Direktor niške Kardiohirurgije najavio tužbu protiv Radeta Panića

Dr Panić je, gostujući jutros na Televiziji N1, između ostalog kazao da smatra da je lekarima Kardiohirurgije neko naredio da rade prekovremeno, jer „nije da su svi pristali da rade besplatno“, te da osnovano sumnja da iza cele akcije stoji namera rukovodstva klinike za dobijanje nekih direktorska mesta, a da su mladi lekari “morali da rade ono što im je nametnuto“.U emisiji je pomenuta spekulacija u delu javnosti da je reč o direktorskom mestu na niškom Institutu za kardiovaskularne bolesti, čije formiranje dr Milić zagovara, na šta je dr Panić rekao da u struci postoje takve informacije.„Ovo neće rešiti ni liste čekanja niti probleme pacijenata, rešiće samo neka kadrovska pitanja u KC Niš. KC Niš zovu Skadar na Bojani, toliko je novca potrošeno, a javna je tajna da pola tih aparata koje su dobili ne funkcionišu, da nemaju dovoljno kadra“, rekao je on.Prema njegovoj oceni, lekari iz Niša su početkom ovog meseca očistili svoju listu čekanja nakon što su “mudro slali komplikovanije slučajeve u viši centar“.Naglasio je da su oni “nedozvoljeno radili prekovremeno” jer Ministarstvo zdravlja nije odobrilo takav rad, a da bi morali da poštuju Zakon o radu, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i kolektivni ugovor.Dodao je i da u hiruršku salu “ne smete umorni da ulazite da radite”, uz zaključak da je “sreća da se nije desio neki incident”.“Za pacijente oni su heroji, ali za zdravstveni sistem u Srbiji- oni ga urušavaju”, zaključio je dr Panić.Direktor niške Kardiohirurgije kategorički negira da je lekarima bilo ko naredio da rade vikendima, kao i da su navodno slali komplikovanije slučajeve u viši centar da bi očistili svoju listu čekanja.“Kolega Panić će svoje tvrdnje da je neko radio pod pritiskom morati do dokaže pred sudom, a mi ćemo za svedoke pozvati svih 120 zaposlenih na Klinici, i ako jedan jedini radnik potvrdi njegovu tvrdnju, podneću ostavku na mesto direktora”, kaže on za Danas.Dr Milić još kaže da je “zanimljivo” i da dr Panić zna koje su namere rukovodstva i zaposlenih na klinici, upitavši da li je on protiv formiranja niškog Instituta za kardiovaskularne bolesti ili protiv toga on bude direktor.“Javno kažem da me mesto direktora Instituta ne zanima i da neću da budem direktor. I, da li sada konačno Niš može da dobije svoj prvi Institut nakon 50 godina?”, pita on, dodajući da je zaposlenima na Kardiohirurgiji “jedino bitno mišljenje njihovih pacijenata i studenata”.On još kaže da je Kardiohirurgija slala na druge klinike “isključivo pacijente koje nije mogla da uradi jer nema tehničke mogućnosti”.Na ovoj klinici se rade “bukvalno sve operacije na srcu, izuzev disekcije i transplantacija”, dodaje.Dr Milić je sinoć, u ime kolegijuma Kardiohirurgije, kritikovao i izjave ministarke zdravlja Danice Grujičić u vezi sa eliminisanjem lista čekanja za operacije na toj klinici, označivši ih kao “neistinite” i “proizvoljne”.Ministarka Grujičić ocenila je juče da je ovo eliminisanje „diskutabilno“ jer su na niškoj klinici, kako je kazala, za nešto manje od 100 dana i 12 uzastopnih neplaćenih radnih vikenda “od ozbiljnih operacija uradili- šezdesetak”.„Za to vreme, Dedinje je uradilo 702 – radnim danom, kardiohirurgija Kliničkog centra Srbije uradila je oko 400 operacija, za to vreme Institut za kardiovaskularne bolesti u Kamenici uradio je preko 300 operacija, tako da je to sklanjanje sa liste čekanja vrlo diskutabilno“, rekla je Grujičić za „Blic“.Ona je dodala da “protiv lekara u Nišu nema ništa i da pozdravlja njihov entuzijazam”, ali da su cifre obavljenih operacija na drugim klinikama u Srbiji „dosta veće“.Dr Milić je u reagovanju podsetio ministarku da u kardiohirurgiji ne postoje „ozbiljne“ i „neozbiljne“ operacije, te da se po broju uradjenih intervencija nikako ne mogu uporedjivati gigant kao što je Institut za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, koji ima sedam kardiohirurških sala i osam EKK mašina, sa niškom Kariohirurgijom, koja ima jednu salu, jednu EKK mašinu i šest kardiohirurga.“Zamislite kada bismo zamolili profesorku Grujićić da uporedi rezultate rada njenog ministarstva sa ministarstvom zdravlja Nemačke, Holandije ili Italije?“, naveo je.On je negirao podatak ministarke o broju operacija, navodeći da su na niškoj Kardiohirurgiji za nešto manje od 100 dana i 12 uzastopnih neplaćenih radnih vikenda uradjene čak 252 operacije, 94 kardiohirurških i 158 vaskularnih.Samo tokom radnih vikenda uradjena je 51 operacija, “ozbiljna i neozbiljna”, kazao je.On je apelovao na ministarku da niškoj Kardiohirurgiji obezbedi još jednu EKK mašinu, monitore i respiratore za intenzivnu negu, hibridnu hiruršku salu i videoendoskopski stub, obećavši da će ta klinika u tom slučaju „raditi i pacijente iz ostatka Srbije kako bi pomogli da se eliminišu liste čekanja i u ostalim delovima naše Otadžbine“.

Apelovao je, takođe, da Ministarstvo primi u stalni radni odnos dr Branislava Jovanovića, svršenog kardioanesteziologa koji već pet godina radi na odredjeno vreme i prebaci im jednog radiologa kako bi bolesnicima ambulantno radili ultrazvučne preglede koji se sada uglavnom obavljaju privatno.„Ako ne želite da pomognete našem daljem razvoju u redu je. Ali nas nemojte više omalovažavati i nipodištavati. Radnici naše klinike nisu to zaslužili. Posebno ne mladi doktori, dr Milan Lazarevic, dr Aleksandar Kamenov i dr Vladimir Stojiljković koji su inicirali volonterski rad vikendom“, poručio je dr Milić ministarki.Početkom ovog meseca dr Milić je saopštio da je posle skoro 100 dana rada i 12 uzastopnih radnih vikenda cilj koji je klinika postavila- eliminacija lista čekanja za operacije, ostvaren.Na svom Feksbuk profilu naveo je da se Kardiohirurgija vraća na redovan režim rada koji podrazumeva da nijedan pacijent koji prođe anesteziološku ambulantu neće čekati na operaciju duže od pet do 15 dana, što znači da je lista čekanja pretvorena u listu zakazivanja.“Jedino je stopa smrtnosti ostala ista- ispod dva odsto (1,98 odsto) uključujući i hitne slučajeve”, naveo je i dodao da nijedan pacijent koji je operisan vikendom u tih 100 dana nije preminuo.Prema njegovim rečima, na početku ove godine na listi čekanja nalazila su se 149 bolesnika, a operacije su se lani čekale od tri do šest meseci.Ministarstvo zdravlja nije odobrilo ovakav besplatni dopunski rad vikendom, dok su iz RFZO za Danas kazali da skraćenje listi čekanja jeste prioritet, ali da svako angažovanje van radnog vremena treba da bude plaćeno u skladu sa zakonom.Javna podrška inicijativi nije stigla ni iz uprave niškog UKC, a primer nije sledila nijedna druga zdravstvena ustanova u Srbiji koju opterećuju liste čekanja.Nakon informacije da su uspeli da eliminišu ovakve liste, niškim kardiohirurzima stigle su broje pohvale i predlozi za državno i profesionalno nagrađivanje.Oni su se zahvalili na podršci, ali su “zamolili” državu da im ne daje nikakvo ordenje, već obezbedi medicinsku opremu i dodatno stručno osoblje.Dr Milić je prethodno za Danas upozoravao da niška Kardiologija ima intenzivnu negu sa samo deset krevata- zbog čega nije moguća operacija većeg broja pacijenta, a da Ministarstvo zdravlja od 2009. godine za nju nije obezbedilo “nijedan jedini strateški medicinski aparat”.Klinika od 2018. ima samo jednu EKK mašinu, koju je donirala ambasada SAD u Beogradu.“Da nije te donacije, niška Kardiohirurgija ne bi mogla da radi”, kazao je.On je dodao da je ključna pomoć države stigla 2018. godine, kada je ona izgradila novu zgradu niške Kardiohirurgije.Niški UKC, kojem klinika pripada, pokriva područje juga Srbije sa oko 2,5 miliona stanovnika.***BONUS VIDEO: Podcast "Pitajte Đuru" - Dr Rade Panić, Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pitajtedjuru71-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4429608"]