Foto: Shutterstock

Dok je većina građana u nedelju 1. maja okretala prasiće i palila skaru, radnici širom Srbije nastavili su da budu sistematski ugnjetavani, uz kršenje svih ekonomskih, socijalnih i ličnih prava. Decenijama njihov problem niko ne rešava, a ni ovaj prvomajski uranak neće im omogućuti da budu radnici sa velikim R.

Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata kaže za Nova.rs da su osnovni problemi radnika i dalje isti kao i prethodnih godina – nesigurnost radnog mesta i niske plate.

“Osnovni problem radnika i dalje je nesigurnost radnog mesta. Više od pola miliona zaposlenih ima ugovore na određeno vreme, što stvara jedan zavisan odnos kod zaposlenih. Pored toga, nikako ne možemo smetnuti sa uma da su niske plate jedan od ključnih problema”, kaže ona i dodaje:

„Od onog ekonomskog tigra i giganta kako nam se predstavlja došli smo do toga da je naša minimalna zarada najniža u Evropi. Iza nas su jedino Kosovo i Albanija. Dakle, standard je loš, primanja su mala, što dominantno utiče na loš položaj radnika”, podvlači naša sagovornica.

Ranka Savić Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Savić naglašava da je veliki problem i taj što se u Srbiji ne poštuju zakoni, a da se prekovremeni rad uglavnom na obračunava.

“Srbija ima jedan vrlo loš i restriktivan Zakon o radu, ali i takav bi bio neuporedivo bolji da se u praksi poštuje. Imate primer da radnici na određeno imaju ugovore po 10 godina, iako je dozvoljeno ovakav ugovor imati na dve. Prekovremeni rad, regres i topli obrok se ne obračunavaju, a veliki problem je i način obračuna plata, naročito u javnom sektoru“, naglašava naša sagovornica.

Što se samih plata tiče, predstavnica sindikata dodaje da se porezi i doprinosi ne uplaćuju, što je problem koji se „aktivira“ prillikom odlaska u penziju.

Naša sagovornica naglašava da je dodatni nedostatak, koji svi zaboravljaju, neadekvatan rad inspekcija.

„Inspekcije rade onako kako vladajuće strukture nalažu u određenim slučajevima. Većina ovih problema proizilazi iz ekonomske politike koju vodi naša Vlada, a koja se zasniva na privlačenju stranih investicija. Naša Vlada nema viziju ekonomskog razvoja, a stranci uslovljavaju visinu subvencija da bi došli u zemlju. Tu nema razvoja, već samo finansijskog interesa stranog investitora“, kaže ona.

Savić ističe da sindikati imaju ogromnu odgovornost za ovu situaciju, te da treba biti samokritičan zbog uloge koju oni imaju.

„Ponekad se ne shvataju težina trenutka u kojem se radnici nalaze i moramo biti samokritični. Neophodno je biti organizovaniji kako bismo se na drugačiji način suprotstavili ovakvom položaju radnika u zemlji“, zaključuje ona.

Milica Marinković iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava ističe za Nova.rs da su ključne stvari kod položaja radnika nizak iznos minimalne zarade i nedovoljno efikasan sistem zaštite radnih prava.

„Danas u Srbiji, kao posledica opste ekonomske situacije i drugih faktora, minimalna zarada predstavlja osnovnu zaradu za veliki broj radnika koji su zaposleni u trgovini i prerađivackoj industriji. Pored toga ovaj iznos zadovoljava tek jedva 80 posto potrosačke korpe, a ni taj iznos potrošačke korpe nije postavljen realno. Samim tim ne može se očekivati da sa ovakvom platom radnici žive da zadovolje sve svoje osnovne potrebe“, rekla je ona za Nova.rs.

Kada je reč o zaštiti radnih prava, ona naglašava takva zaštita može biti veoma skupa, te ističe da mali broj radnika može da priušti dugotrajne sudske postupke.

5 najvećih muka zaposlenih u Srbiji, koja je vaša?

– Nemam ugovor za stalno, sa ugovorom koji imam ne mogu ništa
– Plata mi je preniska, ispod svakog nivoa
– Katastrofa nam je Zakon o radu, nemamo maltene nikakva prava
– Ne plaćaju me prekovremeno, ne uplaćaju ni doprinose
– Radi u nenormalnim uslovima a inspekcija im ne može ništa
Javite nam u komentarima

Pored ovih problema, Marinković ukazuje da je veliki broj radnika izvan radnog odnosa.

„Sve veći broj radnika je angažovan putem platformi, privremeno i povremeno ili neki vid sezonskog rada. Ovakva angazovanja donose manji obim zastite prava radnika“, objašnjava ona.

Kao dodatni problem, naša sagovornica napominje da veliki problem neizvenost zaposlenja, kao i zdravlje na radu.

„Upravo teški uslovi rada stvaraju mnoga profesionalna oboljenja, podsetimo se na sindrom Aptiv, fabrike Vally gde je radnica preminula, jer joj niko nije verovao da se oseća loše, ali i mnoge druge slične situacije, gde su radnici usled loših uslova rada narušili svoje zdravlje, a nekada i dobili profesionalna oboljenja“, zaključuje naša sagovornica.

Bonus video: U kakvim uslovima radnici u Srbiji dočekuju praznik rada?

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Svi komentari (7)