Bušotine Rio Tinta koje "cure", opasnost za podzemne vode i bunare

Nedavno naučno istraživanje koje je predvodila Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalrugiju, imalo je za cilj da ustanovi da li je u zoni u kojoj se nalaze bušotine Rio Tinta, došlo do promene sadržaja arsena, bora i litijuma u rečnom toku Jadra.Upoređivani su uzorci vode uzeti dva kilometra uzvodno od rudne zone i čak 20 kilometara nizvodno od istražnih bušotina, a rezultati su zabrinjavajući.Nizvodno od rudne zone, u Jadru je koncentracija bora uvećana 17,1, arsena 8,9, a litijuma 2,7 puta u odnosu na kontrolnu tačku koja se nalazi pre bušotina i u kojoj su ti elemnti prisutni u izrazito niskim koncentracijama.Naučna savetnica Dragana Đorđević, objašnjavajući svoje istraživanje, za naš portal kaže da "Rio Tinto ima više od 500 bušotina i da se zna da curi oko 30", navodeći da je sadržaj koji izlazi iz bušotina "toksična rudnička voda".Dodaje i da je ovo naučno ispitivanje pokazalo da je "već sada došlo do ugrožavanja životne sredine", što prema njenoj oceni u fazi istraživanja rudnog potencijala, nikako ne bi smelo da se dogodi."Suština je da se pokvario kvalitet rečne vode Jadra. Toksične vode nastavljaju da izbijaju, jer su brojne bušotine probile nepropusni sloj koji ih je držao. Mi za sada ne znamo kojih je to razmera i gde je ta toksična voda sve otišla. Da bi se to utvrdilo, potrebna je dugoročna studija, a mi smo ovim istraživanjem samo dokazali da je opsnost tu i da će u budućnosti, ako se tu otvori rudnik, biti daleko većeg uticaja. Nema govora da rudnik neće degradirati podzemne i površinske vode. Tamo gde curi ta voda, nema ničega, sve je sprženo", precizirala je Đorđević.Ona ističe i da za sada nema podataka da li su toksične rudničke vode, koje pod pritiskom izbijaju sa 700 metara dubine, zatrovale slojeve pitke vode i navodi da je to 2nešto što mora da se ispita" i da je Rio Tinto kao zagađivač dužan da plati istraživanje i otkloni svu štetu koju je napravio.Koncentracije arsena i bora za sada nisu alarmantneToksikolog i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Petar Bulat za Nova.rs kaže da trenutne koncentracije arsena, bora i litijuma u Jadru za sada ne mogu da izazovu zdravstvene posledice, jer je, kako kaže, reč o vrednostima koje su dozvoljene republičkim pravilnikom Ili su na samoj gornjoj granici. Međutim i on je zabrinut zbog mogućnosti da su ti elementi dospeli u podzemne vode i bunare koje stanovnici koriste za piće."Voleo bih da vidim istraživanja ispravnosti vode iz bunara. Ukoliko bi u toj vodi bilo ovih elemenata, onda bismo mogli da govorimo o zdravstvenim posledicima. Trenutno prikazane koncentracije u reci Jadar ne bi trebalo da imaju nikakve kliničke manifestacije", rekao je dr Bulat i ostavio prostor da građani ipak mogu da dođu u dodir sa arsenom i borom iz Jadra, konzumiranjem ribe, kao i voća i povrća, ukoliko je zalivano vodom iz reke.Ipak, podvlači da je reč o niskim koncentracijama.Dr Bulat objašnjava da dugotrajna izloženost malim dozama arsena, može da dovede do zdravstvenih tegoba, pre svega na perifernom nervnom sistemu."Hipotetički gledano, ukoliko bi se neka osoba na takav način otrovala arsenom, prvo bi se pojavile promene na koži, eventualno anemija. Najčešće to kreće sa pojačanom pigmentacijom, naročito na nogama, javljaju se i bolovi u stopalima. Oboljenje perifernog nervnog sistema dovodi do gubitka senzibiliteta, a moguća je i pojava polineuropatije", rekao je dr Bulat.Navodi i da bi stanovništvo iz područja koje je zahvaćeno rudnim istraživanjima, preventivno trebalo detaljno da opere voće i povrće pre konzumiranja.Prof. Simonović: "Kod litijuma i bora nema samoprečišćavanja"Na potencijalnu opasnost koja bi mogla da uništi čitav ekosistem ukazuje i Predrag Simonović, redovni profesor Biološkog fakulteta u Beogradu i načuni savetnik Institita za biološka istraživanja "Siniša Stanković".On ističe da litijum i bor, kada uđu u zemlju i vodu, ne mogu da se neutrališu prirodnim samoprečišćavanjem, već ostaju u ekosistemu i trajno ga ugrožavaju. Kao primer devastacije navodiBorsku reku, za koju kaže da je ‘’mrtva reka, pretvorena u otpadnu vodu".Kakve bi posledice ostavio rudnik u oblasti Jadra, profesor Simonoviće je predstavio u istraživanju koje će biti objavljeno u naučnom časopisu "Water Research and Management", (srpski časopis na engleskom jeziku).Objašnjava, da je oslanjajući se isključivo na podatke iz publikacija Rio Tinta, procenjivao rizik, šta bi se desilo, kada bi uređaji za prečiščavanje prestali da rade. A, za to je, kako navodi, dovoljno da "nestane struje na pola sata"."Kada bi se otpadne vode izlivale bez prečišavanja, scenario je takav da bi za pola sata pobio sve, čitav ekosistem", objašnjava Simonvić i tvrdi da je do takvih podataka došao koristeći relevantnu naučnu literaturu.Kao stručnjak za akvatični ekosistem, Simonović je za svoj proračun koristio otpornost riba na toksičnost izazvanu borom i tijumom i došao do zapanjujućih podataka."Kada bi neprečišćena voda ušla u reku, koncentracija bora bila bi od 8,5 hiljada do 12.000 puta veća od koncentracije koja se smatra neškodljivom za ribe, dok bi litijum bio uvećan za 1.200 puta. To je toliko toksično zagađenje, koje bi zbrisalo ekosistem. Srećom, to je samo scenario šta bi se desilo, ali rizik uvek postoji. Da li će otrovne vode dospeti u podzmene, kada će doći do toga i u kojoj količini, to je čisto kockanje", upozorio je profesor Simonović.****BONUS VIDEO Rudarska inspekcija u Gornjim Nedeljicama

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=gornjenedeljiceinspektordrvaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3082497"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram