Beograd se opet guši: Počela sezona zagađenja

Podeli:
zelena prestonica evrope
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Sa početkom grejne sezone u Beograd stiže i zagađenje, pa je tako naš glavni grad proteklih dana ponovo osvanuo u svetskom vrhu po zagađenosti vazduha sudeći po merenjima aplikacije Air Visual - tu smo od prvog do desetog mesta.

Stručnjaci i ekološki aktivisti ukazuju da je najveći problem Beograda i dalje veliki boj individualnih ložišta, kao i to što pojedine elektrane još uvek nisu prešle na prirodni gas, pa20  posto njih još uvek koriste štetne energente.

„48 posto Beograda je na sistemu daljinskog grejanja. Pritom zagađenje stiže i iz onih elektrana koje su na sistemu daljinskog grejanja, ali jnjihove kotlarnice oš uvek ne koroste gas“, objašnjava Ognjan Pantelić iz Beogradske otvorene škole.
On dodaje da je u centar Beograda 30 posto zagađenje stiđe iz prigradskih opština gde postoje velika postrojenja – poput Obrenovca, Kolubare, pa čak i udaljenijeg Kostolca.

Posledice zagađenja po zdravlje su ogromne i smrtonosne, upozorava u razgovoru za Nova.rs dr Dejan Žujović.

„S jedne strane, zbog ogromnog zagađenja su moguće kratkoročne posledice po zravlje. Tu je bronhitis, kao i pogoršanje hroničnih bolesti pluća, poput astme. Međutim, osim toga, moguća je veća pojava infarkta i moždanog udara u tim danima većeg zagađenja. Tada i otprilike ljudi 30 odsto češće završavaju u koronarnim jedinicama u bolnicama.“

„To je svakko veći broj karcinoma pluća, po kom inače prednjačimo u Evropi. A otprilike svaki deseti karcinom pluća kod nas je od posledica zagađenja. Takođe, svako osmo dete koje oboli od astme obolelo je zbog nezdravog vazduha“, napominje doktor Žujović.

zagađen vazduh može da bude direktan okidač za pojavu srčanog, kao i moždanog udara, od kojih je čak za 30 odosto više u vreme visokog zagađenja.

„Sitne čestice ulaze u pluća i povećavaju zapaljenske procese koji se prelivaju u vaskularni sistem i povećavaju sistematski stepen inflamacije (zapaljenja). Većina ljudi ne umre zbog problema sa plućima, nego zbog infarkta miokarda ili zbog moždanog udara”, upozorava pulmolog i dodaje da u Srbiji čak 60 odsto ljudi umre od karidovaskularnih problema.

Osim toga, kako kaže, u periodu kada merne stanice detektuju visok stepen zagađenja vazduha u gradu pogoršava se i stanje ljudi koji boluju od astme, bronhitisa.

“To pogoršava kvalitet života hroničnih plućnih bolesnika i skraćuje im život, a u slučaju moždanih i srčanih udara često je i direktan uzrok smrti. U danima zagađenja veći je mortalitet nego kad je vazduh čist”, kaže.

Dr Žujović objašnjava da ljudi koji žive u zagađenim sredinama češće pate od bolesti pluća i kardiovaskularnog sistema, kao i da se tu javlja veći broj ljudi sa karcinomom pluća.

„Svaki deseti karcinom pluća nije prouzrokavan pušenjem“, objašnjava Žujović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar