemije“ zaključuje dr Ivana Prokić.

Bonus video:

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar