Alijansa za cirkularna pakovanja: Nova zakonska rešenja upravljanja ambalažnim otpadom moraju da doprinesu stvarnom smanjenju otpada i povećanju reciklaže

„Nova zakonska rešenja treba da doprinesu stvarnom smanjenju otpada, povećanju cirkularnosti, kao i povećanju stope reciklaže kada je reč o ambalažnim pakovanjima“, rekao je Nenad Đurđević, predsednik Alijanse i dodao: „Nova zakonska rešenja ne smeju nikako biti mrtvo slovo na papiru ili lista želja koju nije moguće sprovesti u delo. Upravo iz tog razloga Alijansa želi sa nadležnima, pre svega Ministarstvom za zaštitu životne sredine, da podeli svoje znanje po ovom pitanju, bogato iskustvo kada je reč o reciklaži i cirkularnosti koje, kompanije koje čine Alijansu, imaju. Isto tako želimo da ukažemo na moguće rizike, ali i da ponudimo efikasna rešenja i mehanizme koji će omogućiti povećanje stope cirkularnosti i reciklaže. Želimo da se izbegne mogućnost donošenja neadekvatnih zakonskih rešenja koja bila imala dugoročne negativne efekte na životnu sredinu kao i na ekonomiju.“

Kako navode u Alijansi ovo pitanje je od velikog značaja za Srbiju na više nivoa. Pored ekološkog aspekta koji je Alijansa stavila u prvi plan, jer zakon mora da obezbedi efikasnost u prikupljanju ambalažnog otpada koja će nakon toga omogućiti da se prikupljena ambalaža reciklira, ukazali su i na ekonomski aspekat. Istakli su da je usklađivanje sa novom zakonskom regulativom EU od izuzetne važnosti, jer je to jedini način da domaći proizvodi (ambalažno pakovanje proizvedeno u Srbiji) i dalje bude konkurentno na drugim tržištima.Foto: PromoNajveći deo kompanija koje su osnovale Alijansu proizvode pakovanja od jednog materijala (staklo, aluminijum, kartonska i papirna ambalaža, višeslojna kartonska ambalaža, PET i ostala plastična ambalaža) i ukoliko nova rešenja budu nepovoljna za neki od navedenih materijala, kompletni proizvodni kapaciteti mogu biti ugroženi.

Procena je da kompanije okupljene u Alijansi za cirkularna pakovanja pokrivaju 65% celokupnog tržišta ambalažnih pakovanja, a njihov godišnji obrt je veći od 660 miliona evra.Srbija se u oblasti zaštite životne sredine obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine fokus treba da bude na prikupljanju otpada od građana, kao i da se postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS) koji donosi visoke procente u reciklaži. Uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada u okviru kojeg bi građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobili natrag na primer 5 dinara, pomoglo bi da se prikupi oko 90% ove vrste otpada i udvostruči trenutna stopa reciklaže, što je oko 40% ukupnog otpada od posmatranih materijala.Pored depozitnog sistema članice Alijanse podržavaju stav Eunomija studije koja je preporučila prikupljanje ambalaže u dva toka. Jedan tok prikuplja plastiku, metal, staklo i kartonsku ambalažu koja nije obuhvaćena depozitom, dok je drugi tok za papir i karton.Kompanije u Alijansi posvećene su principu cirkularnosti što potvrđuju i ciljevi koje su pred sebe postavile zaključno sa 2030. godinom. Ball Corporation planira da do zadatakog roka reciklira 90% proizvedenih aluminijumskih limenki, stopa recikata na svim tržištima na kojima Ball posluje treba da dosegne 85%, kompanija ALPLA je postavila cilj od najmanje 25% rPET a u proizvodima, Greiner teži 100% cirkularnom poslovanju kada je reč o plastičnoj jednokratnoj ambalaži, ambalaži za višekratnu upotrebu i kompostabilnoj ambalaži, Staklarna Hrastnik – Srpska fabrika stakla je postavila cilj da ima najmanje 50% sadržaja post-recikliranog stakla, Tetra Pak želi da postignemo stopu recikliranja od najmanje 70% do 2030. godine, a Smurfit Kappa doo bavi se proizvodnjom isključivo recikliranog papira.