Albanac Miljazim obezbeđuje užinu za bolesnu decu iz Vranja

Umesto da svi zaista budemo braća i sestre ili makar rođaci, ili jednostavno ljudi koji nemaju nikoga bližeg do svog suseda, mi smo se toliko okupali krvlju jedni drugih da su sve te rane i te kako sveže i još uvek bole.Nada, ipak, uvek postoji, pre svega zahvaljujući ljudima koji svojim ličnim primerom i delima strpljivo rade na izmirenju i iskrenom prijateljstvu među ljudima. Za nadu je potrebna i vera da dobro na kraju uvek pobeđuje.Primer takvog junačkog ponašanja i herojstva u čast čovečanstva pruža nam i Albanac iz Bujanovca Miljazim Gegulaj koji već par godina svakodnevno obezbeđuje užinu za dvadesetak bolesne dece iz Vranja, prenosi Luftika.Miljazimovi roditelji su rodom iz Prizrena, kada su se 1970-ih preselili u Bujanovac i tu otpočeli biznis. Danas, Miljazimov brat u Bujanovcu ima pekaru, a od pre četiri godine, jedan od braće Gegulaj otvorio je pekaru u Vranju.Miljazim sa suprugom Sadom važi za velikog humanistu, ali oni o tome nerado pričaju. Kako se pekarska radnja nalazi u blizini prostorija gde borave deca iz Udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama, počelo je da se da se rađa neobično prijateljstvo između ovog Albanca i bolesne dece.

"Iz Udruženja za pomoć nedovoljno mentalno razvijenim osobama zatražili su pomoć, da im nekako pomognemo. U pekari smo odlučili da za njih svakog dana obezbeđujemo užinu. Nekada je to burek, sledeći put kifle, rol viršle, slane i slatke pite… Imam troje dece i oni se igraju sa decom iz Udruženja, postali smo veliki prijatelji. Od dece iz Udruženja za Novu godinu svaki put dobijem čestitku napisanu na albanskom jeziku, sa najlepšim željama za mene i moju porodicu. Osmesi bolesne dece, njihova iskrena radost, za mene su najveća nagrada", dodaje Miljazim.On je jedan od retkih Albanaca koji u Vranju ima svoj posao. Kaže da do sada nije imao nikakvih problema, a naročito ne na nacionalnoj osnovi."Otac je iz Prizrena i uvek nas je vaspitavao da postoje samo dobri i loši ljudi i da ih tako delimo, a ne po naciji, veri ili rasi. Ovde imam veliki broj mušterija, svi su zadovoljni. Imam veliki broj prijatelja u Vranju, a među zaposlenima Srbe i Albance. Albanci putuju iz Bujanovca, a Srbi su iz Vranja i Vranjske Banje. Treba svakom pomoći ako si u mogućnosti, jer to je divan osećaj. Mislim da ne radim ništa posebno pomažući drugima, kao i da svaki čovek ima u sebi potrebu da učini nešto dobro", poručuje Miljazim.Ovim rečima zaista ne treba ništa dodati. Svaka čast, ljudino!BONUS VIDEO Ekipu humanitaraca koji pešače do Ostroga samo još nekoliko kilometara deli od cilja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ekipuhumanitaracakojipeaedoostrogasamojonekolikokilometaradeliodcilja-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3543735"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram