2
Koalicija 27 predala je u Vladi Srbije paketiće za ministarke zaštite životne sredine i rudarstva i energetike Irenu Vujović i Zoranu Mihajlović u kojima se nalaze svi izveštaji te organizacije od početka njenog rada 2014. s nizom preporuka koje mogu pomoći u zatvaranju poglavlja 27 i Klastera četiri u pregovorima sa EU.
Predstavnici Koalicije 27 povodom današnjeg formalnog otvaranja Klastera četiri poželeli su ministarkama da što pre dođe do zatvaranja Klastera četiri i poglavlja 27 koje se tiče zaštite životne sredine.
Na konferenciji za medije koja je prethodila uručenju poklona, Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije rekla je da je otvaranje Klastera četiri i poglavlja 27 više namera članica EU da motivišu Srbiju za brži proces uspostavljanja reformi u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, nego što je rezultat stvarnog napretka Srbije u tim oblastima.
Ona je istakla da je Koalicija osam godina pratila najvažnije događaje i procese u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, radila analize, formulisala preporuke u okviru poglavlja 27, koje objavljuje u vidu izveštaja iz senke.
„Do sada smo izdali osam izveštaja iz senke, međutim većina preporuka koje su formulisale organizacije civilnog društva nije usvojena, niti su razmatrane od 2014. godine do danas“, naglasila je Petrović, dodajući da je u poslednjem izveštaju iz senke posebno naglašeno da je napredak Srbije u toj oblasti vrlo ograničen.
Prema njenim rečima, pregovaračka pozicija za poglavlje 27 je bila i ostala tajna za građane Srbije i čini se da je otvaranje Klastera četiri i tog poglavlja sjajna prilika da se skine prašina sa 1.600 strana pregovaračke pozicije Srbije i da se njen sadržaj predoči javnosti.
Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) ukazala je na pojedine probleme koje treba da budu rešene u okviru poglavlja 27.
Istakla je da se u Srbiji manje od 15 odsto otpadnih voda prečišćava, a da bi se rešio problem otpadnih voda potrebno je da bude izgrađeno više od 3.000 postrojenja za prečišćavanje, za šta Srbija nema novca već se oslanja na evropske fondove.
Kako je objasnila, veliki problem predstavljaju i nesanitarne divlje deponije na kojima se često dešavaju deponijski požari, kakav slučaj je bio letos na deponiji Vinča.
„Gledajući izveštaje ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo koliko otpada proizvodimo, pa tako prema izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, u 2019. godini je proizvedeno malo manje od 12 miliona tona otpada, dok istovremeno izveštaj Republičkog zavoda za statistiku za istu godinu, u Srbiji je proizvedeno 66 miliona tona otpada“, napomenula je Jovanović.
Goran Sekulić iz WWF Adria tvrdi da iako je dosta zakona i strategija preuzeto i implementirano iz Evropske unije u srpsko zakonodavstvo, problem je u usklađenosti zakona, kao i njihovoj primeni.
On smatra da je za rešavanje nagomilanih problema sa zaštitom životne sredine veoma važno uključivanje civilnog sektora i stručnih institucija, jer, kako kaže, Ministarstvo zaštite životne sredine ne može samo da reši te probleme.
Bonus video – Ko su najveći zagađivači vazduha
Pratite nas i na društvenim mrežama:
