0
Sporo učimo i onda zaboravimo ono što smo naučili. Naš problem je što svi o svemu znamo i svi o svemu pričamo. I niko nikome ne veruje. Postoji 'more' sveznalica i eksperata i mudraca, i svi pričaju o svemu. Mene posebno nervira kada lekari drugih specijalnosti koji nemaju dodatnih tačaka sa ovom problematikom nastupaju sa puno autoriteta i govore o svemu tome. Ne postoji podela ko je za šta zadužen i ko o čemu može da priča", izjavio je u Novom danu Dr Dragan Delić, infektolog i bivši direktor Klinike za tropske i infektivne bolesti.
On je ocenio da su nadležni pogrešili sa preporukama nakon prvog talasa pandemije i da je zbog toga došlo do skoka broja zaraženih i umrlih.
„Većina nas ukazivala je na realnu opasnost daljeg širenja infekcije. Za mene je pandemija put sa puno raskrsnica, i kada dođete na raskrsnicu treba odabrati pravi put. Bojim se da na nekim raskrsnicama nismo odabrali najbolji put, nego smo krenuli pogrešnim. Mi smo u maju imali 2.400 inficiranih osoba, u junu 3.100, a sada skoro 11.000. Tu se nešto desilo. Sećate se da smo imali dosta stroge mere koje su dale rezultate. Tokom noći, po meni stručno neopravdano zamenjene su na bazi informacija i preporuka. Pokazalo se da je to bila greška“, navodi Delić.
Povezane vesti:
Dodaje da građani to nisu prihvatili, i da su se te nove mere pokazale kao pogrešne.
„Zbog toga imamo četiri i po puta više inficiranih u proteklom vremenskom periodu. Takođe i veliki broj umrlih. Očito je to bila greška. Ono što mene posebno brine je da sve ovo vreme nemamo jednu sveobuhvatnu, stručnu, svestranu analizu pandemije i situacije“, kaže Delić.
Prema njegovim rečima, zbog toga se i dešava da na konferencijama za štampu Kriznog štaba novinari na postavljena pitanja ne dobijaju odgovore.
„U ovom trenutku kažu da je ta epidemiološka kriva spljoštena. Međutim, bilo bi pozitivno da je to 30 do 50 na dnevnom nivou. Ali, mi imamo preko 330. Očekujem od epidemiologa da daju analizu zašto je to 330. Doživljavam kao da imamo branu koja negde propušta. Voleo bih da mi epidemilozi kažu gde ona propušta, koliko propušta i ko je odgovoran za to“, ističe Delić.
U Srbiji decenijama bilo horsko ćutanje zdravstvenih radnika
On kaže da bi takođe voleo da zna u kojim gradovima i u kojim domovima zdravlja je problem.
„Nema analize gde su te naše slabe tačke. Ako ne znate slabe tačke, onda ni protivepidemijske mere neće biti validne. I brine me nepostajanje analize postojeće situacije sa operativnim merama“, naglašava on.
Smatra da bi čvršće i određenije mere dale rezultat.
„Ljudi vole da vide izvesnost, da neko razmišlja o problemu. Sve ono što smo do sada slušali ne donosi rezultate. Očito tu nešto nedostaje u komunikaciji i poverenju“, podvlači Delić.
Kaže da postoje terenski i kabinetski epidemiolozi.
„Možda je u ovom trenutku potrebno više terenskih epidemiologa koji bi validne informacije upućivali prema Kriznom štabu i na osnovu čega bi moglo da se odlučuje. Ukoliko ih nema, onda postoji problem u informacijama koje se slivaju ka Kriznom štabu.
#related-news_0
Delić smatra da je na početku pandmeije SZO slao slabe poruke zemljama, ali da je nakon toga upućivao veoma korisne preporuke, koje mi nismo ispoštovali.
„Mi nismo ispoštovali postepeno i selektivno ukidanje mera, a to je bilo rešenje u maju. Da smo to poslušali, mislim da bismo mnogo bolje prošli. Treba slušati SZO i koristiti iskustvo zemalja koje su mnogo uspešnije od nas“, poručuje Delić.
Pohvalio je zdravstvene radnike u Srbiji za koje je naveo da su na svojim leđima izneli teret pandemije. Takođe, pozdravlja i otvoreno pismo koje je upućeno vlastima i Kriznom štabu.
„U zemlji Srbiji je decenijama bilo horsko ćutanje zdravstvenih radnika. Oni su sve jasno rekli svojim pismom. Tačno su se odredili. Očekujem adekvatnu reakciju države. To nije politički stav. Razgovarao sam sa mladim lekarima i to je iskrena briga da se nešto promeni u interesu bolesnika, odnosno države. To treba tako shvatiti, ne kao politizaciju. Treba sa tim ljudima porazgovarati i videti u čemu je problem. Treba poslušati ljude koji su u prvim borbenim linijama protiv infekcije“, istakao je Delić.
On je naveo da bi morali nakon pandemije da mnogo naučimo, i da izvučemo zaključke, jer u protivnom smatra, „ništa bolje nismo ni zaslužili“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
