INTERVJU Profesor Pravnog fakulteta Bojan Spaić: Vlast hoće da uguši proteste i blokade do 15. aprila

Policija je upala na Medicinski fakultet u Nišu, a oko 100 studenata i profesora bilo je na saslušanju u policiji. Šta to znači? Da li je vlast odlučila silom da uguši ove blokade?

Jeste. Nema sumnje da se količina represije prema univerzitetu u poslednje vreme povećala. Šta sve podrazumevate pod silom? Sila jeste i promena uredbe koja na potpuno nezakonit i neustavan način dovodi do toga da se nastavnicima značajno povećava norma za nastavu i da se na osnovu toga već narednog meseca smanjuje plata. Sila jeste i privođenje ljudi bez razloga. Sila jeste i privođenje u policiju nastvanika u školama bez razloga, direktora tih škola, kako bi se ugušile pobune. Drugim rečima, ta represija je postojala sve vreme, odvijala se zakulisno i tajno i ono što sad imamo jeste da ta represija postaje vidljiva. To predstavlja neku vrstu prekrentnice u vezi sa dva događaja - jedna događaj je skup koji se odigrava u Beogradu, a drugi događaj je taj magični 15. april.Čini mi se da krnja izvršna vlast ide u tom smeru da se na neki način svaki protest u Srbiji - i protest u na univerzitetu, studentske blokade i protest građana i protest nastavnika - uguši, ovaj put javno, prinudno do 15. aprila.

Upravo se 15. april pominje kao rok koji je vlast dala svim fakultetima da počnu da rade, da sprovode nastavu. Da li to znači da će studenti, ukoliko do tada ne odustanu od blokada, izgubiti godinu? Da li vlast može da kaže - za vas je godina gotova?

O tome odluku ne može doneti državna vlast, o tome odluku donosi univerzitet. Postoje određena vremenska ograničenja, ali ti rokovi nisu povezani sa onim što izgovara državna vlast, odnosno vlada u tehničkom mandatu, ili predsednik države… Taj neki magični datum - 15. mi ne deluje kao bilo kakav rok u kojem mora nešto da se odigra. Svakako ne deluje kao rok koji je u bilo kom obliku značajniji ood recimo 20. ili 10., nego deluje kao neka vrsta samoispunjavajućeg proročanstva - sve će se završiti do 15. kad ja kažem, na osnovu mog diktata. To dovodi univerzitet u poziciju u kojoj će svi akteri u pobunjenom društvu morati da odluče o tome da li će se povinovati tom diktatu ili će se usprotiviti. Ja mislim da se tom diktatu treba usprotiviti i da iz blokada treba naravno izaći, ali pod onim uslovima koje sam univerzitet odredi i i koje odredi studenti i konačno pod onim uslovima koji su minimalni da bi se iz ove krize izašli.

Kolika je zaista opasnost od toga da studenti izgube godinu?

Na neki način, ta opasnost postoji. Imali smo rektorat i prošireni rektorski kolegijum (u kome sede svi dekani) koji su sve vreme pravili planove za nadoknadu, da bi došlo do toga da studenti mogu nesmetano da završe tu godinu i da polažu ispite u bilo kom roku u kom se završi sve ovo. Sećam se u decembru da su studenti na Pravnom, kad su imali mogućnost da prijave ispite, da su i studenti u blokadi prijavili ispite jer su se nadali da će do 9. januara ti njihovi zahtevi biti ispunjeni, pa će oni već 10. moći da izađu na ispite i nastave sa svojim univerzitetskim životom. Svako hoće da se blokada završi.

U roku od nekoliko dana imali smo pretnje novčanim kaznama fakultetima, a onda smo čuli i od pomoćnika ministarke prosvete da preti smenama dekana. Kako mislite da će to da se završi?

Ne verujem da postoje zakonska mogućnost da se uvedu prinudne uprave u ovom obliku u kojem oni to misle da mogu da urade. Postoje neke mere koje mogu da preduzemu. Ono što je sigurno da se desilo jeste da je Ministarstvo angažovalo veliki broj pravnika kojih nije bilo u tom broju i tom kvalitetu do trenutka dok Ministarstvo nije ušlo u tehnički mandat i da su se oni posvetili pronalaženju zakonskih mogućnosti da blokadu razbiju. I te zakonske mogućnosti su oni na sve načine pokušali da iskoriste. Neuspešno na početku, pa promenama uredbi, takođe neuspešno iz perspektive pravnog poretka. Međutim, dok to ne ukine Ustravni sud, jedna duboko nefunkcionalna institucija, ta uredba važi. Ovo sve treba čitati u kontekstu, čini mi se, političkom, a ne pravnom. U tom smisli da je zaista reč o pretnjama. Ja u ovom ne vidim ništa posebno različito od toga da vam neko preti batinom da prekinete godinu.

Studenti u blokadi sa svih univerziteta u Srbiji, osim beogradskog, izglasali su ideju ekspertske vlade. U čemu je problem sa beogradskim?

Ja ću pretpostaviti da je reč o broju fakulteta. Svaki od tih fakulteta ima svoj plenum. Ti plenumi su u međuvremenu razvili različite ideje o smeru u kom borba za ispunjenje studentskih zahteva treba da se kreće. Te ideje su na različite načine aktuelne u javnosti. Postoje dva neka učenja ili ideje kako bi to moglo da se ovbija. Jedna ideja je ideja zborova, a druga ideja je ideja političke artikulacije koja nije politčka artikulacija putem zborova. Uvek sam gledao i komentarisao to kao dve komplementarne ideje i bojim se da jedina nesaglasnost se tu sastoji u tome što pojedini članovi tih plenuma koji zastupaju jednu, naročito zborovsku stranu, u zborovima vide rešenje svih problema društva, države, vlasti.

Oni greše. To i nije rešenje. To je odlična ideja koja može da dovede do toga da se količina građanskog aktivizma i involviranost građana u društvene procese poveća i to vam pokazuje i ta relativna uspešnost zborova, ali nije ideja koja može da dovde do promene koja je neophodna društvu da bi bilo šta od toga funkcionisalo. Mi ćemo doći u situaciju da zborovi izglasaju stvari koje mogu da budu dobre, a ne proizvode nikakve efekte zbog toga što ne mogu da se probiju do institiucija koje su zarobljene, a sami zborovi ih neće osloboditi jer nisu promena ljudi u tim institucijama, nego su paralelne institucije.

Da li je moguća ekspertska vlada kakvu predlažu studenti u ovim okolnostima?

Moguće je predložiti. Ono što se sada dešava je dodela mandata vlade lekaru Đuru Macutu. To vam govori kao da je tražen čovek kog ne zna vrlo verovatno niko osim onih koji su kod njega bili na pregledu i koje je lečio. U tom smislu mu ne možete pripisati mnogo toga jer javnost na svakoj strani pokušava da pronađe sve što je loše kod nekog kandidata. Kao neka alternativa tome što pokušava da uradi predsednik države u ovom slučaju ima smisla predložiti je ekspertska vlada. Ono što ne treba očekivati je da će to na bilo koji način biti prihvaćeno.

Studenti govore o ekspertima, o ljudima koji nisu imali nikakve dodire sa vlašću i politikom.

A koji pritom ogromno iskustvo u vođenju državnih poslova... U svemu tome možete da imate neki ideal kome stremite i to je takođe posledica tog ekstremnog nepoverenja koje u društvu imate. Ako je neko u bilo kom trenutku bio član neke političke partije, on je diskvalifikovan iz toga i vrlo je teško pomiriti te stvari. Ne znači da je nemoguće, ali je pitanje da li bismo na taj način došli do onog što žele studenti, do optimalne vlade. Možda se može doći do takve vlade, možda vredi i da potrudimo da nađemo te ljude. Možda nije loše, jer sa zahtevima vlasti se pokazalo da do tih jednostavnih zateva ne može da dobaci vlast nikako. Možda je ovo neki zadatak društvu i društvenim organizacijama da se potrude između ostalog da u društvu pronađemo takve ljude koji bi bili u stanju da te poslove obavljaju. To istinski garantuje neku vrstu integriteta. Mislim da jeste visok zahtev, ali čini mi se da je ostvariv.

Kako vi gledate na ograđivanje studenata od politike i političkih stranaka?

Kao na refleks opšteg društvenog nepoverenja prema politici i kao na refleks toga što je ovaj pokret pokazao da je društveno organizovanje moguće u obliku neke anti-politike. To je loše, ali to je to što imamo ispred sebe. To su okolnosti u kojima se nalazimo. Ako nemate poverenje u mene, ono se sigurno neće popraviti ako ja insistiram “imajte poverenja u mene”. Mi smo u situaciji koja je napravljena od strane vladajućih partija, pre svega SNS, i predsednika države Aleksandra Vučića, koja funkcioniše na taj način da je taj spin i marketing prevashodno usmeren na rušenje poverenja prema svim ostalim društvenim akterima. Primetili ste da to nisu samo političke partije, koje je najlakše staviti u isti koš i reći ograđujem se od političkih partija, nego su tu i društveni akteri koji su u jednom trenutku postali predmet marketinga koji bi trebalo da ih diskredituje. Teško je biti imun na to. To je situacija u celokupnom našem društvu i mislim da je to neprekidno pomeranje pažnje u kome pokušavate da je skrenete sa nepočinstava vlasti na nešto što je potpuno irelevantno.