Deca na onlajn nastavu, a roditeljima otkazi: Ko će da mi čuva dete?

Podeli:
Foto: Shutterstock

"Šta će biti sa školom?”pitanje je koje ovih dana postavljaju svi roditelji školske dece u Srbiji. Epidemiološka situacija u našoj zemlji sve je teža i broj mališana zaraženih koronavirusom raste iz dana u dan. Međutim, iako je zdravlje na prvom mestu, roditelji su zabrinuti kako će deca ostajati sama kod kuće i pratiti onlajn nastavu, dok su mame i tate po ceo dan na poslu. Iz Ministarstva prosvete se dosad nisu oglašavali po pitanju najmlađih, koji nemaju mogućnost da nastavu prate od kuće, niti ima ko da ih čuva, dok se roditeljima ne završi radno vreme.

Porast broja zaraženih učenika i nastavnika (bez obzira na uzrast dece), u pojedinim odeljenjima i školama, uslovljava prelazak na kombinovani ili onlajn model nastave.

„Imam dvoje dece, jedno je prvi, a drugo peti razred. Kao roditelj dobijam razne informacije svaki dan. Toliko smo zbunjeni i preplašeni, da sam nedavno zvala čak i Ministarstvo prosvete da se raspitam o planu i programu, a oni su me uputili na školsku upravu. Tamo su mi onda saopštili da me potpuno razumeju, ali da sva pitanja moram da postavim ministru. Kao i u svemu, i u prosveti se loptica prebacuje sa jednog na drugog i niko ni za šta nije nadležan, i niko ništa ne zna. Pitam gospodina ministra, da li je i kako regulisan rad roditelja čije će malo dete ići na onlajn nastavu? Šta ćemo mi raditi i kako ćemo raditi, ako su nam deca, koja imaju između 7 i 10 godina, sama kod kuće po ceo dan. Veliki broj mlađih učenika, posebno prvaka, ne zna da se snalazi sa Gugl učionicom i neće moći ništa da urade sami. To će biti katastrofa!“, revoltirano priča za Nova.rs Jovana Rakić iz Beograda, zaposlena majka dvoje dece školskog uzrasta.

Po zakonu, deca mlađa od 12 godina ne smeju ostajati sama kod kuće bez nadzora odrasle osobe.

„Kako će država to regulisati, to je ono što sve nas zanima. Niko ne misli na organizaciju života, kako ćemo se snaći sa malom decom. Samohrani roditelji, koji nemaju pomoć baka i deka, mogu automatski da daju otkaz. Zašto u ovoj državi ne postoji regulatorno telo koje će u ovakvim situacijama rešavati probleme. Ima ljudi koji na primer rade u Hitnoj pomoći, pa ne mogu da vode decu na posao, jer su škole zatvorene. Da li će Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete zajednički organizovati brigu o deci čija oba roditelja imaju koronu i završe u bolnici, kao i o onim mališanima, čiji su roditelji obavezni da odlaze na posao i ne mogu da rade od kuće, osim da daju otkaz“ pita Jelena.

Sa njom se slaže i školski psiholog Branka Tišma, koja smatra da nadležni moraju napraviti plan za brigu o deci, a sa druge strane naglašava da je direktan kontakt učitelj-učenik nezamenjiv, ako želimo da imamo kvalitetno obrazovanje.

Učenici prvog i drugog razreda teško da mogu sami da koriste Gugl učionicu. Dok smo bili na onlajn nastavi prošle godine, učitelji su sa decom komunicirali preko vajbera i roditeljskih mejlova. Prošle godine smo imali smo i elektronske učionice. Sve je bilo virtuelno, ali kvalitet obrazovanja tako nazaduje. Za prvi i drugi razred je važno da idu u školu, ne samo zbog nastave, već i zbog socijalnog kontakta između dece, ali i učenika i učitelja. Samo kad je dete u školi, učitelj zna kako da mu pomogne. Roditelji mnogo toga ne znaju i često se osećaju bespomoćno. Veliki tetret školskog učenja prebacuje se na roditelje koji imaju i druge obaveze. Međutim, ako dođe do onlajn nastave za najmlađe, roditelji ih ne mogu i ne smeju ostaviti same kod kuće, tako da se mora napraviti varijanta da deca idu u školu, po grupama ako je neophodno“ objašnjava Tišma.

Protiv onlajn nastave je i većina direktora osnovnih škola, a razlozi su brojni.

„Moje lično mišljenje je da onlajn nastava nije uspešna. Najveći problem je što najmlađi teško mogu da je prate, a stariji više igraju igrice nego što uče. Oni se samo formalno jave da su prisutni, da prate program, a zapravo niko ne zna šta rade. Kad nemamo direktan kontakt sa decom, vrlo je diskutabilan kvalitet te nastave. Ove godine desilo nam se da se deca drugog razreda tek sad vide i upoznaju, jer su prošle godine, kao prvaci, išli u školu u dve grupe. To je veoma tužno i nezdravo. Deca treba da idu u školu što duže. Svakako ne smeju ostajati sama kod kuće ako pređu na onlajn nastavu, dok su im roditelji na poslu. Plašim se da je to problem koji je nemoguće rešiti. Ljudi moraju da rade i tu nema dalje priče“, kaže Radivoje Miljić, direktor OŠ „Aleksa Šantić“.

Od prvog septembra prošle su nepune dve nedelje, a prema podacima iz Ministarstva prosvete, 379 odeljenja je već na onlajn nastavi.

„Nastavu na daljinu prati 379 odeljenja i jedna grupa, što je 0,9 odsto od ukupno 38.187 odeljenja iz 1.666 obrazovnih ustanova. Podatke je dostavilo 94 odsto, od ukupnog broja škola“, kažu u ministarstvu.

Naime, zbog porasta broja zaraženih koronavirusom, sedmi i osmi razredi osnovnih škola na teritoriji čak 40 opština u Srbiji od 13. septembra prelaze na kombinovanu nastavu, dok će srednje škole u tim opštinama preći na onlajn časove, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

Onlajn nastava uvedena je za srednjoškolce iz Tutina, Raške, Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Kladova, Petrovca na Mlavi, Užica, Valjeva, Despotovca, Jagodine, Ćuprije, Paraćina, Svilanjca, Rekovca, Preševa, Bojnika, Velikog Gradišta, Žabara, Boljevca, Zaječara, Knjaževca, Bajine Bašte, Čajetine, Alibunara, Ljiga, Bogatića.

Ipak, iz Ministarstva prosvete stiže ohrabrenje za roditelje najmlađih, jer prema važećim Preporukama, kažu oni, predviđeno je da deca u nižim razredima – nastavu pohađaju u školi.

Učenici od prvog do četvrtog razreda su i tokom prošle školske godine, kada je u pojedinim periodima pik epidemije bio veoma visoko, nastavu pohađali u školi podeljeni na grupe. Nastavljamo, kao i do sada, da u konsultaciji sa Kriznim štabom i drugim zdravstvenim institucijama pratimo situaciju. Mere će biti donošene u skladu sa epidemiloškom situacijom. Dakle, deca mlađa od 10 godina, nastavljaju da idu u školu. Školska godina počela je na vreme i svakako da je prioritet zdravlje svih u obrazovnom sistemu, kako učenika tako i nastavnika i svih zaposlenih u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Obrazovno-vaspitni rad bi bio obesmišljen, da u prethodnom periodu u vreme najvećeg pika epidemije nije postojao alternativan način rada. Dakle, onlajn nastava bila je i ostaje jedina opcija u situaciji kada je zdravlje stanovništva ugroženo” kažu u ministarstvu.

Tri modela nastave

Uoči početka školske godine 24. avgusta, ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da je intencija da se nastava u školama u Srbiji od 1. septembra odvija redovno, a da će se to menjati u zavisnosti od epidemiološke situacije.

On je tada predstavio plan rada škola koji podrazumeva tri načina:

Prvi je neposredna nastava za sve učenike, uz nošenje maske tokom razgovora i poštovanje distance od 1,5 metara.

Drugi je kombinovani model za učenike sedmog i osmog razreda i srednjoškolce, jedan dan onlajn, a drugi neposredna nastava.

Treći model predviđen je za epidemiološki najugroženije sredine gde će za srednjoškolce biti onlajn nastava, a za osnovce kombinovana.

Komentari

Vaš komentar